Дарсла тема
«Местоимение»
10 класс
«Нешла мез вегI варкьибси нешгъунти сари: илди хIейгни вегIла неш хIейгнигъуна саби»
(К.Д.Ушинский)
Местоимение -секIал, илала мешан яра лугIи гьанхIебушили, илдала мерлаб бузахъуси гъайла бутIа саби.
- Арцурли аркьуси арцан гьаваличибад хабарра агарли кабикиб. Ил гIяяркьянани тупанч игьубли кабикахъибсири.
2. Нушала класслизиб хIябцIали дурхIл леб. Илди дурхIни ункъли бучIули саби.
3. Нушала шила мякьлаб мурхьси къада леб. Ил къадакад хIеркI каюухъи саби.
4. СалихIят, ишархIи школализи чум дурхIя бакIиба? - Гъану шура дурхIя бакIиб.
Предложениелизиб местоимение чиди членни биубли бакIилил белгибарая:
1. Ил гIяхIил учIули вири.
2. Нуни хIу чеибмад вагьурри.
3. Гьусманра хIечил лявкьян.
4. Даг нушачил вакIибси хIу сайри .
Местоимениела жураби:
1. Бях Iла местоимениеби:
цаибил бяхIла: ну-нуша;
кIиибил бяхIла: хIу-хIуша;
хIябъибил бяхIла: сай, сари, саби.
2. Ишарала местоимениеби:
1. ит-итди 4. икI-икIди
2. ил-илди 5. их-ихди
3. иш-ишди
3. Суалла местоимениеби:
чи? се? чум? чумбех I? чиди? сегъуна? чум-чум?
сецад? чина? чинабяхl? чинаб? чинад?
Чи вакIиба?- Дудеш вакIиб.
Се белчIунри?- Газета белчIура.
ХIу чина аркьулри?- Школализи аркьулра.
4. Белгидешла местоимениеби:
гьарил, гьар-чиди ца, баягъи, пулан,лебил,
лебилра, лерил,лерилра,чинабалра.
5.Белгиагрила местоимениеби:
- Чумал, чумрил, ца-чумал, чумилра, чидил, чидирил, се-сабил, се-биалра, чи-виалра, чиди-дигара, се-дигара, чиди-саял.
6. Отрицанияла местоимениеби:
- цалра, селра, чилра, чизилра, селизилра, чичилра.
Хъулив чилра агара.
Ишини хIед селра хIегибу?
7. Притяжательноела местоимениеби:
ВегI, вегIла, вегIлис, вегI-вегIла.
1. ВегI вайта хIеркьалли, вегIлис вайтIахIедиркур (бурала).
2 .ВегIла агарси баргес къиянни бирар (бурала)
3.Дурх Iни вегI-вегIла хъулрази арбякьун.
Бурсибируси диктант.
Предложениеби делчIеная, мягIна хIясибли группабачи дутIили, местоимениеби черделкIеная:
1.ИкIа аили тIашкайзи, ну гIевиисну.
2.Гьалар лерил авлахъуни, хъарахъуни талхъунтала дири.
3.ХIуни белчIунси хабар сегъуна саби?
4.Се-биалра хьарбаэс дигули хIейиши.
5.Чизилра мабурид или, илис шел къуруш дедиб.
6.ВегIла хIянчи вегIли хIебарили гьатIи чили бируси?
Творческий хIянчи.
Текст белчIен ва местоимениеби декIардара:
Саламтала кагъар.
АхIерси гьалмагъ, Амир. ХIечи иш кагъар лукIуси хIела гьалмагъ Муса сайра. Гьу, Амир, сен саби хIела арадеш? БегIти сена? Арали-гIяхIил бургар. Гьанна xly сен-сен учIулри? Гьалав кьяйдали, хIябла кьимат кахlейсули учIули ургуд. Дилара ца cаби «хIябла» лебси. Амма четвертьла ахирличиб цалра бирхIебирар. Гъайла къантIа, набчиб учительти разили саби.
БелкIен набчира кагъар. ХIуни делчIунти жузачила гьанбушес хъуммартид. Наб дебали гIяхIбизур Рашидла «КIилизанти» бикIуси назму. Дила унраличиб илдигъунти узби леб. Чус нуни ил назму белчIунхIели, илдала тамашабиубдеш!
Гьу, хIед бархIи гIяхIбираб. Нy хIела жавабличи хIерли вирус. Дила саламти дурес хъуммартид хIела бегIтазира, юлдаш-тянишлизира. Вари жаваб белкIен.
Тест
1.Даргала алфавитлир чум хIярп лера?
а) хIябцIанну хIябра
б) авцIанну урегра
2.Дарган мезлизир чум падеж лера?
а) вецIну цара
б) вецIну хIябра
3.Дарган мезлизир предложениела чум член лера?
а) шел
б) урегал
4.Сказуемое чеббурхуси глаголли аргъахъили биалли, подлежащее сегъуна падежлизиб бирара?
а) Уйхъу падеж
б) Актив падеж
5.ИмцIаливан чидил гъайла бутIали аргъахъили бирара подлежащее?
а) Существительноели ва местоимениели.
б) Глаголи ва прилагательноели.
6.Ца яра чумал девлизибад цалабикили, сунени таманси пикри иргъахъуси:
а) дугьбала цалабик
б) предложение
7.Дугьбала цалабик декIарбарес:
а) Жагаси хIева
б) Рурси хъули чарухъун.
8.ИмцIали сегъунти гъайла бутIнани аргъахъили бирара определение?
а) прилагательноели ва причастиели
б) существительноели ва местоимениели
9.СекIал, илала лишан яра лугIи гьанхIе- бушили илдала мерлаб бузахъуси гъайла бутIа саби:
а) Существительное
б) Местоимение
10.Сегъуна местоимениела жураличи кабурхара местоимение вегI?
а) Притяжательноела
б) Ишарала
«Нешла мез дигахъена» Мез дигахъена, дурхIни, Нешлизирад дакIибти, Сири гардбирухIели, Пяшриубли дурибти. Мез дигахъена, дурхIни, Хала бегIта датурти. Мулк сари илди хIушаб, Маслис-кьадин калунти. Мез дигахъена, дурхIни, Халал гьуни ахъибти, Хъям- кьацIли , къарциндешли Керасес хIедиубти.