СДЕЛАЙТЕ СВОИ УРОКИ ЕЩЁ ЭФФЕКТИВНЕЕ, А ЖИЗНЬ СВОБОДНЕЕ

Благодаря готовым учебным материалам для работы в классе и дистанционно

Скидки до 50 % на комплекты
только до

Готовые ключевые этапы урока всегда будут у вас под рукой

Организационный момент

Проверка знаний

Объяснение материала

Закрепление изученного

Итоги урока

Конкурсное Сочинение по произведениям Расула Гамзатова

Нажмите, чтобы узнать подробности

сочинение

Просмотр содержимого документа
«Конкурсное Сочинение по произведениям Расула Гамзатова»


МБОУ «СОШ№27»

Конкурсное Сочинение

по произведениям

Расула Гамзатова

Выполнила ученица 9 "А" класса МБОУ «СОШ№27»

Рабаданова Индира

Проверила : учительница даргинского языка и литературы Гаджиева С.Р

МБОУ «СОШ№27»



Махачкала 2017г


Расул ХIямзатовла произведенияби хIясибли сочинение.

" Мне ль тебе, Дагестан мой былинный,

Не молиться,

Тебя ль не любить ,

Мне ль в станице твоей журавлиной

Отколовшейся птицею быть?..."

Расул Гамзатов .




Расул ХIямзатов нушала улкала бегIла гIяхIтигъунти поэтуназивад ца сай. Ил акIубси сай 1923 ибил дуслизив Хунзахъла районна ЦIада бикIуси шилизив Дагъиста халкьла поэт ХIямзат ЦIадасала хъалибарглизив . Ухъна ХIямзатли уршилизир назмуртачи диги алкIахъулри . " Ну виштахIели ,-гьанбир кахъули сай Расул ХIямзатовли ,- дудешли сунела хIякалиу кIапурцира ва наб илини сунела назмурти дучIи. Урчиличии мурдайэс ва ири билгьес гьаларал далира нуни илала назмурти ."









Расул дудешла асарлиув назмурти жявли лукIес вехIихьиб.Ил Пачалихъла премияла (1952д.) ва Ленинна премияла (1963д.) лауреат сай . Поэт нушала улкализивцунра ахIи, дурала улкназивра машгьурси сай. Илала "ДуцIарти дигай ва рурцIуси гьими" бикIуси цаибил жуз сай гъал дус виубхIели дурабухъун. Илала гIергъи илини хIябцIайчирра имцIали жуз дураиб. Илдазирад сари "Дурхъаси ванза", Дубуртала далай", "Ну акIубси дус", "Халаси узичила", "Лирика", "Дубурлан рурси " ва цархIилти. Расул ХIямзатовлис бегIлара халаси машгьурдеш илала "Ахъти зубарти" бикIуси назмуртала жузли хибсири: ил жуз хIясибли, поэтла пагьму Ленина уличилси премияличи лайикьбикиб. Расул ХIямзатовла творчество гьаршаликарсили уббулхъули саби темаби хIясиблира. художествола форма хIясиблира. Поэт партиялис, ВатIайс, Дагъистайс далайикIули сай. Халкьани-ургарти гьалмагъдеш, Совет улкалис мардеш, дунъяла къиянна халкьани - ургарти (гьалмагъдеш) диги ва цауркIдеш - хIера илди темаби сари поэтла дахъалгъунти назмуртала ва поэмабала.





Дагъиста поэтунала творчестволизиб халаси мер бурцули саби дигайла далуйтани. Илди далуйтазиб бурули саби хьунул адамла жагадешличила, дигайличила, илала кьисматличила. Расул ХIямзатовлира "Дубурлан рурси " бикIуси поэмализиб ахъбурцули саби тема дубурлан хьунул адамличила. Иш поэма белкIунси 1956 ибил дуслизиб. Асият бикIуси дубурлан рурсиличила, илала дигайличила саби иш поэма. Поэмализиб поэтли чебиахъули саби Совет хIукумат кабизурси манзил. Революциялис гьалабси замана хьунул адамла гIямру дебали къиянти дири. Ил къиян- жапали, излумани, гаши-дягIянани сунела дигайличила, жагадешличила бурахъес хIералти. Дигай дихьибтала ургар дуркьа гIядатуни тIашлири, унрубала гъай-мез имцIадири. БегIтани чула рурсби гуж-гужли давлачебтас шери бедлуги. Илдачи къаршили дурарулхъули сари Расул ХIямзатовла дубурлан рурси. Асиятла образли дубурлан рурсби чула ихтиюрти, дигай ва талихI багьандан дявиличи жибирули саби. Асият дуркьа гIядатуначи къаршили сари. Илдигъунти рурсби рахлира къаршихIебирки. Поэмала бехIбихьудлизиб поэтли бурули сай Дагъиста машгьурти далайчибачила:

"Дубуртази хIеб хали ЧатIнани дуклумачир , МяхIмудла хIябличи хIу Рашен ,рузи , вавначил. ЦIада шилизивадси Ухънала уркIи хIечи Изусири мурталра Хъуммартид вари, лачин".

Расул ХIямзатов нушала поэзиялис дубурлан хьунул адамла чеблалиуб саби или, викIусири. ЦархIилти поэтунаниван хьунул адамла кьисматличила ишкьяйда викIули сай Расул:

Наб букьурли даибти Дила назмуртазивра ХIела кьисматличила Даим пикрумазивра. Бикьира хабар нуни ХIура цIакьсира или, ХIейгусилис хIерукьес ХIура жалрирхъи или. Амма сунезивад сай ХIед хIейгуси убхIебкIи Гужли гьаррилтIири хIу ГIур хIела эмхIе бубкIи.

Поэмализир нушани чедиулра дургъби: сагати шалати гIямрула дуркьа гIямруличил, гIядатуначил, бархьаначи бутIакьянчибала образ, урехиагарли дурабухъи саби жагьти чула сагати гIямрулис хьулчи кабихьес. Асият вецIну верхIра дус риубси жагаси рурси сари . Илини бегIла гIергъити имтихIянти дедиб. Рурсила гьалар кIел гьуни лер:

Чидил гьуни бурцида ГIямрулизибб Асият Бахъла кьяшма белкунси Бурциду гьуни диркьси Яра дубурлагъуна БиркIиду гьуни кьяркьси



БегIтани Асиятлизи хIебурили хамис бархIи мекъ барес хIядурбикIулри. Илини багьурси рурсбазибад сабри.Асият сирилархIелил ГIусмайс ураркьибсири, амма илис дигуси Юсуп сайри. Ил дебали къиянси агилизир сарри. БегIла гIергъиси ца гьатIи дарс кабихьахъес ракIили сари Вера Васильевначи. Учительницани илис кумекбирули сари:

ХIед се барес гIягIнилил Хьарбаа уркIилизи БехI ахIен хIела гьалаб. Гьанбикахъа алхунти ГIяхти гIямру багьандан Дергълизир жан кайхьибти. КIанали дяхI гIекили, ГIусмайс шери рукьядли, РикIус илхIели хIези ДугIли ручIусири хIу ВецIал дусла бурхIназир.

Асиятли учительница рикIуси барили сари. Поэтра разили сай сунела героиняла баркьудиличи:

Батурри дудеш ва неш, Батурри гIелаб мекъра ХIечил кьабулли сабри ХIела гьалмагъ рурсбира.

РакIили сари Асият шагьарлизи, илхIели партияла хIукмули институт абхьибсири, ила карерхес кьас сабри Асиятла. Авлали ва шулали дедиб имтихIянти Асиятли, жагали ва ункъли ручIулри ил. Киноличибад чарбулхъухIели, илис къаршииркули сай Юсуп. Ил жагьси, духуси, адамлис гIяхдеш барес гьалакси, сагати гIямруличи хIерси гIяхгъабза сай. ГIусман биалли илзамана хIерлири Асиятличи. Илала кьас сабри чеббицIес:

Супел бихусиригу, Мурул адамрагу ну, Гьари , Гусман, чеббицIес , Замана баилину!

Илдигъунти пикрумира сайра хIерлири Асиятличи.Зугьал хункIли бяхъили карикахъили сари ил, алъун чурира, хIевара гъяр-гъярбариб: "Чис гIяхIрилзадал гьанна Илгъуна, хIеръирис", или вебшиб ГIусман. Юсупли Асият рурцахъули сари. ГIусман нушани чейулра кьяркьси, гьимили вицIибси, адамлис вайдеш бирусили. Мурул адамлизиб бегIла вайси къиликъ саби хьунул адамличи някъ ахъбуцни. Илгъуна адам усаллизи хIисабируси сай. ГIусмайс гьарли - марли дигуси виалри Асият, илини ца тIул къячхIебиркахъи. Юсуп биалли дуркьа гIядатуналаув ахIенри, ил багьандан викIули сай: Асият илгъунара Рахъ ахIерси сари наб.

Юсуп иличи хъайчикайрули сай. ГIусма пикруми детурхахъули ахIен илини. "Дубурлан рурси" поэмаличив узес вехIирхьухIели, поэтли сунела гьала ишгъуна мурад тIашбатур: дубурлан рурсби чула ихтиюрти багьандан бургъахъес, дуркьа гIядатуначи къаршили кабизахъес, сагати гIямруличи гъира акIахъес жибирули саби . Илдигъунти рурсбазирад сари Асият. Ил духуси, сунела ихтиюрти, талихI, диги багьандан рургъуси рурси сари. Илини лебил дубурлан рурсби жибирули саби гIяхIти, сагати гIямруличи. Асиятла хIял-тIабигIятлиэиб наб гIяхIбизур сунени пикрибарибси секIал бетурхахъуси къиликъ. Илала баркьуди нуни бархьсили чебиулра, сенахIенну Асиятли бархьаначи, дигIянхIебарили бегIтази бурули сари сунес ГIусмайс шери рукьес хIейгни. Илгъуна барес цархIилти рурсбани хIебири, бегIтазибад урухкIули. Илала бегIти Асиятличил кьабулбикес асубири, амма илди гьачамлис дуркьа гIядатунала асарлиуб сабри. Асият, сирилар лерал, ГIусмайс ураркьилри, амма халакараибхIели, сецад шери рукьес хIейгули риалра, бегIтани гуждан шери редлугулри, бурибси гъай къяна хIебарес багьандан. Гьанна нуни бегIтачи гIяйиббирули ахIенра , сенахIенну дубуртазиб мурул адамли бедибси гъай къяна барни цIахсилизи халбируси саби. Амма илди хатIализи бикилри: рурси риштIали лерал ил ураркьни, илала талихIличи пикрихIебикIни. Иш анцIбукь кабиркуси манзил Совет хIукумат кабизурхIели саби, амма гьачамлис бахъалгъунти дуркьа гIядтунала асарлиуб сабри. Юсуплара Асиятлара баркьудлуми наб гIяхIдизур, сенахIенну илди бургъулри дуркьа гIядатуни агардарес, сагати гIямруличи адамтала гъира алкIахъулри. Асиятлигъуна баркьуди гьарилли барес хIебири: батурли шира , бегIтира , хIебалуси шагьарлизи аркьули сари. Илала урехиагара сарицун калес. Асиятгъунти рурсби бахъал биалри дунъяличиб бархьдеш чедибирки.

3



Скачать

Рекомендуем курсы ПК и ППК для учителей

Вебинар для учителей

Свидетельство об участии БЕСПЛАТНО!