СДЕЛАЙТЕ СВОИ УРОКИ ЕЩЁ ЭФФЕКТИВНЕЕ, А ЖИЗНЬ СВОБОДНЕЕ

Благодаря готовым учебным материалам для работы в классе и дистанционно

Скидки до 50 % на комплекты
только до

Готовые ключевые этапы урока всегда будут у вас под рукой

Организационный момент

Проверка знаний

Объяснение материала

Закрепление изученного

Итоги урока

План-конспект открытого урока по родному языку (даргинский) на тему: "Обстоятельства" 8 класс

Нажмите, чтобы узнать подробности

Просмотр содержимого документа
«План-конспект открытого урока по родному языку (даргинский) на тему: "Обстоятельства" 8 класс»



МБОУ «Кищинская многопрофильная гимназия» Дахадаевского района имени Руслана Исаева.


Дарган мезла гьаргси дарс 8 класслизиб.


Подготовила: Магомедова Ашура Магомедрасуловна – учитель родного языка и литературы МБОУ «Кищинская многопрофильная гимназия» им.Р.Исаева

20.12.2020 г.


Тема: «Аги-кьяйда».


Тема: «Аги-кьяйда» 8 класс.


Мурад: ДурхIнази аги-кьяйда багьахъни. Делч1унти тикрардарни , илди кагахъни.

Развив-й мурад: х1ядурдарибти хIянчурби х1ясибли дурх1ни мурхьли пикрибулхъахъес; хъярхъли ва бархьли жаваб бурахъес бурсибарни.

Обуча-й мурад: литер-ла мезличил жаваб бархьли бурахъес, проблемная ситуация ирзахъес бурсибарни.

Воспит-й мурад: нешличи диги имц1абарахъес , марти гьалмагъуни гьарилла биэс г1яг1нити биъни аргъахъни.

Чебаъла ваях1: дарсличир г1яг1ниахъесли кьиц1дарибти карточкаби , фонетический разбор барахъес к1ап1рачи делк1унти дугьби многогранник; доскаличи къелбарибси кроссворд, плакатличи делк1унти буралаби,таблица,жуз.


Дарсла башри.



  1. Дарс бех1бихьни , илала тема ва мурад аргъахъни . Дарсла сагаси тема «Аги-кьяйда».

Уч-ль: Ишбарх1и нушала дарган мезла дарс саби. Ил багьандан тамашала бетаахъес хIязличил дурабуркIехIе. АхтардибирехIе нушала дурхIнани сен-сен далулил дарган мез.

Уч-ль:ДелчIес дигулра хIушаб Р.Рашидовла назмула къяяни.


Уч-ль: Чичила гъай дурули Р.Рашидовли? Се бурули иличила? Сен нуша иш дарслис нешла мезла дарс или дикIутира? Селичила пикридулхъахъулра нуша илди дугьбали?

ДурхIни: Нешла мез неш кьяйда ахIерти сари гьариллис.

Уч-ль: Гьари,чили далулрая нешла мезличила дурути писательти ва поэтунала пикруми ,буралаби ?


Уч-ль: Лер нушала кIел кьукья: «ГIяхIгъубзни» , «ГIянтIикIаби».

Кьукьяла вегIбекIуни буру.

Уч-ль: ХIушаб гьаладихьибти суалти делчIунтазирад дирар.ХIяжатли саби хIушала иштяхI ва секIал багьес къайгъи.Чиди багьудилизив цIакьсил,чила багьуди мурхьсил хIердикIехIе.

Уч-ль: ХIядурлирав дурхIни!

ДурхIни:Мурталра хIядурлира!

Уч-ль: ДехIдирхьехIе! ХIушала девиз!

* ГIяхIгъубзни!

Дубурла гъубзни кьяйда ГIямрулизир хъярхътира, Нушазибад берцуди Гьеч, азгъинтас агара!



Къуймурти ! Нуша,дубурла рурсби, ГьуцIлира гьаладяхIли, Багьудлумала гьунчир ГанздикIули гьарзали!

2. Хъули хIянчи ахтардибарни.




Уч-ль: Даргала халкьла бурала лебси саби «ВецIна белчIунсиличиб,гьачам белкIунси гьалаб саби». Гьари,ахтардибирехIе хъули хIянчи.

-Се сабри хIушаб хъули хъарбарибси?

Уч-ль: Тетрадьла куцличибли учительли ученик сегъуна саял вала.


3.Гьалар делчIунти тикрардарни.

Суал-жаваб.

  1. Ч ум кьукьяличи дуртIули предложениела членти? Сегъунтачи?

  2. Се сари бекI членти?

  3. Се сари кIиибил даражала членти?

  4. Селизибад цалабиркуси грамматикала хьулчи ?








  1. Сегъуна хIянчи бузахъуси кIиибил даражала члентани?

  2. Се саби определение?

  3. Се саби дополнение?

  4. Селис ургIерти падежуни или бикIара?


  1. . Чила? Села?ибти суалтала цалис определениелира жаваб луга, дополнениелира жаваб луга.

Мурт определение бируси?

Мурт дополнение бируси?




4. Доскаличиб белкIла хIянчи.

  1. Синтаксический разбор: Дургъбала замана Мусахъайли нушала бургъантас халаси кумек бариб.

  2. Морфологический разбор: Нушала.

  3. Девла бутIнала разбор: Мусахъай,халаси,кумекбариб.

  4. Карточкабачил хIянчи: №1 , №2 , №3 , №4 .











ВерхIел дурхIялис лайикьси кьимат кабалта.

  1. Бамсриихъуси манзил.


ХIулби дамсур нушала,

ТIулби дамсур нушала,

АлзехIе,кайрехIе,

ГIурра лукIес дирехIе.



  1. Сагаси тема:«Аги-кьяйда».


Уч-ль: ХIердирехIе ишдигъунти предложениеби,декIардарибти дугьбани чиди предложениела член баянбирули ва се иргъахъули?


Ну партала гIела кайира.(Чина?)

Дудеш даг архIяли дуравхъун.(Мурт?)

Урши ункъли учIулри.(Секьяйда?)

Дармайс хяла диъ бука.(Се кьасли?)

Мукьара шинни бужес хIеркIличи кабацIиб.(Се барес?яра Се мурадли?)

ХIу багьандан чиналра дурахIевхъунра.

(Чи багьандан?)


Уч-ль: Сегъунти суалтас жаваб лугули илдани?


ДурхIни: Се тяхIярли? Секьяйда? Сен-сен? Чина? Чинаб? ЧинабяхI? Мурт? СецадхIи? Сен? Се багьандан? Се сабабли? Селичибли? Се барес? Се кьасли? Се мурадли?


Уч-ль: Се иргъахъули илдани?


ДурхIни: Баркьудила куц,даража

Баркьудила мер

Баркьудила замана

Баркьудила сабаб

Баркьудила мурад


Уч-ль: Се дикIехIе нуша илди дугьбас?


ДурхIни: Аги-кьяйдаби.



Уч-ль: ХIебиалли бурехIе правило. Аги-кяйда - кIиибил даражала член саби,суненира баркьудила лишан чебиахъуси ва сказуемое баянбируси.


Уч-ль: ХIушала пикрили, се саби дарсла мурад?

ДурхIни:

        • Аги-кьяйда багьес.

      • Сели иргъахъусил багьес.

      • Предложениелизиб се баянбирусил багьес.

      • Нешла мез руркънилизиб, дурхIназир вегIла ВатIайчи, мезличи, литератураличи, гIядатуначи диги, пахру ва иштяхI акIахъни;

      • ДурхIнала мезла ва литературала шайчирти багьудлуми чедаахъни.

Уч-ль: Чула мягIна ва чули жаваб лугути суалти хIясибли аги-кьяйдаби дирар чумал журала: баркьудила куц,даражала; баркьудила мерла, баркьудила заманала, баркьудила сабабла, баркьудила мурадла.




Уч-ль: Се дашара предложениелизир аги-кьяйдали диубли?


ДурхIни: Аги-кьяйдали диубли дашар имцIали наречиеби ва мер падежлизирти существительноеби, местоимениеби, деепричастиеби,

С.п.существительное, инфинитив ва декIар-декIарти дугьбала цалабикуни.



Уч-ль: Урус мезличил цугдурцехIе. Ахъли дучIехIе.







Уч-ль: Аги-кьяйдаби даргес:

  • Итини хабар авна белчIун.

  • Школала гьалаб рурсби тIашлири.

  • Цакамси заманала ухIнав чарулхъан.

  • Мурда дубурличи багьлали айцIулри.




  1. Рефлексия.

Уч-ль: Селичила гъайдик!ули калунра?

Селичил тянишдиубра?

Селис аги-кьяйда или бикIара?



Уч-ль: Хъули хIянчи: Параграф 25 , хIянчи 76(1).