Просмотр содержимого документа
«Презентация к открытому уроку по родному языку (даргинский) на тему: "Причастие" 10 класс»
10 класс.
Рашидов Рашид Меджидович ( 1.05.1928 – 15.05.2011, с. Ванаши-Махи Сергокалинского района )
Чум азир тугъ делк!алра
Поэтли нешличила,
Таманбируси ах!ен
Буруси иличила.
Изала хъумуртахъу
Нешла малх I ямси девли,
Айт I ун тур кабик I ахъу
Нешла духуси девли.
« Нешла мез х I едалуси адам, ц I едеш х I едашуси галгагъуна сай ».
Х I . Г I ялиев.
Х I ушала девиз.
* Г I ях I гъубзни! Дубурла гъубзни кьяйда Г I ямрулизир хъярхътира, Нушазибад берцуди Гьеч, азгъинтас агара!
* Багьадурти! Нуша,дубурла ч I акни , Гьуц I лира гьаладях I ли, Багьудлумала гьунчир Ганздик I ули гьарзали!
Хъули х!янчи ахтардибарни.
Хъули х!янчи ахтардибарни.
1. Суал-Жаваб.
- Се саби глагол?
- Чум журала дирара глаголти?
- Чум замана дирара глаголла?
- Чум наклонение лера глаголла?
- Се т I алаббиру чеббурхуси глаголли?
Тамашала суалти.
- Чиди наклонениела суффикс рурсила уличил цугсив?
2. Сегъунти глаголтазирад дигнила наклонение барес х I ейрара? (вак I ес,вявес,ч I ярес)
3.Чиди наклонениеличи шурдулхъули ишди дугьби, ург I ерли делч I унх I ели?
игьаб
ац I иб
ик I ар
Халкьла далуйтазиб аба ибси существительное дебали къаршибиркур.
4.Чиди наклонениела лебси -аба ибси суффикс?
(Аба, авц аба .)
5. Кроссворд кьукьяла вег I бек I унас.
*
Г I ях I гъубзни * Багьадурти
1) жинс 1) жинс
2) падеж 2) замана
3) луг I и 3) луг I и
1
1
2
3
3
2
Доскаличиб белк I ла х I янчи.
- Морфологический разбор:
- Девла бут I нала разбор:
4)Карточкабачил х I янчи:
Дургъбала замана Мусахъай нушала бургъантачи турбакад арякьун.
Арякьун .
Мусахъай,жагаси,
кумекбариб.
№ 1 , №2 , №3 , №4 .
Физминутка.
Гьачам урчила мурда
Дураухъун арх I яли,
Лебил дунъяла халкьлис
Мез даахъес ца-цали.
Дагъиста дубуртачиб
Бамсур урчи къардбухъун,
Кадикиб гавлагуни,
Т I ут I удиуб мезани.
Дек I ардарибти дугьби лерилра прилагательноеби сари или, дик I ес дирех I ев?
Бамсур си урчи.
Кадикиб ти гавлагуни.
Т I ут I удиуб ти мезани.
Шиниша кагъар.
Селичи мешули илди?
Селичи мешути лишанти лера ик I ди дугьбазир?
Бамсурси
Кадикибти
Т I ут I удиубти
Секьяйда детарули илди?
Глагол + Суффикс =
Сегъуна? Сегъунти? Чиди?
- Белк I ун си (жуз)
- Делк I ун ти (жузи)
- Лук I уси (рурси)
- Лук I ути (рурсби)
- Уч I ан (урши)
- Буч I анти (уршби)
- Руркъ ян
+
Тема:«Причастие».
- Причастие багьес.
- Причастиела суффиксуни дагьес.
- Предложениелизиб причастиела х I янчи багьес. Причастиела авид.
- нешла мез руркънилизиб, дурх I назир вег I ла Ват I айчи, мезличи, литератураличи, г I ядатуначи диги, пахру ва иштях I ак I ахъни;
- дурх I нала мезла ва литературала шайчирти багьудлуми чедаахъни.
Глаголла ва прилагательноела лишанти лерти дугьбас ПРИЧАСТИЕБИ или бик I ар.
Суффиксуни: -си, -ти, -уси, -ути,
-ан, -ян, -анти, -янти, -ил.
Глаголличи мешути лишанти:
- Глаголла аслу лебни;
- Замана чебиахъни;
- Чеббурхусили ва чебх I ебурхусили бирни;
- Чеббирусили бирни;
- Инкарла приставка имц I абарес вирни;
- Бурибси,буруси;
- Нуни белк I унси кагъар,гьаббак I ибси берх I и;
- Аргъахъибси;
- Хе I багьурси;
Прилагательноеличи мешути лишанти:
- Прилагательноелагъуна суффикс лебни;
- Существительное баянбирни;
- Сегъуна? Чиди?суалтас жаваб лугни;
- Падежунарбирни ;
Сегъуна х I янчи бузахъули предложениелизиб?
Сегъуна?
- Урши бячунси уркурличи кайиб. (Опред.)
- Унц бебк I ибси саби . (Сказ-ое)
- Дявтазиб бахъал бургъанти алхун.(Подлеж.)
- Нуни булхъути хьурабарира.(Объект)
Сегъуна саби?
Чи?
Чи?
Причастиела авид.
Сегъунти?
Разибиубти дурх I ни майдайчиб багьарбиуб.
Ванаси аргъличи разибиубти дурх I ни майдайчиб
багьарбиуб.
Дурх I ни , ванаси аргъличи разибиубти ,
майдайчиб багьарбиуб.
Сегъунти?
Сегъунти?
Рефлексия:
- Селичила гъайдик!ули калунра?
- Селичил тянишдиубра?
- Селис причастие или бик I ара?
- Мурт причастиела авид запятаяличил дек I арбиру?
Хъули х I янчи.
Параграф 30 , х I янчи 123.