СДЕЛАЙТЕ СВОИ УРОКИ ЕЩЁ ЭФФЕКТИВНЕЕ, А ЖИЗНЬ СВОБОДНЕЕ

Благодаря готовым учебным материалам для работы в классе и дистанционно

Скидки до 50 % на комплекты
только до

Готовые ключевые этапы урока всегда будут у вас под рукой

Организационный момент

Проверка знаний

Объяснение материала

Закрепление изученного

Итоги урока

Открытый урок в 6 классе: "Имя прилагательное".

Нажмите, чтобы узнать подробности

Просмотр содержимого документа
«Открытый урок в 6 классе: "Имя прилагательное".»

МУНИЦИПАЛЬНОЕ БЮДЖЕТНОЕ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНОЕ УЧРЕЖДЕНИЕ

«Чинарская СОШ №2 имени М.М. Гусаева»







Открытый урок

по родному языку

(даргинский язык )

на тему :

«Имя прилагательное»

(6 класс)





Провела: учитель

родного языка и литературы

Ашурбекова Ирина Асхабалиевна.









2021


Дарсла тема: Прилагательное.

Дарсла мурадуни:

  • Гъайла бутIа прилагательноеличила

багьудлуми тIинтIдарни;

  • прилагательноела жураби дагьни; илди белгидирес, дургес, пайдаладирес багьни;

  • ДурхIни пикрибикIахъес бурсибарни,

дархьти таманти жавабти лугахъни;

  • Дарган мезличи, дарган мезла дурсрачи, вегI акIубти мер-мусаличи, тIабигIятличи диги имцIадарни.

Чеб. гIягIниахъ.: карточкаби, журналти-газетаби, суратуни, проектор,…

Бархбас: литература, урус мез, тIабигIят бални,



  1. Класс дарсличи хIядурбарни.

Салам, ахIерти дурхIни,

Салам, нушала челябкьла.

Шалатили адулхъаб

ХIушаб гьар дусла бурхIни.

– Сегъунти миллатуни лера Дагъистайзир?

– Нуша чидил миллатлара?

– Сегъунти газетаби, журналти лера илди мезличил дурадулхъути?

– ДурхIнас хасбарибси журнал чидил саби?

– Селис гIягIнити даргантас дарган мез?

– Сен дигахъути даргантас дарган мез? (мезличила слайдуни)

– Даргала чум район лера? Дурая илди.

– ЛехIдилзехIе даргас хасбарибси гимнличи. Деза «Дарга» белкIунси саби 2017 дуслизиб. Илала автор Ахъушала районна ХIямшимала шилизивадси поэт-композитор МяхIяммадзапир ГIябдуллаев сай, ил санигIят хIясибли юрист сай.


Слайд

Дарган мез нушала нешла мез сари. Илди мезличирли нуша цархIилти Дагъиста халкьлизирад декIардулхъулра. Сирилав левалхIейчирад виштIасили дикьути ахIерси нешла гъай сари, илкьяйда илди ахIертили, дурхъатили детарули сари. Гьарил адамлис нешла мез дагьес, илди мезличил багьуди касес гIягIниси саби. Нешла мез рухIла, адаб-хIяяла ва культурала давла сари, хазна сари. Илди мезличил къяйли нушани дагьес гIягIнили сари нушала бегIтала гIядатуни, гIядлу-зегъа, бяркъ. Илди дагьахъес дяркъяхъес нушаб кумеклидиэс дирар нешла мез.

Слайд



(сурат) К. Паустовскийли бурибсири: «Нешла мез хIедалуси, илди хIейгахъуси адам гьарли-марси адамлизи халварес хIейрар».

Слайд

Камли ахIен Дагъиста ва даргала писательти-поэтуни-ургабра нешла мезличила чула пикруми дурибти. Пикри бяхIчиаая гIергъити къяяначи.

( Р. ХIямзатовла сурат)

«Нагагь жагIял дила мез детихъули диалли,

Иш ну хIядурли сайра ишбархIи хIябла керхес».

Слайд

(Р. Адамадзиевла сурат) Наб дила дарган дугьби

Закир урмиван дирар:

Пикрумала бархибдеш

Шалабирули дирар.


Чузир лерни багьандан –

Неш, узи, рузи, ВатIан…

Жан дедесра хIядурти

Нуша сари багьандан.

Чузир лерни багьандан –

Мардеш, гьалмагъдеш, дигай…

Сари сархес цIакьани

МяштIхIедируси инсай.


Дерхъаб, викIус, нешла мез,

Бургьаб нарт ва гIянтIикIа.

Дарган дугьбала далай

Гьари, уртахъ, битIакIа.


(Р. БяхIяммадовла сурат) Нешла мез – дила давла,

БегIтани наб батурси,

Нана хIуливан нуни

МяхIкамбарес гIягIниси.


Нешла мез – гIямрула рухI,

Ну мицIирли вихIути.

ГIяламла гIякьлуличил

Наб букьурли даибти.


ДЕЗА (ГИМН)


Д А Р Г А


Дарга!

Берхъаби, ВатIан дила –

Дагъиста уркIи – Дарга,

Дарга!

Кавказла, Россияла

Шанданван чIумал къала.


Азир дус – тарих хIела,

Хабарла Шандан – Дарга,

Цадеш дубурлантала

Дебшлабарибси улка.

Дагъиста дубуртала

Минабиубси дайла,

Берхъаби, жагьбикIаби,

ГIязиз Ванза нушала.


ТИКРАР:


ХIела халкь мар-хIялалти,

ЗяхIматчиби сакIубти,

Игитуни бурибти
ГIялимти гIилму мурхьти.

ХIела шайх-устазуна

Алкун иманна шала –

ГIиниз умуси динна,

Дила дурхъаси Дарга.


ТИКРАР:


Машгьурси Дагъистанна

Хабар ахъси ца бутIа,

Азадти даргантала

Минала Ванза – Дарга.

Шимикад даргантала

Дуклумиван чIакала,

ТIинтIлири, ахIер Дарга,

Пахру дубурлантала.


ТИКРАР:


(МяхIяммадзапир ГIябдуллаев)



  1. Харбаъни.

  1. Карточка

Царка предложениела синтаксический разбор.

Нушани гIяхIгъубзнала баркьудлуми хъумхIертехIе.


  1. Карточка

ГIергъиси девла хIурпри ва тIамри хIясибли разбор.

Бархьдеш


  1. Карточка

ГIергъиси дев падежунарбарес

Далайчи

  1. Творческий хIянчи.

Существительноеби катхIел делкIес, илдала склонение белгибарес.

Махъ, хур, бириз; пуш вава (къакъажужу, аппан-раппан), пIиргъикI вава, жанай вава; шикъяжбихан, тусахIяри, имиала ; дугелибуг(хъяша), тарлан (лачин), гурдмигъ; мухъи, нихъя, анкIи.


– Селис бикIара эпитет?


Физминутуни.

(«НЕШ» ибси девличи эпитетуни даргни.)

– Сегъуна гъайла бутIали детаурли ишар эпитетуни?


Учитель: Бархьси саби. ХIебиалли, дила пикри хIясибли, хIуша шакдиркулрая ишбархIи нушала дарсла се бикIуси, сегъуна тема бирарал.

ДурхIнала жаваб: Прилагательное.

Учитель: Бархьли саби. ЛукIехIе тема тетрадунази.



  1. Сагаси дарс.


Амма, дурхIни, се-биалра сагаси бяркъес вехIихьес гьалаб иличила пикриухъни гIяхIси саби, белики, ил секIал хIушаб илцадра сагаси хIебиэс?

Се саби прилагательное?...Дарган мезла дурсрачиб, урус мезла дурсрачиб бируси сегъуна хIянчили нушаб имкан лугули ит яра ишил дев гъайла бутIа сабливан гьар шаликад гьаргбарахъес?

ДурхIни: Морфологический разборли.

Учитель: КъайгъибирехIе гьанна прилагательноеличила нушани балуси ибси секIал морфологический разборла кумекличибли чебаахъес, бурес. Амма наб дигахъира гьанна хIуша наб кумекладиубли ишбархIила дарсла мурадуни белгидирнилизир.

Абхьая жузла 58 ибил бяхI. Ишаб леб халкьла далайлизибад ца тахта. КайсехIе ишарад кIел прилагательное: ца таманси прилагательное, ца – таманахIенси. Таманси прилагательноела морфологический разбор биру цаибил къяйлизибти дурхIнани, таманахIенси прилагательноела разбор – кIиибил къяйлизибтани.


ИкIди ахъти дубурти

Дуцалли цIуб дяхIили,

ХIунтIена байцIа кьули

Дуки чина дикида?

(Халкьла далай)



Слайд

Прилагательное бекIлибиубси гъайла бутIа саби, суненира секIа лишан иргъахъуси ва сегъуна? чиди? сецад? ибти суалтала цалис жаваб лугуси.


Слайд

Дарган мезлизир лер прилагательноеби жинс хIясибли дарсдикIутира дарсхIедикIутира.

Сунезиб жинсла гIяламат лебси прилагательное жинс хIясибли барсбикIар ва сунени баянбируси девличил жинслизиб балбиркур.

Масала: вархьси урши, рархьси рурси, бархьси баркьуди.

Чузиб жинсла гIяламат агарти прилагательноеби жинс хIясибли дарсхIедикIар.

Масала: халаси урши, халаси рурси, халаси гьунар.


Слайд

Кьадар хIясибли дарсдикIар –си, -ил, -л суффиксуначил тамандирути ва чузиб жинсла гIяламат лебти прилагательноеби.

Масала: ахъси галага – ахъти галгуби, халал шури – халати шурми, дянгил майдан – дянгти майдунти, бабза жуз – дабзти жузи.


Слайд

Предложениелизиб прилагательное определениели ва цалабяхъ сказуемоела бутIали бирар.


Духути гъайли абитIунси турра кабикIахъу.


ГIяхIси галгала цIедешра гIяхIти дирар.



Слайд

СекIа сегъуна лишан чебиахъулил ва ил сегъуна шайчибад чебиахъулил хIеръили, прилагательноеби авал кьукьяличи дутIес вирар: качествола, отношениела, цугбурцнила, притяжательноела.



Слайд


Цугбурцнила прилагательноели секIа сегъуна-биалра лишан бархьаначи чехIебиахъуну, цархIиллайчил цугбуцили баянбиру. Варъагъуна хъяр (муръиси ибси лишан), кагъаргъуна чIянкIи (букIуси ибси), мазагъуна адам (багьласи ибси).

Цугбурцнила прилагательное цархIилти журабазибад -гъуна, -цад ибти хасти суффиксуначибли декIарбулхъан. Суффикс -гъуна имцIабиубли бетаурси дев прилагательное биъни марбируси саби ишдигъунти лишантачибли:

  1. сунени сегъуна? (чигъуна?) ибси суайс жаваб лугни: рузигъуна, къаркъагъуна, тургъуна;

  2. морфологияла категорияби хIясибли барсбикIни (падеж, лугIи): узигъуна-узбигъунти (луг1и); илгъуна, илгъунали, илгъунала... (падеж);

  3. предложениелизиб, цархIилти прилагательноебиван, определениели биубли башни: ХIу викIусигъуна адам ахIен ит.

  4. прилагательноеличи кабалтуси суалла девлизибра баягъи ил (-гъуна) суффикс лебни.

Прилагательноеличи -гъуна ибси суффикс имцIабиубли бетаурси сагаси прилагательноели иргъахъу, цагъунти лишантазибад ца имцIаси даражала биъни. Масала: цIакъси - цIакъсигъуна, халал - халалгъуна, жагаси - жагасигъуна, бугаси - бугасигъуна, цIерхьси - цIерхьсигъуна ва цархIилти.


Слайд


Качествола прилагательноели иргъахъу: ранг, качество, кьадар.

Ранг чедиахъути сари, масала: цIу6а, берхIе, манавша, палда- ранг, хьанцIа ва ц.

Кьадар чебиахъути сари, масала : ахъси, халаси, бухъяна, камси ва ц.

Качество чебиахъути сари - адамтала, мицIирагла ва мицIирти ахIенти секIултала лишанти: кьиркьирси адам, жагаси рурси, бялхъя урчи, буркьа юрт, акибси аргъ.

Качествола прилагательноеби отношениела ва цугбурцнилайзирад декIардарес вирути лишанти сари:

а) илди камси яра имцIаси даражализир дирни;

б) чучи бара, дебали, лебгIеб, бегIлара, камли, имцIали ибти наречиеби чедуцес вирни;

в) чузирад существительноеби дарес вирни, суффикс -деш чебатурли: цIубдеш, буIардеш, хIялалдеш, халадеш, уктемдеш;

г) антонимти хIясибти жутани лерни (хаслира кьадар ва качество чебиахъутала): цIуба-цIудара, цIябси - шаласи, ахъси - гIяшси, бялхъя - азгъинси, кьиркьирси - сахаватси ва ц.;

гъ) таманси ва таманахIенси жураби лерни: жагаси - жага, халаси - хала, мехIурси - мех1ур.


Слайд


Отношениела прилагательноели чебиахъу:

Суффиксуни: - ан, -ян, -ен,-кан, -лан, - ар, -кар

а) секIа куц, кабиз хIясибси лишан: хIябмузан кагъар;

б) секIайчи имцIали хасли биубси, цархIилтазибад ил гIячихъли декIарбулхъахъуси лишан: занзбар галгуби, дубуртар улка, цулбар рас ва ц.;

в) секIа сорт, жура: сурмай тIутIи, авхазан курега, игIянар чугур, жанай вава...;

г) кьаркьа биркIан баянбируси дев: балуй някъ, алгъай шали, бай хъат ва ц.;

гь) акIубти ва хIерирути мер-муса хIясибси яра миллат хIясибси лишан: губдалан рурси, чурлан чугур, къирим мажар, дарган урши, кIарахъан мез ва ц.

Отношениела прилагательноебала качествола прилагательноебас хасти суффиксуни (-си -а, -я, -л) хIедирар. Илбагьандан илди существительноебачира гъамли сари. Качествола прилагательноебачиван, илдачи дебали, лебг1еб, бара ибтигъунти дугьби чедуцес хIейрар.

Отношениела прилагательноеби цалихълисра дахълихълиcра цаван дузахъу: жанай вава - жанай вавни.


Слайд


Притяжательноела прилагательное бетарули саби вегI, регI, бегI ибти существительноебазирадти царка прилагательноебас гьала цархIил дев бакIили, ва вегIдеш ибси существительноела хас падеж шуркабухъи. М а с а л а:

      1. Иш Халидла сай-вегIси унц леб.

      2. Салиматла сари-регIси жуз леб.

      3. Иш мазала саби-бегIси мукьара бецIли кабушибси саби.

      4. Душмантира кабушили, сагати, саби-бегIти гIямру лушухIели, дурабухъун бузерила гIяхIгъубзни.

  1. Гьаннала замана вегIдешла унхъри, ванзурби дахъдикIули сари.





  1. Кагахъни.


1.ДурхIнази мультфильмабала бутIни чедаахъес, илар дурутачи пикри бяхIчиаили, прилагательноела суал ва илис жавабти делкIес. ДелкIунти прилагательноебала жура белгибарес.


2. Дарсла бехIбихьудлизир нуша лехIдизурси дезализир прилагательноеби даргес, илдала жураби белгидарес.


3. Прилагательноеби дакIахъили предложениеби цаладяхъес. Прилагательноела жура бурес.

  1. Хъ. хIянчи: $ 18, хI. 79 ( 61бяхIлизибси сурат хIясибли 10-15 предложениелизибад цалабикибси текст (сочинение) цалабяхъяя, гьар прилагательное предложениела членни биублил ва чидил журала сабил белгибарая.






























Скачать

Рекомендуем курсы ПК и ППК для учителей

Вебинар для учителей

Свидетельство об участии БЕСПЛАТНО!