СДЕЛАЙТЕ СВОИ УРОКИ ЕЩЁ ЭФФЕКТИВНЕЕ, А ЖИЗНЬ СВОБОДНЕЕ

Благодаря готовым учебным материалам для работы в классе и дистанционно

Скидки до 50 % на комплекты
только до

Готовые ключевые этапы урока всегда будут у вас под рукой

Организационный момент

Проверка знаний

Объяснение материала

Закрепление изученного

Итоги урока

Доклад на заседании МО родных языков (семинар) тему: «Синтаксис даргинского языка и методы его изучения»

Нажмите, чтобы узнать подробности

Доклад

Просмотр содержимого документа
«Доклад на заседании МО родных языков (семинар) тему: «Синтаксис даргинского языка и методы его изучения»»









Доклад на заседании МО родных языков

(семинар) тему:

«Синтаксис даргинского языка и методы его изучения»













Докладчик : учитель даргинского языка и литературы: Гаджиева С.Р















Г.Махачкала 2016 г.

Даргала мезла синтаксис ва ил руркънила методика.

Гьалав дарган мез руркънила шайчив узуси цайли цаси дарган Сайгид ГIябдуллаев виалри, гьанна илди бахъал леб. Сепайда, илдазибад даргала школабазиб бузутас сегъуналра кумек агара. Урус мезла литературала хрестоматияби,учебникуни лер, грамматикала гьарил дарслис, темалис разработкаби, таблицаби, тестани лер. Дарган мезла ва литературала дурсрас хасдарибти селра агара.

Гьар дус сагати жузи дурадулхъули сари, илдала автортира барсбикIули саби. Программабачи жузала бухIнабуц балбиркули ахIен, хаслира – литературала. Гьарил авторли жузани сунела лугъатла дугьби духIнакайули сай, дузахъули ва гьариллис гIячихъти литературала мезла дугьби лерти диалра. Агара урус мезла, дарган мезла словарь, агара сагаси орфографияла словарь. Диули ахIен жузи. Нушани балуливан, даргантала лерти сари литературный мез.

Литературный мез – цадехI белгити нормабачи душибти, лебилралис цати, цаван дузахъес гIягIнити, сари дукьдулъэс асухIебирути белкIла, ирнила, печатьла, радиола, театрла, школала мез сари. ХIебиалли, илди мез цабехIлис усалтили, цабехIлис асилтили диэсра асухIебирар. Наб ишаб бурес дигуси Батирайла, Р. Нуровла, ГI. Иминагаевла ва цархIилтала далуйти, назмурти литературный мезли хIелукIниличила саби.

Сен, се сабабли илди литературный мезли хIелукIути? ХIурхъила диалект нушала дурхIнани иргъули ахIен. Батирайла далуйтала мягIна аргъес дурхIнас дебали къиянбулхъули саби. Илала далуйтала мягIна, бухIнабуц, каргьни аргъахъес дигалли, илди литературный мезли лукIес гIягIнили саби.

Дарган мезла цацадехIти темабачилара дила пикри бурес дигулра. КайсехIе тема: §20. «Подлежащеелара сказуемоелара урга тире кабалтни». (Авторти М-С Мусаев, А. ГIябдусаламов, Б. Сулейманов. 1990 дус. 3-ибил правило) Подлежащее ишарала местоимениеличил аргъахъибхIели, уличил яра прилагательноеличил бехIбихьибси сказуемоела группалис гьала ва подлежащее причастиеличил аргъахъибхIели ишарала местоимениеличил яра цархIил девличил бехIбирхьуси сказуемола группала гьалара тире кабалта. Яра цархIил девличил бехIбирхьуси скауемоела группала гьала тире кабалта дикIахIелли, икIди дугьбала мягIна лерилра гъайла бутIначи тIинтIбирули саби.

ХIебиалли, подлежащее причастиеличил аргъахъибхIели, сказуемоела группала гьала мурталра тире кабалтес чебиркули саби. ДурхIнас къиянбулхъули саби. (Ца тема саби – §19. 1995 д. М-С. Мусаев, А. ГIябдусаламов), 3-ибил правило. Бигьни биаллира, мягIналашалси ударениеличил ируси подлежащеелис гIергъира тире кабалта, эгер сунечил дарх биалли, кьалли ибти дугьби лерли яра иргъулли диалли.

Илгъуна предложениелизиб цалабяхъ сказуемоела кьукьяла гьала ишарала местоимение (ит, ик, их, ил, илди, ишди) кабатес вирар.

Гили сари предложениеби:

Хьунул адам биалли – юртла дяхI сари.

УркIила гьир – гIяламатла секIал саби.

Подлежащее существительноеличил, прилагательноеличил, местоимениеличил, числительноеличил, причастиеличил, глагол-существительноеличил, дугьбала цалабикличил аргъахъес вирар. Подлежащее мурт-дигара мягIналашалси ударениеличил бурес вирар. Мурталра тире кабалтусив? Масала: ДебкIибти гIярала дурхIни сари. Муса дила гьалабла гIяхIси юлдаш сай. ВецIал шуличи дуртIули сари ва ц. Тугъаибти подлежащееби ударениеличилра эс вирули сай; кьалли, (биаб) биалли ибти дугьби, (ишди илди, ил, ит, иш) местоимениеби кадатес вирули сай. Тире кабатес гIягIнидеш лебара?-Дила пикрили, агара. ДурхIнани хIергъесли делкIунти правилоби сари. Илдачи илцад гIягIнидеш агара.

1983 ва 1995 ибти дусмала диктантунала сборникуназирад предложениеби лукIулра. ЦацадехIти предложениеби къантIдарили лукIулра.

Лермонтовлис ил – хIязлис архIебякьун: ил – судлизи ведибсири. Ил – скамейкаличи карииб. Ит – урехила гьуникад ардякьунтири. (ишаб ит подлежащеера ахIен) Чебиуйчи мешули, подлежащее ишала местоимениели аргъахъибхели, подлежащеелис гIергъи мурталра тире кабалтес гIягIнили саби. Дила пикри хясибли, чедирти предложениебазиб подлежащеелис гIергъи тире кабатес сабаб я гIягIнидеш агара.

«УббуркIуси ва хIясилла чебедиб предложениеби» – темаби дучIулра. УббуркIуси ва хIясилла ибти дугьбала лексический мягIна аргъес къиянбулхъули саби. Илди дугьби чидил лугъатлизир дузахъули? – Илра гIячихъли ахIен.

Илдас нуша «Къаршиси мягIна иргъахъуси ва асарла чедедиб предложениеби» дикIахIелри гIяхIсири. Школабазир 1990 ва 1995 ибти дусмазир дурадухъунти жузи лер, авторти М-С. Мусаев, А. ГIябдусаламов. Чидил дуслизиб дурабухъунси жузличи вирхуси, эгер авторти цабехI биалли? ЦугдурцехIе илди, «УббуркIуси чебедиб предложение», 1990 ибил дус. УббуркIуси чебедиб предложение бекI предложениелизи билгьули бирар, хасси союзла девли, сабира дигнила наклонениела формализибадра союз-ра-лизибадра бетаурси.

Масала: Ну вакIас+ра, ит хIякьян.

ХIуни ГIялис сецад гIяхI барадра, илини илала кьадри хIебала.

1995 ибил дуслизиб дурабухъунси жузлизи белкIи саби: УббуркIуси чебедиб предложение бекI предложениелизи билгьули бирар уббуркIуси наклонениела глаголли.

Масала: Ну вакIаслира, ит хIякьян.

ХIуни ГIялис сецад гIяхI барадлира, илини илала кьадри хIебала.

Эгер уббуркIуси чебедиб предложение нукьсанси биалли, ил бекI предложениелизи билгьа союзла девличил, сабира уббуркIуси деепричастиели аргъахъибси.

Масала: Лебилра бакIибкъи, собрание бехIбирхьули ахIен.

АлкIули саби суал: чинар дагьардиубти уббуркIуси наклонение, уббуркIуси деепричастие, уббуркIуси кесек -къи?

Гьанналис наб уббуркIуси наклонение, деепричастие ва кесек -къи къаршидикибти ахIен. Гъайла бутIни дучIухIели, илдачила гъай агара. КIелра жузла авторти цабехI саби, предложениеби цадехI сари, правилоби биалли декарти сари.