СДЕЛАЙТЕ СВОИ УРОКИ ЕЩЁ ЭФФЕКТИВНЕЕ, А ЖИЗНЬ СВОБОДНЕЕ

Благодаря готовым учебным материалам для работы в классе и дистанционно

Скидки до 50 % на комплекты
только до

Готовые ключевые этапы урока всегда будут у вас под рукой

Организационный момент

Проверка знаний

Объяснение материала

Закрепление изученного

Итоги урока

Конспект урока на даргинском языке «Слово о Расуле Гамзатове»

Нажмите, чтобы узнать подробности

Просмотр содержимого документа
«Конспект урока на даргинском языке «Слово о Расуле Гамзатове»»

МИНИСТЕРСТВО ОБРАЗОВАНИЯ И НАУКИ РЕСПУБЛИКИ ДАГЕСТАН

МУНИЦИПАЛЬНОЕ КАЗЕННОЕ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЕ УЧРЕЖДЕНИЕ

«ДРУЖБИНСКАЯ СРЕДНЯЯ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНАЯ ШКОЛА»











на тему:

«Слово о Расуле Гамзатове»







Подготовила: учительница даргинского языка

и литературы Бахмудова Патимат Магомедовна
















ГЬАЛАГЪАЙ



Расул Х1ямзатов Дагъиста поэзияла байрахъ дик1ах1еллира нуша хат1ах1едиркех1е. Илала пагьмурти халкьличил, илдала г1ядатуначил уржили дархдасунтири. Ах1ертири илис нешла мез. Х1язлис ах1енри ил вик1уси: « Эгер жяг1ял дала мез дубк1ути сарни баласри, ну ишбарх1ил убк1аси»... Дунъяличив машгьурсири Р. Х1ямзатов. Иличи дахъал миллатунала халкьла ках1едурхути диги лерри. Илини сунела пагьмуртачибли Дагъистан дунъялис машгьурбариб. Ва, х1ера гьалабван машгьурси позтлис хасбарили Москвализиб памятник т1ашбатур. Ишар Россияла Федерация Президент В. В. Путинни дурибти гъайлизибадра аргъеслири Р. Х1ямзатов гьарли-марси, дунъялис машгьурси поэт саини.

Дарсла хасдеш:

-- Буч1анти Р. Хlямзатовла г1ямруличил ва пагьмуртачил тянишбарни. --Поэтличи халкьла пагьмула асар. --Буч1антази Хlямзатовла белкlани дяркъяхъни ва илдала гъайла устадеш имцlадиахъни.


Дарсла масъулти: -- Р. Х 1 ямзатовла пагьмурти хlясибли багьудлуми ахъдуцни. -- Пикрибикl ни тlинтlбиахъни. -- Литератураличи, музыкаличи, киноличи, искусстволичи диги имцlадикlахъни. Пайдаладирути; суратуни, мультимедиаби.


Дарсла план: 1 .Цалабяхъни. 2.Р. Хl ямзатовла гъай хlясибли И. Кабзонни бучlуси «Дунъяличиб азирти муйли лебли биалли» ... бикlуси далай --гимн зяйбулхъан.


Учитель: -- Ишбархlи нушани Р. Хl ямзатовла пагьмуртас хасбарибси литературала дарс дурабуркlехlе. Поэтличила гьала гьай: «Халкьличил ак1убси ванзаличил вархвасунси, илдас марли калунсицун адамлис эс дирехlе, гьарли-марси поэт сай или» (Р. Х1ямзатов). -- Ишдусла сентябрьличиб гьалабях1 арбякьунси лебилдунъяли Р. Х1ямзатов акlубхlейчирад 90 дус дикнила шадлихъ дурабуркlу. «Чихъти гьай ахlен цахlнабли дунъяли» ибти. Сенахlенну Италиялизиб дураберк1ибси Халкьанни ургабси форумличиб илис «Дунъяла поэт» ибси чебях1си кьимат бедибсири.



Дарс бут1начи бут1ни: Классла буч1антала кьукьни ак1ахъубти сари. Гьарил кьукьяли хасси хlялумцl ла дурабуркl у -краеведуни -биографуни -литератураведуни -музыковедуни -пагьмуртала устадешла кьукья. Гьарил кьукья чули дарибти х1янчи чедаахъес хl ядурли саби.


1V. Краеведуни: --Дагьистан тамашала ва дубуртар улка саби. Ил край жявхl ейчибадал гlях1ялдешлис бурибси, гl ядатуначил давлачебси, дубуртала жагадешуначил машгьурси саби.

--Бархьси саби, Дагьистан някъла някьишла мяг1дан саби бик1утала. Ишар жявхlейчирад дирути мегьла г1яг1ниахъала, урцуйзирад ва къаркъализирад адилт1ути някьишла сек1ал, кьалтинти, чятла т1алх1яна дунъяличир машгьурдиубти сари. Масъала Кубачир дирути дахъал журала арцла ваях1 жявх1ейчирадал Востоклизи дихутири. Балхъарла т1алх1яна хl едаибси улка кали х1ебургар. Цl умадала х1якни бахъли челгьули сари. Ц1ада биалли поэтунала Ват1ай бетаур. Ишаб ак1уб дудеш ва урши - Х1ямзат ва Расул. - Ц1ада! «Х1ела авлахъкад къунзлира, савлила маркалаи дамсурти кьяшми ицулра. Дубуртала хlерк1ла шинни ах1и, г1инзурбала шинни ицулра дях1-някъ. Бик1ули бирар, ужадли ужен г1инизла шинни. Ишкьяйдали г1урра буру, дила дудешра вик1усири, мурул адам кьукьумуциркур к1ел анцlбукьлизив:-- шинни ужесра жагаси вава бердесра кl у, Ц1ада дила г1иниз сабри, каркулра кьукьубачи ва х1езивад шинни ужули милиги ихъулра. (Адамтани шинван нуни Берхl и бужулра» бик1уси назму зяйбулхъули саби).


V. Биографуни: Р. Х 1ямзатовла дурх1ях1елла дусми (1923-1935). Расул Хlямзатов 1923-ибил дусла сентябрьла 8-личив Хунзахла районна Цlада бикlуси шилизив Дагьиста халкьла поэт Х1ямзат Ц1адасала хъалибарглизив ак1убси саи. -- Ц1адаса ибси фамилия, шила улизибад ак1убси саби - ил поэма сунени пикрибарибси, пагьмуртас хасбарибси у саби. Хlямзат Цlадасала пагьму кlарахъала халкьла г1ядатуначил бархбасунсири. Ил к1арахъала мешубуцунала бег1 гьалавси автор сайри. Илини к1арахъала мезличи А. С. Пушкинна дахъал белк1ани шурдатур. -- Расул Х1ямзатовла поэзиялис хьулчи кабихьибси дудеш сайри. Илини сунела назмурти Расуллис дучl и, Расулли илди урк1иличир дали. Дудешли имам Шамилличила, Хочбарличила, Камил Баширличила, дигайла назмурти цаладирхъян Мях1мудличила хабурти дури. Илди Расуллис дебали г1ях1- дилзи. -- Халкьла буралаби, хабурти, далуйти поэтла урк1илизи атlун ва илди сай ак1убти дубуртала историялизи кадерхур. --Гъайла уста царх1ил миллатла гьайличи жявли бурсивирар, илини гьайла жагадешлис кьиматра бедес бала. Урусунала литератураличил Расул виш- т1ахl ейчивадал тянишсири. Дудешли уршилизи цашантас Лев Толстойла «Х 1яжй-Мурад» буч1ахъи. Расулли Крыловла басняби урк1иличир дали, Чеховла ва Пушкина белк1ани дуч1и. 3 0 -ибти дусмазиб Х1ямзатовхъала хъалибарг –Расулличил барх х1ябал гьатlи узира лебтири Буйнакъск шагьарлизи гечбиуб. Ишар Расулла дурх1ядеш шалгl ердухъун. Ишав ил уч1и, ишар дигай дихьиб, ишар х1еррирусири илала нешра.



Белч1удила дусми: --Бехlбихьудла багьудлуми Расулли Аранининна школализир касиб. 1 940-ибил дуслизиб илини Буйнакъск шагьарлизибси К1арахъала педучилище таманбариб. Ишав уч1ухl ели илини Блокла, Маяковскийла, Есенина, Пастернякла пагьмурти руркъи. Лебтачибалра Пушкин, Лермонтов ва Некрасов чихъли чебии, илдала пагьмурти черяхl дирусири. Педучилище белч1и гlергьи Расул сай учlули калунси школализи чарухъун ва учитель ветаурли узес вех1ихьиб. Г1ур ил кlарахъала театрла режиссерла кумекчили узи. Расул Х1ямзатов узи «Дубурлан большевик» газетала отделла заведующийли, корреспондентли, Дагърадиола к1арахъала передачабала редакторли. --Расулли Эфенди Къапиевлис урус мерличи шурдатурти сунела чумал назму делч1ун. Илх1ели Къапиевли Расуллис Москвализи учl ес укьяхъес маслиг1ятбариб. К1ел дусла г1ергьи Илья Сельвинскийли урус мезличи шурдатурти чумал жуз ва «Краснодонна дурхl ни» бик1уси поэмара дарх касили Москвализи, литературный институтлизи вак1иб. Институтла директор Федор Гладковли балулри Расул Х 1 ямзатовли урус мез х 1 ярх 1 ли дални, амма назмурти делч 1 унх 1 ели ил институтлизи керхахъур. Расул ярга-яргали г 1 яшикьири Богрицкийла, Цветаевала, к 1 арахъан Мях1мудла ва немец Гейне назмуртани. Литературный институлизир дерк 1 ибти дусмани аргьахъиб илизи литература, илала чихъдеш, илдани сай литературала бяг 1 уси гьуйчи дураъни. 1950- ибил дуслизиб Расул Х1ямзатовли литературный институт таманбарнила диплом касиб. Илини бурни х1ясибли, институтли сай перо някъла кайахъес ва кайахъес, сунечи сай жавабкарсили вирахъес бурсивариб. «Кl арахъала жагаси поэзиялизи нуни къаркъала х1ябал бутlа делши, илдазир камтилра ц1а лерли диалли ва илди 3 папрус алкахъес диур диалли, ил се- к1ал сархахъес биубти Москвалис, урусла литературалис, дала учительтас ва юлдашунас ну баркалла вик1улра,--бурусири Расул Хl ямзатовли. «Ну Москвализив литературный институтлизив уч1ух ели,- - белк lунсири Расул Х1ямзатовли,--ну урусла бахъал поэтуначил гьалмагьикира. Илдани дила назмурти урус мезличи шурдалти. Илдала кумекличил дала назмурти Дагьиста царх1илти миллатунала адамтанира дуч1есдях1иб». 1950-ибил дусличивад ил Дагьиста писательтала Союзла правлениела председатель саири. Расул Хlямзатовла лямц1дикl ути дагьри лертири. Илис гъайикlес, гьайби- к1утачи лех1ирхъес дигахъи, бек1ли биубси мерличибадси ва бугаси гъай дигахъи. Илала г1ях1ти юлдашуни сабри Симонов, Твордовский, Кулиев, Айтматов, Кугультинов, Карим, Луконин, Евтушенко и Рождетственский-цаличи-ца мешули ах1енти писательти ва поэтуни. Амма лебтасалра Расул дигахъи, дигахъи илала мяг1ничебси поэзия. Литератураведы: --Расулла поэзияла тугьала урунжуни сабри Мях1муд, Батирай, Етим Эмин, Ирчи Къазакъ, Хl ямзат Ц1адаса . Расул Х1ямзатов Пушкинна назмуртала переводчик ва илди тинтlдиран сайри. Лукlнила тяхlурти дарсдик1у ли - хьалли Расул Пушкинна поэзиялис марли калун. Асубирар Пушкин илис, хъалибарглизирра Пушкинничи дигичерли диъни багьандан дигахъули кални. Пушкинничила сунела пикруми Расулли назмуртазир чедиахъули саи: («Нуни бархьдешла у х1ебулъас»... бик1уси назму зяйбулхъан).

-- Хlямзат Цlадаса дебали разили вири сунела уршилис Пушкинна поэзия гlях1билзух1ели. Расул Х1ямзатовла пагьму миллатласи пагьму саби. Илала мякьи дубурлантала г1ядатуначил мурхьли дархдаси сари—гьaлаблара гьанналара. Поэтли гьарилличил сунес сунела халкь гьаргбирули сай, илдачи сунела диги чедиахъули сай. 1 9 4 3 -ибил дуслизиб Расул Х1ямзатовла «Цlакьти дигай ва кьяркьти душмандеш» бик1уси кlарахъала мезличил жуз дурабухъун. Назмуртазиб поэтли советский халкьла дургьбазирти гьабзадешличила бурусири. Илис сабабра лебри—дургьбазиб Расула кlел узи кабушиб. 1947 - ибил дуслизиб Расул Х1ямзатовла урус мезличил цаибил жуз дурабухъун. Илала гl ергьи дек1ар-декlарти миллатунала мезаначил поэзияла ва прозала вец1ани жузи дурадухъун. 1950-ибти дусмазиб «Ну ак1убси барх1и» бик1уси назмуртала ва поэмабала жуз багьандан Расул Х1ямзатов СССР- ла Пачалихъла премияличи лайикьикиб. Илх1ели ил Дагьиста поэтуназивад бег1лара г1ях1тазивад цализи вейг1ес вири, амма дудеш Ц1адаси мицlирли леври. Поэтла пагьмула х1ялумц1ан Казбек Султ1анов Расул Х1ямзатовла «Дила Дагьистан» бик1уси жузлис лирикала - философияла энцеклопедия или вик1усири. Ил жузлизирти лерилра тугъи хъарбаркьлумази , бирха- удилизи, мардешлизи халдарибтири. Т1абиг1ят, история ва Дагьиста адам- ти буч1антас мякьлабти ва гьамти адамтиван биуб. «Вег1ла ванза, вег1ла мякьи агарси поэзия—пукья агарси арцангьуна саби»--вик1усири Расул Х1ямзатов.

Расул Х 1ямзатовла «Дубурланна конституция» бик lуси жуз поэзиялис, пролис ва публицистикалис хасбарибсири. Илизир чедаахъилри пагьмула лерилра шалуби.Поэзияличил барх жузлизиб леб «Дила Дагьистан» бик1у- си повестьра. Неш - поэзия. Расул Х 1ямзатовла илис царх1ил тамашала гъай баргиб. Расулли неш г1ямру адилкьан, бирхаудила къакъбяхъ, г1ямру ках1едурха- хъуси сарни чериахъули сай. Иличила саби « Нешани мяхlкамбарая » бик1уси поэма. Нешаначила сари «Нешани», «Неш», «Нешли шилизиб уркура гардбирули сари» «Наб тухтуртала дармунти х1ейги» ... бик1ути назмурти. Расул Хlямзатовли дигайра гьаргдирули сай. Илди чедиахъули сай «Хьунул адамтала остров» бик1уси поэмализир. Ил поэма хьунул адам - лис хасбарибси гимн саби. Сунела умц lлабазив Расул Хlямзатов бегlлара къиянси поэзияла жура-сонетличи къячикун. Ил журализибра илини дубурлантала поэзия гьар шайзибад гьалабях1 арбукьни чебаахъиб. Дубурлан хьунул адам. Илис хасдирули сай поэтли сунела дегlлара цlакьти поэзияла дугьби. Дигайла миц1ирси гьигь, малх lямдеш, мардеш-илди ва цархlилтира дахъал сек1ал даргес вирар поэтли дубурлан хьунул адам черях1рирули делк1унти назмуртазир. Учитель: Гьанна нуша лех1ирхъех 1е Р. Х 1ямзатовла «Ват1айчила», «Дила улка халаси саби ибмайрид» бик1ути назмуртач Илди нешла мезла ва урус мезли дучl а. «Ватl айчила» бикl уси назмулис хасдарибти суалти: 1. Сен, гlебшни дец1лизир дисутив?

2.Х1ушани «Гьанна балулра, уб багьес х1ейубра»... ибси севан иргьулрая? 3. Эпитетуни даргая. «Дила улка халаси саби ибмайрид»... бик1уси назмулис суалти: 1. Поэт сунела Ц1адастайс сейк1улив? 2. Поэтла пикри х1ясибли, «бебкlа агарти дигайла улкалис» се х1яжатли ахl ену? 3 . Назмули сегъуна хlял алк1ахъули?


V11. Музыкаведуни ва учитель: «Макьам агарси тугъла дукала хlебирар . Гьалмагъ буцаба ну гьал- магъ буцаба. Урк1илис кьаб лси гьарилра тугъ макьамличи кабихьа». Р. Хlямзатовла пагьму дахъал макьамти алкl нилис хьулчили бетаур. Иличи дугьаизурси гьарил композиторли илала пагьмулизиб сагадеш бурги, ил кайси, цаладирхъути макьамти ил х1ясибли ц1акьдик lахъи ва чеункъдикlахъи . (Макьамтазиб бузантани иличила балахъули саби). (Р. Х1ямзатовла назмурти х1ясибли Ширвана Чаллаевли ва Ян Френкел- ли цаладяхъибти макьамти). V111.


Пагьмуртала устадешла кьукья: Расул Х1ямзатов Япониялизи вякьунх1ели Хиросимализиб ц1уба гъур- гьас барибси памятник чебаиб, илизи ишаб агъула бомбабала балагьли - зирад алхунси рурсиличилара буриб. Ил рурсили кагьарлизирад 1000 гъаргъ дарес дигули руили сари, ва ралкьх1еурли алхи сари. Ил хабарли Расуллизи бек1 г1яшбуцахъиб . Ил замана иша ца гьат1и кахси хабар бак1иб , неш ребк1ниличила багьахъур . Поэт Москвализи са –молетличив лявкьух1ели ,дургьбазиб алхунти к1елра узи, ребк1ибси неш, ва илдачил рарх Хиросилализирадси гъургъи дарили ралкьх1е - урси рурси гьанбикиб. Илхlели ак1уб поэтла бек1лизиб «Къургьи» бикlуси назму: » . «Къургъи» бик1уси далайлис макьам цалабяхъибси Ян Френкел чуйнара Дагъистайзи вак lиб. Ил Расулла г1ях1си юлдашли ветаур. «Къургъи» бикlуси далай урус мезли ва кl арахъан мезличил буч1ули саби.


5-ибил классла дурх1нани «Къургъас» хасбарибси делхъла хасдешла ца бут1а чебиахъули саби. Учитель: -- Дурх1ни, гъургъи дарили ралкьх1еурси Хиросимализирадси рурсилис кьадин гъургъи дирех1еяв? Х1ерая ишкьяйдали дирехl ев? Учитель: --Х1ера таманбиуб нушала Р. Х 1ямзатовла пагьмуртас хасбарибси дарс. Х1уша сак1убли дузули калунрая. Расулла пагьмурти дяркъес лайикьси пай кабихьирая, лебтасалра гl ях1ти кьиматуни кадалтас. Х1. Хъул и х1янчи: Концерт-дарсличи х1ядурдеш барая . Р. Х 1ямзатовла назмуртазирад ца-ца урк1иличир дагьирая Ахирласи пикри.

Учительница сарливан гьанбиркули саби, риубра дурх1нази халаси ах1ен- си дарсличиб машгьурси поэтличила багьахъес. Ил марбиуб дурх1нала сак1убдешлизиб, Жура-журала суалтазиб. Марлира, Расул Х1ямзатовла пагьмурти чихъли сари. Ил якьинбиуб дурх1начил илала цацадех1 белк1ани сагадан чедидирхъух1ели хаслира, «Гъургъи» бик1уси далай, «Дила Дагьистан» повесть «Неш» бикlуси назму. «Гъургьи» бебк1а агарси далай саби. «Дала Дагьистан» нушала бег1тала ва хала бег1тала г1ядатунала ва баркьудлумала хьулчи саби. Иосиф Кобзонни ва Ян Френкелл дуч1ути Р. Х 1ямзатовла далуйтас миллионти адамти хъатбик1ули саби. Буч1антани поэтла гьарил белк1 мурхьли руркъули саби. Х 1ебиалли, нуша учительтала х1урматла чебла чевях1си ил поэтла пагьмуртас гьаман дурсри дурадурк1ни саби.


Пайдаладарибти Литературала белк1ани:

1. Абрамович, Г.Л. Введение в литературоведение: учебник для студентов пед. институтов по спец. /Г.Л. Абрамович - 7-изд., испр. и доп. - М.: Просвещение, 1979. - 352 с. 2. Адухов, М.Д. Истоки духовных ценностей в Дагестане / М.Д. Адухов// Педагогика. - 2004 - N2 9.. с. 89-95. 3. Алиев, А. О, как нежней на склоне лет.., / А. Алиев// Дагестанская правда. - 2003. - 19 июня. - С. 5.

4. Ананичев, А. Поэт аула и Вселенной /А. Ананичев// Литературная газета.- 2 0 0 8 . - 15-21 октябрь.-С. 1 5. Ахмедов, М. Кавказец родом из Цада / М. Ахмедов// Литературная газета. - 2008. - 10-16 сентябрь. - С. 7 6. Бартенева, М. Дагестан. Живая связь времен / М. Бартенева // Народное творчество. - 2007. - К2 2. - С. 59-64, 7. Богуславская, Е. А. Литература народов СССР/ Е.А. Богуслаева, С.Р. Богуславский. Под ред. С.А. Барузина. М.: Просвещение, 1986. - 320 с. 8. Введение в литературоведение / Г.Н. Поспелов [и др.]. -М.: Высшая школа, 1988. - 528 с. Введение в литературоведение / Л.В Чернец [и др.]. - М.: Высшая школа; Издательский центр «Академия», 1999. - 556 с. 9. Введение в литературоведение: Хрестоматия / П.А. Николаев [и др.]. - М.: Высшая школа, Издательский центр «Академия», 1979. - 556 с. 10. Введение в литературоведение: Хрестоматия / П.А. Николаев [и др.]. - М.: Высшая школа, 1979. - 300 с. 11. Вершинина, Н.Л. Введение в литературоведение: учебник для вузовГН.Л. Вершинина, Е.В. Волкова, А.А. Илюшин и др.; Под общ. ред. Л.М. Крупчанова. -2-е изд., испр. - М.: Издательство Оникс, 2007. - 416 с. 12. Гамзатов, Р. Собрание сочинений: в 5-ти т. /Р. Гамзатов - М.: Художественная Литература, 1980-1982. - 527 с. 13. Гамзатов, Р. Стихотворения и поэмы Т.1 /Р. Гамзатов - М.: Художественная литература, - 1980. - 511 с. 14. Гамзатов, Р. Высокие звезды / Р. Гамзатов - М.: «Советский писатель», - 1963.-272 с.

15. Гамзатов, Р. Мой Дагестан /Р. Гамзатов - М.: «Молодая гвардия», 1972. - 438 с. 16. История всемирной литературы: В 8 томах / Г. П. Бердников [и др.] - М.: Наука, 1983-1994. - 200-203 с. 17. Магомедов, Р. Расул на все времена: Послание Расула Гапшиминского Расулу Цадинскому /Р. Магомедов//Дагестанская правда. - 2003. - 10 июля. -С. 8,13 18. Пелипас, Н.А. Нравственно-философские проблемы Национальных литератур: учеб.комплексГН.А. Пелипас. - Костанай: Костанайский филиал ГОУ ВПО «ЧелГУ», 2011,-148 с.



Скачать

Рекомендуем курсы ПК и ППК для учителей

Вебинар для учителей

Свидетельство об участии БЕСПЛАТНО!