ХIерикIен гьала, гьалавяхI вашен.
Ва мурт биалра тIашизи, шурухъи
хIуни ахъибси гьуйчи хIера.
Расул ХIямзатов.
(перевод)
Гляди вперед, вперед стремись.
И все ж когда-нибудь
Остановись и оглянись
На свой пройденный путь.
Расул Гамзатов
Дарсла план 11 ибил класслизиб.
Дарсла тема: «Расул ХIямзатов - Дагъиста урши».
Дарсла мурад: Расул ХIямзатовла творчествола мягIна дурхIнази мурхьли аргъахъни; илала произведениебачи диги акIахъни; дурхIназир вегIла нешла мез руркъниличи, вегIла ВатIайчи, историяличи, гIядатуначи диги ва пахру адикьни; мухIлила ва белкIла гъай гьаладяхI ардукни
.Дарсла гIягIнихълуми: сурат поэтла; назмуртала жуз; презинтация.
Дарсла каргьни;
1. ДурхIни дарсличи хIядурбарни.
2.Учительла гъай.
3. Презинтация ,дурхIнала гъай.
а) гIямруличила баян;
б) ГIямру ва хIянчи поэтла;
в) Сархибти чедибдешуни;
г) Расул-дубурлан.
3.Назмурти делчIни
4. «Дубурлан рурси» поэмаличил хIянчи.
5.ДелчIунти кагахъни, бажарди кьиматлабарни.
Салам ахIерту дурхIни.
Учительла гъай:
ИшбархIила нушала дарс селичила сабил хIушани аргъили дургудая, суратуначи хIерили. Машгьурси кIарахъала поэт-Расул ХIямзатов, дебали машгьуриуб Дагъистайзив цун ахIенну , лебил улкализив. Ил
Ученицала гъай: Индиялизиб бурули бирар, бегI гьалаб ванзаличи бакIни чIичIа. Дубурланти бирхарули саби ,лебил ванзаличирти мицIираглизибад цаибси чIака саби или. Наб пикри лябкьули саби , бегI гьалаб багьарибиуб адамти ва илдазибад бахъал бетаур чIакни, гIурилти чIичIлуми. (Перевод. В Индии считается, что змеи
Первыми на землю приползли
Горцы верят, что орлы древнее
Прочих обитателей земли.
Я же склонен думать, что вначале
Появились люди и поздней
Многие из них орлами стали,
А иные превратились в змей.)
Поэтла мурхьти гъайли бехIбигьес дигулра ишбархIила дарс. Расул гьарли- марси дубурла чIака сайри.Расул ХIамзатов – дубуртала урши!
3 Презентация «Расул ХIямзатов»
ГIямруличила баян
Нушала улкала бегIлара гIяхIтигъунти поэтуназивадли ца сай Дагъиста халкьла поэт ХIямзат ЦIадасала урши Расул ХIямзатов. Ил акIубси сай Хунзахла районна ЦIада бикIуси шилизив. Ил шилизиб бехIбихьудла школа таманбарили , илини Хунзахълизиб, гIур биалли Буйнакъск шагьарла педучилищелизиб белчIуди даимбариб. 1946 ибил дуслизив Москвализибси А.М. Горькийла уличилси Литературный институтлизи керхур.


Бузерила гьуни
Расул ХIямзатовла назмуртала цаибси жуз «ЦIакьти дигай ва буцIарси гьими» 1943 ибил дуслизиб дурабухъун. 1948 ибил дуслизиб МяхIячкъалализиб ва гIергъиси дус Москвализиб урус мезличил илала назмурти «Дила ванза» ва «Дубуртала далуйти» бикIути жузи дурадухъун.
1952 ибил дуслизиб урус мезличил дурабухъунси «Ну акIубси дус» бикIуси поэма Пачаликъла премияличи лайикьбикиб.1958 ибил дуслизиб «Дубурлан рурси» бикIcи поэма дурабухъун. 1962 –ибил дуслизиб Москвализибра МяхIячкъалализибра « Ахъти зубарти» бикIуси назмуртала жуз дурабухъун.
Илини кьарахъан мезличи шурдатур А.С.Пушкинла, М.Ю.Лермонтавла, В. Маяковскийла ва С.А. Есенинла литература урус мезла.
1 946 ибил дуслизив М. Горькийла уличилси институтлизив ил тянишвиуб А. Твардовскийличил, Я Козловскийличил, Н.Гребневличил илди иличил барх бучIутири ва илдала гьалмагъдешлиспоэтла пахьму хьулчили бетаур: баягъи илди сагати гьалмагъугани сабри улкала лугIилашал бахъал бучIанти Расулла назмуртачил ва поэмабачил тянишбарибти.
(1 ученикли)Ца ЦIада бикIуси шилизиб, бархIи жявли абулхъан, дахъал забла гIергъира дабрила лутIмачи гIянжи чехIейхъу. «ЦIада» ибси дев «ЦIализиб» ибси саби. Ишав 1923 ибил дуслизив машгьурси ХIямзат ЦIадала хъалибарглизив хIябэсил урши акIубли Расул бигьиб. Ил халавикIлри лебилра шила биштIати кьяйда, айцIули дубуртачи, хала нешла хабуртачи лехIихъули анкъила гьалав. ВецIу цара дус виубхIели , кайхьи унцла гуличи, белкIун сунела цаибси назму. Авал дусличи шила газетализи белкIи дураиб.
(2 уч) Гьаланачи Расулли назмуртала уди ЦIада или лукIулри. Гьачам мякьлабси шилизивадси адамли хьарбаиб: Бурагу ,урши, се анцIбукь бетаурлил хIела дудешличил? Илала назмурти гьачам делчIасри нуни илди далулри, амма гьанна аргъесалра вирули ахIенра» ИлхIейчивад « Расул» ХIямзатов или лукIес вииб.
(3 уч) Назмурти кьалли илини лукIусири гьар бархIи.Дургъби дехIдигьибхIели. Азирти хъулрази бакIиб балагь. Ил балагь бакIиб ухъна ЦIадала хъалибарглизира: КIелра халати урши ВатIан багьандан дергълизиб гIяхIгъабзала бебкIали алхун. Поэтла цаибил жуз дурабухъун 1943 ибил дуслизиб, фашизмаличилси" дергъ бегIла бемжурси замана. Ил жузла у сабри «ЦIакьти дигай ва буцIарси гьими». Ил жузлизирти назмуртазиб поэтли нушала ВатIайс балагьуни хибти фашист Германияла гIяскуртачи гьими чебаахъиб. Поэт пахручевли сай сунела дурхъаси ВатIайчи, ил дезна учIули сай ВатIанна асилдеш чихъли бихIути халкьлис. Поэтлис мурталра гьанбиркули саби халкьла талихI багьандан жан кьурбандарибти гIяхIгъубзни.
— Дубурла хIуркIбала чедирарцурти
Чинарадти, чила сартирав, чIакни?
Алхуйтири бахъал xIyшaлa уршби,
Нушара илдала дуклумар уркIби.
Дугели гьарахълир хьанцIа заклизир
Алкунти зубарти, саррав чихъали?
Жагьти дубурланти алхунгу бахъал, Нушара илдала умути хIулби.
Назмуличирад назмуличи Расул ХIямзатовла пикруми сагадикIули ва мурхьдикIули сари. Дахъал сари илала назмурти. ХIебургар тема, илини ахъхIебуцили калунси. Илди ургар лер дигайличила, тIабигIятличила, ВатIайчила, нешличила. БахъхIила тема саби «Неш». ВирхIейрар дейгIес чумли ва чум делкIунал жагати дугьбачил нешлис хасдарибти назмурти. М.Горький викIусири: «БерхIи хIебиалли, вавни хIедухъар, неш хIериалли, я поэт агара, я игит агара»,-или Р.ХIямзатовлира даргиб илис хасдарести, гьалар чилилра хIедаргиб дугьби. Илини ахъли бурули сай сунес анкъила бамсриагарси къараул, дунъяла дай, адамдешла ахъдеш, хIяяла умцла, сунела гьалар нуша мурталра чеблалиурси неш дебали дигниличила. Нешли ахIенну, неш ибси девлира уркIи шалабиру ва хъали ванабиру или. Ишкьяйда уркIи-уркIили разили вири Р.Х1. сунела нешличи.
ЧебяхIси ВатIайчила, вегIла улкаличи дигиличила бахъли делчIун хIябкубти. БекIлибиубсили бетарули саби ил тема Р.ХIямзатовлара.
Дила улка
Дунъяла дубуртазиб
БегI ахъил хIяна хIурхъван,
Улкназиб дила улка
Мекелли декIарбулхъан.
Ишаб, сецад бугIярси
Яни гIяхIлад бакIалра,
ВанадикIар гьарилла
Хъулрира уркIурбира.
СенкIун ВатIан гьанни саб,
Гьарилла уркIила тимкь,
ВатIан саб- къия халкьла
Къайгъи халаси хъарихъ.
Чевхъун душман – гъубзнала
Гъуцазир даргиб ажал,
ГьатIира хIядурли саб
ХIяяагартас ханжал!...
ХIера, ГIямру гIердуцес
ЦIакьагариубси инсайс-
Музабухъун пачалихъ,
Пикри-кьасчерси нешван…
Илгъуна саби бархбас
Дила халкьла, улкала,
Ил багьандан хала саб
ТалихIра иш ванзала!
- 1950-ибил дуслизиб дурабухъунсири «Дубурланна ВатIан» бикIуси жуз, урусла ва дубуртар улкала халкьанала узидешла ва гьалмагъдешла пикрумани ламбикIуси. Р.Х1ямзатовла гьарли-марси дубурлан сайлин бири бахъал гьалмагъуни, бали илини гьалмагъдешла ахъси багьара. Х1ергар балх1ебалуси илала назму «Мях1камбарая гьалмагъуни» Расул ХIямзатов дахъал улкнази ваибси поэт сай, амма ил сунела улкалис, нешла мезлис марли кавлули сай.
Чи-саял изайзивад сагъиру урхIла мезли,
Чуйнара ваира дура улкнази,
Чинав виаслира, гьеч хъумхIертира,
— ХIечи дила дигай даим цIакьдикIи,
Дурхъал ЦIадала ши — чIакнала къала.
...
ГIяшикьти хIул6ачил гьачамцун ахIи
Хамси Каспиличи ну хIерикIира.
Илаб, Сулакъличил цалабикили,
Дила шила хIеркIли цабири кьисмат.
….
Амма урхIла мезличил хIейрус ну далайикIес.
Нагагь жягIял дила мез детихъути диалли,
Иш ну хIядурли сайра ишбархIи хIябла керхес.
..
Дила юрт–ахъ дубура,
Дурхъаси саби наб ил.
ХьанцIа закла капарай
Хъалч саби дила юртла.
ДилакьапIаларангли
ЦIябдиругъагултира,
УркIиличиб биалли
ЦIябси дамгъа агара.
ЧебяхIси ВатIайчи, халаси улкаличи диги дехIдирхьути сари вегI акIубси анкъиличирад, вегIла хъалибаргличирад,вегIли гьалаб-гьалаб ганз кацIибси мерличирад. Р. ХIямзатовла хъалибарг: хьунул ПатIимат, сарира 2000 дуслизир шалгIеррухъунси, хIябал рурси ва авал рурсбала рурсби. Дудеш вебкIиб
1951 дуслизив, неш — 1965 дуслизир. КIел халати узи дявила авлахъличиб алхун. Мяхiячкъалализив хiерирули сай илала виштIал узи ХIяжи ХIямзатов — академик Россияла академияла гIилмуртала
Дахъал сари Расул хIямзатовла дигайличила назмуртира, сарира сунела гIямрула рярхкья, марси гьалмагъ, разидешра анцIкьи-децIра цугли дуртIуси ПатIматлис хасдарибти
Сунела назмуртазир Расулли гIямрулизибси вайси вайсили, гIяхIси г1яхIсили чедиахъули сай. Поэт дунъяличиб халкьлис даршудеш, бутIацугдеш багьандан сунела назмуртачил манкъушван жиикIули дураулхъули сай. Илала назму, илала далай мурталра умути дири.
Дагъиста литератураличил бархбас. Урус мезличил делкIунти назмурти делчIни ва илдала бекIмягIна баянбарни.
Расулла назму
Эй, гьункья, хIядурлирив
Гьарахъси архIяличи,
АрхIя гьарбилзан, каса
Расулла назму хIечил.
Гьундурачив милигли
ХIу гIяжизвиубхIели,
ДакIудиру илини
ДяхIцIи ва урунжуни.
Рахли xIy хьулухъадли
Ваэс зубартачира,
Каса назму бетарар
XIед гьуни икIдачира.
Кахти бурямтазивад
Верцахъес ахъри луга,
Хьураварес хIялалти
Гьунчиб бургу гIяхIлира.
Шала лямцIдухъунтиван
ХIед дигна вашахъури,
Хъуммартид каса, вари,
Расулла назму хIуни.
КъардхIебухъи ихъахъу
Гьуни айгъирлизира,
Ил назмулис хIейгахъу
Вершадешра къунбира.
Рахли хIезир хIерхути
Усалдеш лердиалли,
Азадвалтахъари xIy
Илдазивад назмули.
Гьалакли ламартбарес
Ханжал чяхIванбарадли,
ГIелабяхI кабакIахъес
Сабур луга назмули.
ГIинизлизиван мурхьли
ХIеризи xIy сунези,
Лайла-тул кьадрила цIакь
Лебсину назмулизиб.
ВатIайзивад гьарахъли
Рахли xIy цIумухъадли,
Каса далай «Къургъала»
Ил лигIматну улкала.
Сценка
ПРИТЧА О ПРАВДЕ
Правда голову терзала:
-Отвечай-ка, голова,
неужели: ты не знала
о разгуле воровства?
Поразмыслив над ответом, голова не соврала:
- Знала, знала... Но при этом
что поделать я могла?
Вор в обкоме и в Совете, нелегко его поймать. У меня - семья и дети, как мне было рисковать?
Правда голову прижала:
- Призовут тебя на суд.
Кто поверит, что не знала ты о том, что всюду лгут?
Голова в ответ кивала:
-Не поверят, не простят.
Как не знать? Конечно, знала.
Лгал и вождь, и делегат. Но у них - какая сила - власть, милиция, войска! Враз меня бы задушила аппаратная рука
Правда к сердцу обратилась:
- Как могло ты столько дней
выносить несправедливость
от зажравшихся властей?
Сердце Правде отвечало:
- Я изранено насквозь.
Я дрожало» я страдало.
Сколько бед снести пришлось.
Не в один капкан попало. Раны, шрамы там и тут. С властью спорить - смысла мало, за неё закон и суд...
Песня мимо пролетала. Правда - к ней:
- Скажи, ответь,
ты властям не подпевала, пусть не полностью» на треть?
Рассмеялась звонко песня:
- Подпевала, да не я!
Разве песня - песня, если
в ней хотя бы треть вранья?
Разве песня - песня, если, потеряв и честь, и стыд, справедливость эта песня на земле не защитит?
Сколько раз меня душили, били, вешали и жгли, а поди ж ты - не убили, а поди ж ты -не смогли.
Я по-прежнему отважна, я по-прежнему сильна и врагам своим однажды заплачу за все сполна!
Художиикла саркъибси, бугаси xIep гIямрула лерилра шалубачи чебетиули саби. Расул ХIямзатовли халаси пай кабихьиб Дагъиста проза гьалабяхI абукнилизира. Илала «Дила Дагъистан» бикIуси жуз Дагъиста ва илала халкьанала кьисмат, история дурусли чедаахъибси, халаси пагьмуличил белкIунси произведение саби.
Лебилра дунъяла адамтачи дугьаилзни, декIар-декIарти халкьанала пикруми, кьасани дални, адамла хIурмат бирни, халкьличи диги, гьар халкьла кьисматуначила къайтъи дакIубарни - лерил илди черяхIти пикруми поэтла кадерхурли ишди назмуртази.
Дубурлан бухънабас
ХIербирули саб илди ахъ дубурла бекIличиб.
МуртхIейчибад? Бурахъес кьадармабараб набчи,
Иш шалал дунъяличиб илдани чула намус
Гьаб чебиу селрайчиб — бикьридеш дарес вирус.
Илдачил абзикирив? ДугIла жал саби хIела.
ХIулби хIерван дарили, гьарилла багьа бала.
Бала бемжур дергълизив чидил кьукьмуцвиркурал.
Бала чидил, лусенван, кьардхIевхъи ганзикIарал.

Сецадла гIямултачил ва чили бураллира,
Къяна бусягIят бала - дугIла сари авара.
Илдазиб хIебургидра хIерзилра укдемдешла,
Сабаб се сабил бала гьарилла дигIяндешла.
Дубуртази аркьясра, илад увяхIулхъасра,
Илдас гьуни бирули, нуни бекI гIяшбурцисра.
Дубурлантазир илини ахъли кьиматла дирули сай гIяхIялдешдирни, ламус, сабур, хIяя, кумекбирни, бархьдеш ва цархIилти къиликъуни. Илдигъунти гIяхIгъубзназивад сайри Р.ХIямзатовра.
Дигалли дай дугели,
Дигалли дай хIерели
Хъа унзализи дила
КьутI дирхъена гьархIели:…
Гьункьяла кьутI — далай саб
БегIлара ахIерси на6.
Илини дахъал жузи делкIун цаибси жузлис гIергъи, сарира бучIантани халаси дигиличил кьабулдарибти. «Ахъти зубарти», «Дусмала субхIян», «Къургъи», «Анкъилаб», «Дила Дагъистан», «Дубурланна ВатIан», «КIел кIана», «Дазу», «Зубари зубарличил гъайбикIули саби» ва дахъал цархIилти.
«Дубурлан рурси» поэмаличила.
Дагъиста литературализиб мягIничебси анцIбукьли бетаур 1937 ибил дуслизиб «Дубурлан рурси» бикIуси поэма дурабухъни. Ил поэма дубурлан рурси Асиятла кьисматличила хабар саби. Илизир гIямру рурхъули сари. Поэмализив автор нушала гIямрулизир диргаладулхъути, адамтала игъбарлис ва талихIлис кьяш гьала кайцIути секIайчира къаршили дураулхъули сай Поэтла пагьму вавалибяхънилис бикьридеш дирули сари ишди г1ергъити назмуртанира.
«Горянка» бикIуси поэмала бутIа белчахъес.
Жузличил хIянчи.
2003 дуслизив поэт 80 дус виънилис хасбарибси байрамличиб ВатIанна гьалар дахъал сархибдешуни багьандан Россияла президент Путинни орденничил шабагъатла варибсири.
Расул ХIямзатов лебил дунъяличив машгьуси виънилис бикьридеш дирули сари иш назмули (кIарахъан, дарган, урус, английский ва немецкий мезаначил)
Д
- Гьу, дурхIни ва гIяхIли, таманбарес дигулра гьанна ишбархIила гьунибаъни Р.ХIямзатовла «Наб дигулра» бикIуси назмула тугъачил
Наб дигулра
Наб дигулра разити, талихIчерти дурхIнала дукелцIили цахIнаб дунъя бицIили,
Дарданала бурямла мякьи шикьхIедарибти ХIейрар гIямру марлира.
Аммаки, гьалмагъуни, разидешлизир илди Хъумкартурли дигулра.
Наб дигулра Дагъистайс сагати, саламатти Поэтуни акIубли,
Илдала кухли набзи ванза зерзербирути Тупала хIергъахъули.
Наб дигулра гъубзнала гьалмагъдеш цIакьдикIули, Бунагь- хIекь кIундацIили,
Пигьлуми, урхьу шиван, хIунтIен держли дицIили, Далуйти зайдикIули.

«Верхне-Лабкомахинская СОШ»
«Расул ХIямзатов- Дагъиста урши»
Дагестанская литература.
Открытый урок в 11 классе
Учитель даргинского языка и
литературы: Мирзамагомедова У.К
18.11.2017 г.
ПАМЯТНИК
Нуни далуйтала тIашбатурра тах –
Ахъси-декIар ахIен ил диркьбикличиб,
Амма лебалцадхIи дубуртар улка
ХIебелхъа чилилра памятник дила.
ХIебелхъахъа, бецIван авбикIул дягIли,
Забли, я дяхIили, дуцIрумла жагъли,
Пямрула кьисматли дири дубурти,
Ну кьисмат ветарус илдас даимлис.
ХIебилшахъу нуни абикьурси цIа,
Балас даршдусмазиб дила хIурматлис,
Нешанани уршбас дила у бирхьу
Поэт ветаахъес ибси кьасличил.
Дила у манзилла дуцIси варачай
Я лугIянхIебиру хIеркIла къаркъаван,
Дила назмуртала хIебиру къалип –
Къяянала ургаб дигIяндеш кавлан.
Гьарахъли даимлис хIушачивадли
ШалгIевухъунхIели ахиратлизи,
Пашманни арцурти къургъала чIярли
Набчила гьанбуршу гьаман хIушази.
Муртрил абалкунси девла чирагъли
Ванадиру чумра адамла уркIби,
Амма наб Аллагьли хIегибси пагьлис
Набчи гIяйиббирес гIягIнили ахIен.
Игитла хIедарра гIямал-гьамайчил,
ДяхI-дяхIли ургъаси усалдешличил,
Машгьурбиахъубра лебил дунъялис
Дила далуйтачил ну акIубси ши.
Хамси финни дила у хIебагьалра,
Калмикли набчила гьанхIебушалра,
Нешла мез дигути дубурлантани
ХIердиру даимлис дила далуйти.
Поэзия лебси карта – бяхIлизиб
Дила остров-гIямзи бетхIейхъур дугIли,
Левли ца кIарахъан далайикIуси
ДучIа ванзаличир дила далуйти.
КЪУРГЪИ
НабкIун гьанбиркули бирар, бургъанти –
ХIила_авлахъкадли чархIебухъунти,
КахIебихьун или иш ванзаличи,
Шурбухъи саб или цIуба къургъачи.
Илди итхIейчибад гьанна, бикайчи
Арцурли саби, жира бикIули.
Илбагьандан заки хIердикIухIели,
АхIенрара нуша децIлизир лехIли.
Лябкьян бархIи, нура хьанцI цIябдешлизив
Урцусра къургъала хIенкьличил закив,
Арцанван жиулхъас ванзаличирти
Лерилра хIушачи, нуни датурти.