СДЕЛАЙТЕ СВОИ УРОКИ ЕЩЁ ЭФФЕКТИВНЕЕ, А ЖИЗНЬ СВОБОДНЕЕ

Благодаря готовым учебным материалам для работы в классе и дистанционно

Скидки до 50 % на комплекты
только до

Готовые ключевые этапы урока всегда будут у вас под рукой

Организационный момент

Проверка знаний

Объяснение материала

Закрепление изученного

Итоги урока

Конспект урока "Повести Ахмедхана Абу-Бакара"

Категория: Прочее

Нажмите, чтобы узнать подробности

Просмотр содержимого документа
«Конспект урока "Повести Ахмедхана Абу-Бакара"»

Республика Дагестан

МКОУ

«Кочубейская средняя общеобразовательная школа №1»

Тарумовского района




План-конспект открытого урока

по родной (даргинской) литературе

на тему

Г-Б. Багандов «Обычай горцев»

6 класс




Составила:

Абакарова Эльмира Абдуллабековна

Учитель даргинского языка и литературы

МКОУ «Кочубейская СОШ №1»


2017 год




6 - ИБИЛ КЛАССЛИЗИБ ДАРГАЛА

ЛИТЕРАТУРАЛА АБХЬИБСИ ДАРСЛА ПЛАН


Дарсла тема: Г-Б. Бях1яндов «Дубурлантала г1ядат»

Дарсла мурад : ДурхIнази даргала пагьмучевси поэтла назмула

бек1 мяг1на аргъахъни.


Бяркълашалси мурад : ВегIла миллатла поэзияличи диги

адикьни.


Дарсла гIягIниахъала: жузи, поэтунала суратуни, журналти, газетаби.






ДАРСЛА БАШРИ БЕХIБИХЬУД. ДурхIни дарсличи хIядурбиахъни. ХIяжатдиркути белчIуди-белкIла гIягIниахъала касахъни. Дарсла мурад аргъахъни. Даргала ишхIелла поэзияличила ихтилат. Суалти гьаладихьни. Учитель: - Чили балули ишхIелла поэзияла вакилти? ДурхIя: - Илди саби Ж.МяхIяммадов, Кь. Мигьрабов, А.ГIябдулманапова, Зугьра-Ханум, А.ХIяпизова, Писки-МяхI… Учитель: - ГIур чихъали баладаяв? ДурхIя: - Уркухъан МяхIяммад, Хизри Юсупов, Х.ГIямарова, Р.Адамадзиев… Суал: - Р.Рашидов даргала ишхIелла поэзиялизи кахIерхулив? ДурхIя: - Кархули сай, аммаки ил имцIаливан 50-80 ибти дусмала поэт сайливан гIяхIмил вала. Гьалар делчIунти тикрардарни: -Се саби халкьла мух1лила творчество? -Жураби? -Хабурти? -Сен лирикала жура бикIуси? Баснябачила багьуди: С. Рабаданов «Ах1ерси неш», «Ахъдеш дигуси ч1ич1ала», «Гапчи пушяг1». Драматургияличила багьуди. Пьеса Г1. Абу-Бакар «Умц1усини бургу». Буралаби ва багьираби, дурх1нази илди дурахъес. САГАСИ ДАРСЛИЧИ ШУРБУХЪНИ. Учительла чумал гъай: Совет хIукумат барсбиубли гIергъи даргала поэзиялизирра дахъал дарсдешуни акIубли сари, хаслира 2000-2006 ибти дусмала манзил. Поэзияла тематика лебIеб барскабиубли саби. Гьалар камли дузахъути динна масъулти имцIали ахъдурцули сари. Ил гIяхIла шайчиб чебаахъес кьасбарили саби. ИмцIаливан пайдаладирути тематикала суалтили детаурли сари мас-хазналичи гъаргъдеш, давла бучес дигни, хIякимдеш асес кьас, рушбатчидеш, дурала улкнала гIибратуни гIерисни ва ц. Вааммаки дарсхIедиубли кавлули сари ишдигъунти тIалабунира адамла рухIла давла бархьли чебиахъни, узидеш, бегIтала хIурмат. ДурхIнази саркъахъили делчIахъес ишдигъунти автортала назмурти: А/ Р. Адамадзиев «ГIебагьурси тIама» Б/ А.ГIябдулманапова «Нешла анкъи», «АзхIерси адам» В/ Ж. МяхIяммадов «Чили кьял кьарли балха?» Г/ Писки-МяхI «Законти» Д/ Х. Юсупов «Дунъяла тIем» Г. Бях1яндовла «Дубурлантала г1ядат» бикIуси назмула анализ барни. Тема: т1абиг1ят ва бузери. БекI мягIна: Т1абиг1ятла ва дамла бархбас, т1абиг1ятла кьадриличила. Словарь: кьясдеш – чичи-биалра яра селичи-биалра дилайчиб гIяхIси саби или гъирадухъни, халисдеш. Сипатуни: лирический герой, бузерила адам, тIабигIятла лишанти. Назму кваргьурли саби верхIел биркIайчил, авал тугъла куплетуначил. Дубуртани бег1унси Дила ахъси ват1айзир, Майдунтачир ханжулти Гъайдулхъи гъазализир. УЧИТЕЛЬ: Иш строфализиб авторли буруси мягIна сегъуна саби? ДУРХIЯ: Авторла пикри лебгIеб гапличи лайикьли саби. Ил кьясирули сай сунечибра гIях1ти адамти чебиухIели, илдани авлавтас гьатIира халати гIяхIдешуни дирули сабхIели. Ил анцIбукьли лирический геройра чевяхIирули сай, сенкIун чIянкIли гIяхIси адамли сайгъуна гапиру. Илала кьясдешра гапла лишанни бетарули саби. ЦАРИЛ ЖАВАБ: Наб поэт сунела игитличи кьяскайрули сай или гьанбиркули саби: илини игитливан чилалара мурад барес вирули ахIен. ДУРХIЯ: Г. Бях1яндовли мурхьси пикри иргъахъули сай, ил философский саблинра мягIничебси саби. Словарь: зиланти – тянишуни, цадехI гIямрула адамти. УЧИТЕЛЬ: «цIала тIякьван» ибси се саби? ДУРХIЯ: Мешубуц саби. УЧИТЕЛЬ: «зиланти ухухIели» ибсилизиб се леба? ДУРХIЯ: Инверсия, биэс гIягIнилири – ухухIели зиланти. УЧИТЕЛЬ: Адам алкес яра ухес вирару? Сен-сен иргъути поэтла илди дугьби? ДУРХIЯ: Илди тIинтIти метафораби сари.



Хъаркабарес дурхIнази Г. Бях1яндовла назмулизирти лерилра эпитетуни даргахъес. Илди сари ишдигъунти : гIебшнила аргъ, узигъуна зилан, жалукь жагьдеш, ясир солдатван, ванадикIути уркIби, урши алхунси аба, пIякьикеси разидеш… УЧИТЕЛЬ: Г. Бях1яндовла поэзияла бекIлибиубси хасдеш селизиба? ДУРХIЯ: Илала гьарил назмула халаси ва мурхьси мягIна бирар. БЯРКЪЛАШАЛСИ ИХТИЛАТ. Суал: Адамтас поэзия селис гIягIнили? ДурхIнани жавабти кам-камли дурес бирар. Илбагьандан учительли имцIабиру. Поэзияли гIямрула дахъал шалуби гьаргдиру, дагьахъес кумекбиру, учIусилис бамсриихъахъу, багалабиэси ибси гIебисахъу, вайси балтIа (хаслира сатирала назмуртазиб). Илкьяйда халкьла тарих белгибиру. УЧИТЕЛЬ: Даргала белкIла поэзиялис хьулчи кабихьибти чихъали сабри? ДУРХIЯ: Гьала-гьала гIярабистуни, чунира тулкни лукIути – ГIябдуллахIяжи, Зияудинкьади, ГIялихIяжи… , - кIинайс – Р.Нуров, С.ГIябдуллаев ва ГI. Иминагаев. УЧИТЕЛЬ: ГI. Иминагаев гIур чи сайри? ДУРХIЯ: Поэт-сатирик, гIямрулизирти вайти шалуби пуждиран. Словарь: анкъи – ц1а билкьуси мер, даршубири – баришкабири, гъаза – къалмакъар. УЧИТЕЛЬ: 30-40 ибди дусмала даргала поэзила хасдешуни гьандушес. УЧИТЕЛЬ: ИшхIелла даргала поэзияла азаддеш селизиб саби? ДУРХIЯ: Поэтлис ихтияр леб уркIигьаргли лукIес, чинилра къадагъабирули ахIен дин яра законничи къаршиси анцIбукь гьанбушахъес. «ЛАЧИН» ЖУРНАЛТИ КАСАХЪЕС ВА ИЛАРАД НАЗМУРТИ ДЕЛЧIАХЪЕС. Учитель: Ил журнал чис хасбарибси? ДурхIя: НикIабас. Учитель: Сен? ДурхIя: СенкIун ишарти белкIани илдала пикрумачи, баркь-бацличи далдикили сари. УЧИТЕЛЬ: Чис гьанбиркули урусла поэзия? ДУРХIЯ: А.С.Пушкин, М.Ю.Лермонтов, Н.Некрасов, УЧИТЕЛЬ: Гьаннала поэзияла вакил чи валадаяв? ЧебяхIси ВатIа дергълис хасдарибти чумал назму дурхIнази уркIиличир делчIахъес. А.Гъази «ВатIан багьандан». Гъ. БяхIяндов «Улкала багьадурти».



САГАСИ ДАРС КАГАХЪНИ. Гьаладихьес суалти: Селичила гъайдикIира нуша ишбархIи? Даргала ишхIелла поэзияла хасдешуни гьандушес. Поэзияла гIямрулизиб сегъуна кьадри леба? Литературала «ЦАНДАЛАЙ» бикIуси кружокличи башути дурхIнази чули цаладяхъибти назмурти делчIахъес. АБХЬИБСИ ДАРСЛА ХIЕКЬЛИЗИБ УЧИТЕЛЬЛА ГЪАЙ. ХЪУЛИБ БИРУСИ ХIЯНЧИ. Г. Бях1яндов «Дубурлантала г1ядат» (урк1иличиб багьахъес). Ибрагьимов Ибрагьим Бях1яммадович, дарган мезла ва литературала учитель, К1ишала урга даражала к1иибил школа 2017 г.


Скачать

Рекомендуем курсы ПК и ППК для учителей

Вебинар для учителей

Свидетельство об участии БЕСПЛАТНО!