Дарсла тема: З. Зулпукьаров "Дагъиста Арслан"
Дарсла мурад: белчIунсила мяг1на гьаргбирнила бурсидешлуми даимдарни; повестьла бекI мягIналичила аргъахънила чебкад хIянчи; саркъили бучIнила чебкад хIянчи.
Бяркъла мурад: Дагъиста адамтала цIакь, гуж, гьунар гьаргбарили, ил чебяхIбирни ва иличила деза.
Чебаъла г1яг1ниахъала: Сали Сулайба ва цархIилти цIакьти мушлукьябала суратуни.
Бархбас: история, суратбик1ни.
Дарсла башри.
ДурхIни дарсличи хIядурбарни.
Хъули хIянчи ахтардибарни.
М. Мусаев «Дагъистан» бикIуси назму уркIиличиб бурни. БучIнила хъярхъдеш ва саркъибдеш ахтардибарни. Темаличил дархдасунти суалтас жавабтачи лехIахъни, илди чедицIахъни.
Сагаси дарс кабихьни.
Зулпукьар Зулпукьаровла «Дагъиста Арслан» бикIуси документальная повестьличила хIясибли сагаси тема аргъахъни.
Сагаси дарс бехIбирхьулра халаси ах1енси ихтилатличил: «Нуша ишбарх1и тянишдирехIе повестьличил. Художественная литературала чумал жура лерти сари: лирика, драма, проза.
Лирика – назмула тяхIярли белкIунси произведение саби;
Драма – сценаличиб чебиахъуси диалогла тяхIярли белкIунси;
Проза – хабар тяхIярли белкIунси. Прозалара чумал жура лер: хабар, повесть, рагъам. Хабурти нушани делчIунти сари. Сегъунти хабурти даладая хIушани? /ДурхIнани чули далути хабурти дуру/. Повестьличила цаибси багьуди нушани 5ибил класслизиб касира. Гьанбикахъая нушани белчIунси повестьла у. (Учительла кумекличил повестьлизибти игитуни, илдала баркьудлуми гьандиркахъу)
ИшбархIи биалли тянишдирехIе документальная повестьличил. Романничила гIур кьанниван гъайдикIехIе.
ХIебиалли, повесть – халаси ахIенси, хабарла тяхIярли белкIунси произведение саби. Илар гьар – гIергъили чумал анцIбукь чедаахъили дирар. Игитунира хабарлизибван 1-3 хIебирарну, имцIали бирар. Повестуни художественный /пикридарибти/ ва документальный / гьарли-марли кадикибти/ анцIбукьлумачила дирар.
Ишбарх1и нушани бучIехIе гьарли – марли бетаурси анцIбукьличила повесть. Ил саби З.Зулпукьаровла «Дагъиста Арслан» бикIуси халаси ахIенси повесть. Илав бекI игит сай Дагъиста ва лебил дунъяла чемпион мушлукья Мама Махтулаев /Сали Сулайбан/.
Дагъистайзиб гьалаб имцIали бузахъуси спорт мушлукьябала, къаркъа ахъбурцнила, ил гьарахъ иргьнила бирусири. ЦIакьти гужла бегIти бири итхIели гьанбалтира. Илдигъунтазивад ца сайри гьанбалтазивад сай Мама Махтулаевра. Илис Сали Сулайбан сен бикIутирил, бучIухIели иргъехIе. Илини кьячIаурси рельс леб бусягIятра – Буйнакъскла района Буглен бикIуси шила дублаб.
Учитель: Гьари, бурая хIушани балутигъунти ишхIелла чемпионти?.
/ ученикунани илди буру/.
« Повесть – хабарла тяхIярли белкIунси произведение саби. Повестьлизир гIямрулизир гьар-гIергъили кадиркути чумал анцIбукь чедиахъули дирар. Илаб игитунира хабарлизибван ахIи имцIали бирар. Масала, Зулпукьар Зулпукьаровла повесть «Дагъиста Арслан».
Учитель: КьяпIдирулра тетрадуни. Чедиахъулра доскаличирти чемпионтала суратунира.
Пахру – гордость
ШипIбяргIиб – лехIкахъиб
Гьарбизни – балбикни
Уктемдеш – хамдеш
Ирми – хIябни, ремни.
Вамкьур – пашманиуб, гIясивиуб
Хъутни – къвяттни /лугъатла/ (сопли)
Саркъили бучIни, гьала-гьала учительли белчIни, гIур ученикунази даимбарахъни.
БелчIунси хIяcибли ихтилат дураберкIес.
- ГIях1бизуру бухIнабуц?
- Се имц1али гIяхIбизура? ва ц.
Сагаси дарс аргъилил жузлизир суалти хIясибли ахтардибарни.
- КъантIли бурая. ХIушани белчIунсилизибад се аргъирая?
- Лев вара ишбархIи илгъуна цIакьла адам?
- ИкIди анцIбукьуназибад хIушаб чиди дебали гIяхIбизура?
Дарсла итогуни каъни. ДурхIнала бажарди ва багьудлуми кьиматладарни.
Учитель:
- Литературала чидил жинсла, се жанрла произведениеличил тянишдиубра ишбархIи нуша ?
- Селичибли декIарбулхъули цархIилти прозала журабазибад повесть?
- Чи сая повестьла автор?
- Документальный повестьла хасдешуни дурая?
- ГIямрулизив левсирив Мама Махтулаев?
- Илис сен Дагъиста Арслан бикIутири?
- Чичил цугурцусирив Мама Махтулаев? Сен?
- Чи сайри Сали Сулайбан?
/ученикунани икIди ва цархIилти суалтас дархьти ва чедетаахъибти жавабти луга/.
Хъули хIянчи бедни.
З. Зулпукьаровла биография ва «Дагъиста Арслан» бикIуси повестьла цаибил бутIа булчIес ва чеббурес (бяхI 149 – 155)