МИНИСТЕРСТВО ПРОСВЕЩЕНИЯ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ
Министерство образования и науки Республики Дагестан
МКОУ "Мюрегинская СОШ"
Рабочая программа
РАССМОТРЕНО Руководитель МО учителей родного языка и литературы Омарова А.А. Протокол № от "___" _______м_ г | СОГЛАСОВАНО Заместитель директора по УВР Амирарсланова З.К. Протокол № от " " м г. | УТВЕРЖДЕНО Директор Арсланалиев К. М Приказ № от " " м г. |
учебного предмета
Родная (даргинская) литература для 5 класса основного общего образования
на 2022-2023учебный год
Составитель: Магомедова Сапият Казимагомедовна
Учитель родного языка и литературы
Мюрего 2022
Бух1набуц
ПРОГРАММАЛИЧИЛА БАЯНТИ.................................................................. 5
«Даргала литература» предметличила бекIлибиубси баян................……5
Предмет саблин даргала литература руркънила мурадуни................…..6
БелчIудила планнизиб даргала литературалис чебаахъибси мер .......... 8
БУЧIУСИ ПРЕДМЕТЛА БЕКIЛИБИУБСИ БУХIНАБУЦ.................................... 9
5 класс.........................................................................................................9
ДАРГАЛА ЛИТЕРАТУРА РУРКЪНИЛА ПЛАН ХIЯСИБЛИ ДИЭС ХIЯЖАТТИ
САРХИБДЕШУНИ.......................................................................................25
ХIял-тIабигIятла сархибдешуни............................................................... 25
Метапредметныйти сархибдешуни........................................................ 25
Предметунала сархибдешуни................................................................. 26
5 класс...................................................................................................... 28
ДАРГАЛА ЛИТЕРАТУРАЛА ДУРСРАЛА ТЕМАТИКАЛА ПЛАН.....................36
5 класс (34 сягIят)..................................................................................... 36
ПРОГРАММАЛИЧИЛА БАЯНТИ
5–9 ибти классунас хасбарибси даргала литературала примерная
рабочая программа Федеральный государственный образовательный
стандартла (ФГОС ООО) тIалабуни хьулчили дуцили сагабарибси саби.
Ишизир гьаладихьили сари гьар классличи лайикьти мурадунира масъултира,
ишхIелла манзилла бучIантала багьудлумала ва бурсидешунала
сархибдешунира (хIял-тIабигIятла, метапредметла ва предметла), бучIуси
курсла бухIнабуцра ва тематическое планированиера.
ИшхIелла манзилла гIямрули школала 5–9 классунас «Даргала
литература» руркънила шайчиб гьала тIашбатурси бегIлара мягIничебси
масъала – бучIантас мурхьти ва кагибти гIилму ва багьудлуми дедни, илди
чула бузерилизир дузахънила шайчирти бурсидешуни ва бажардидешуни
акIахъни, гIямруличи бархьси хIер ва адаб-хIяялашал бяркъ бедни саби.
Илди масъулти ирзнилизиб, чеалкIуси наслула бяркълис ва
багьудилис чIумаси хьулчи кабирхьнилизиб халаси кьадри лебси саби
даргала литература школализиб руркънила.
«ДАРГАЛА ЛИТЕРАТУРА» ПРЕДМЕТЛИЧИЛА БЕКIЛИБИУБСИ БАЯН
Школабазиб руркъуси предмет саблин даргала литературали халаси
асар бирули саби бяркъ бедлугниличи. ЧеалкIуси наслу рухIлашал умусили
ва давлачебсили бяркънилизиб даргала литературала, историяла ва
культурала кьадри халаси саби. Художественный литературала
произведениеби дучIули бучIанти тянишбирули саби жура-журала адамтала
гIямруличил, мер-мусаличил, анцIбукьуначил. Илди произведениеби
дучIули, адамти гьатIира гIяхIтили, духутили, рухIлашал умутили ва
багьудила даража ахътили бетарули саби. ХIякьикьат художествола
образуначил сипатдирнили литературали халаси мер бурцули саби гIямру
дагьнилизиб. Литературала дурсрачир руркъути проиведениебани бучIанти
тянишбиру бекIлидиубтигъунти художестволашалси давлаличил,
поэтуначил, писательтачил ва илдала произведениебала хасдешуначил.
Сагаси манзиллизир школала гьала тIашдатурти масъулти ирзнилизиб,
чеабиуси наслула бяркълис ва багьудилис чIумаси хьулчи кабирхьнилизиб ва
культурала сархибдешуначил тянишбирнилизиб халаси кьадри лебси саби
даргала литература руркънила. Литература руркънила бекIлибиубси тIалаб,
мурад саби бучIантала мез давлачердирули гьаладяхI ардикни.
Художественный произведениебала мез руркънили халаси кумек бирули
саби бучIанти дурхIнала эстетикалашал ва стилистикалашал даргала
литературный мез жагадарес ва давлачердарес.
Даргала литература руркъухIели бучIантани аргъес гIягIнибиркур
литературала творчестволичи ва халкьла мухIлила пагьмуличи хасти
декIарти тяхIяр-кьяйда, чунира художествола дунъяла анцIбукьуни
чедиахъути, художествола хIякьикьатла образуни сипатдирути, хIял
иргъахъути, дахъал мягIнубачилти гьанбикуначил ва цугбуцуначил
писательтала пикруми иргъахъути. Литературала произведениеби дучIули
бучIанти тянишбирули саби жура-журала адамтала гIямруличил, мер-
мусаличил, анцIбукьуначил. Художественный литературала бекIлибиубси
мурад саби адамла пикруми, кьасани, уркIила хIялани ва баркьудлуми
чедаахъни, рухIлашал умуси, жагаси ва даража ахъси адам вяркъни.
Предмет саблин даргала литература руркънила мурадуни
1. Патриот бяркъ лебси, гьарилра шайчивад чеветаибси адам
ветаахъни, дахъал миллатунар Россияла жамигIятла гIяхIтигъунти гIядатуни,
илдала адамдешлашалти ва адаблашалти къиликъуни гIердуцес гIягIнили
биъни аргъахъни.
2. Чеабиуси наслулис гIилмуртала мурхьти ва кагибти багьудлуми
дедни, илди баркьудилизир дузахъес бурсибарни, гIякьлучевси ва сунени
секIал балуси адамли вяркъес, дунъяличир гIямру деркIес балуси адам
ветаахъни.
3. УчIаннизи сай учIнила мягIна ва тIалабунала кьадри аргъахъни;
даргала литературала произведениеби бучIантази дяркъяхъес, анализуни
дирес ва бучIахъес бурсибарни, художественный формала мягIни бални,
6
белчIунси аргъахъили бурес бални, гьаннала гIямруличил цугдурцес ва чула
пикри бурес бални.
4. Художественный текст гьар-гIергъидеш хIясибли белчIи,
чеббурес ва анализ барес бални.
5. БучIантани алгоритмабала мягIна аргъни, художественный
текстлизир илди чедаахъес, чула-саби бегIси текст цалабирхъес бурсибиъни,
чуни белчIунсила мягIна бурес бурсибиъни.
6. БучIанти художественный текст манзилти хIясибли гьаб-
гIергъили белчIи чеббурес ва анализ бирес бурсибарни.
7. БучIантани даргала литературала произведениебала гъайла хIял-
тIабигIят аргъни ва илди урусла, лебилра дунъяла литератураличил
цугдурцес бурсибиъни.
8. БучIанти лерилра белчIудилис гIягIнити шуртIрачи бурсибиъни:
руркъуси произведениела бекIлибиубси мурад баргес, илала план барес ва
иличила делкIунти библиотекабазиб, интернетлизиб баргес яра цархIилти
мераначибад баргес бурсибиъни.
9. БучIантани белчIунси произведение гьарбархIила гIямруличил
бархбасахъи бурес ва бархбас чебаэс бални, ил чула ихтилатлизибра бузахъес
бални.
5–9 ибти классуназиб даргала литература руркънила курс бетарули
саби историяла хронология хIясибли ва детаурти анцIбукьунала
тематический принципуни гьаргдирни хIясибли. 8–9 ибил классуназиб
биалли даргала литература руркъуси саби историяла литературный принцип
хIясибли.
Школализиб руркъуси предмет саблин даргала литературали халаси
асар бирули саби бяркъ бедлугниличи, учительлис кумекла бирули саби
бучIантани гьарилра саби-бегIти багьудлуми гьаргдирахъес, даргала
литературала произведениебала проблематика чус гIягIниси тяхIярли
иргъахъес, писательличил гъайбухъес гьамадбирни.
Даргала халкьла мухIлила пагьмулизир, литературала классикализир
ва гьаннала произведениебазир бекIлидиубти мурадуни сари:
– бучIанти чула рухI гьаладяхI ардикути, гIуррара чус дахъал дагьес
дигутили бетаъни, культура ва чуни цалабяхъибси опыт гIямрулизиб
халабарниличи бурсибиъни;
– сунени бирусилис сунени жаваб гес вируси, сунени дагьурти
жамигIятлис гIягIнили кьяйда дузахъес балуси хIурматла адам ветаахъни;
– патриотла бяркъ лебси, пачаликъличи ва илала историяличи,
культураличи дигичевси, цархIилти миллатла историяличи ва культураличи
дигиличил кьабулиркуси адам ветаахъес;
– адамтала саби-ургар жагати диги ва пахру алкIахъни, гьармарли
лебси анцIбукьуначи уркIи-уркIилабад аргъили оценка кабалтни ва
гIямруличил произведениелизирти анцIбукьуни дархдалсни чебиахъес
балути;
– даргала литература руркъухIели гIяхIил аргъахъес багьандан
бучIанти бурсибиру пикдирахъес чула произведениеби, чедиахъес киноби,
компьютерти дузахъес, Интернет бузахъес.
БелчIудила планнизиб даргала литературалис чебаахъибси мер
БелчIудила план хIясибли гIилму-ахтардила учреждениели
чедаахъибти даргала литература руркънилис сягIятунала кьадар 340,
илдазирад 5 ибил класслизир чедаахъили сари – 34 сягIят
БУЧIУСИ ПРЕДМЕТЛА БЕКIЛИБИУБСИ БУХIНАБУЦ
5 класс (34 сягIят)
ХАЛКЬЛА МУХIЛИЛА ПАГЬМУ.
Гьалагъай
Даргала литература белчIудила предмет саблин руркъни. Адамла
гIямрулизиб литературала мер. Художественный литератураличила цаибси
багьуди. Халкьла мухIлила пагьмуличила къантIси баян. Халкьла хабуртала жураби
«Бухъна житала тавба».
Хабарла бухIнабуц. Илала бутIакьянчиби: жита, вацни.
«Урхьула урчи»
«Рурсила гIякьлу».
Халкьла хабурти.
Литературала теория. Халкьла хабарличила багьуди.
Чула чузи делчIахъес:
«Кьадира рухънара», «Дуббуцибси гурда»,
«ГIялира ГIяйшатра»
Даргала халкьла буралаби.
Буралабала бухIнабуц, бекIлидиубти темаби.
Даргала халкьла багьираби.
Даргала халкьла хIязани.
Литературала теория.
Халкьла мухIлила пагьмуличила ва белкIла
литератураличила гьалаб-гьалабси багьуди. Буралаличила ва багьираличила
багьуди.
ЛИТЕРАТУРАЛА ХАБУРТИ
МяхIяммад-Расул. «Бяжук хухула бебкIа».
Р. БяхIяммадов. «Кьасумра синкара».
М. МяхIяммадов. «Хала нешла кьани».
Чула чузи делчIахъес:
МяхIяммад Кьадиев. «Синкала дурхIя», Ильяс
ХIусейнов. «Гиди», Хадижат ХIябибова «Хъярбукан ХIяжимяхIяммала
жита».
ГI. Абу-Бакар. «УмцIадли, бургид» (пьеса).
Литературала теория. Драмаличила цаибси багьуди.
ХI. ЦIадаса. «Пилра имиалара», «Маймунра ГIяхIмадра».
С. Рабаданов. «Ахъдеш дигуси чIичIала», «Гапчи пушягI».
Литературала теория. Басняличила багьуди.
Чула чузи делчIахъес:
ГI. Абу-Бакар. «Ну синка сабра».
Р. БяхIяммадов. «Таргьа».
XIX ИБИЛ ДАРШДУСЛА ДАРГАЛА ВА ДАГЪИСТА
ЛИТЕРАТУРАЛИЗИБАД
Мунги ГIяхIад. «ПяхIли буаб иш дунъя...».
К. СягIид. «ЛягIнат», «Далайа, далайчи»
XX ИБИЛ ДАРШДУСЛА ДАРГАЛА ВА ДАГЪИСТА
ЛИТЕРАТУРАЛИЗИБАД
ГI. Иминагаев. «Мажалисла мискинтала шикаят».
С. Стальский. «ТалихIчерти бурхIни чехIедаира нушани».
С. ГIябдуллаев. «ДуцIрум».
З. Зулпукьаров. «Хьунул адам пикрирухъун».
Р. Рашидов. «Далайчила бебкIа».
Чула чузи делчIахъес: С. ГIябдуллаев «Запирхъала гIямру».
М-С. ЯхIъяев. «Салават».
Р. Рашидов. «Хъяганагличила далай».
Литературала теория. Образличила багьуди.
М. ХIямидов. «НикIа аршикьянаби».
Н. Юсупов. «ХIелуси солдатличила баллада».
А. Гъази. «Нешличила баллада».
Литературала теория. Балладаличила багьуди.
Чула чузи делчIахъес:
ХI. ГIялиев. «ЦIудара дубура»
Гъ-Б. БяхIяндов. «Дубурлантала гIямру».
Р. Рашидов. «Дила улкала жагьти».
С. Рабаданов. «АхIерси неш».
Гъ. Юсупов. «Телевизор» (хабар).
Чула чузи делчIахъес:
Гъ-Б. БяхIяндов. «Диаллири дудешла някъби».
Р. Рашидов. «Нушала шилизи бугIярдеш бакIиб».
Литературала теория. Олицетворениеличила ва метафораличила
багьуди.
А. Жафаров. «Дуклумар гъармука».
Литературала теория: повестьличила багьуди.
Р. БяхIяммадов. «Къиргъу».
ХI. Наврузов. «Мукьара».
З. Зулпукьаров. «Бурямлизиб».
ХI. ГIялиев. «ДуцIрумла бархIехъуни».
С. ГIябдуллаев. «ДуцIрум».
Чула чузи делчIахъес:
А. КьадибяхIяммаев. «Читала хIева», Кьади
Алиев. «ХъубяхIруми».
А. ГIябдулманапова. «ГIебшни».
ДелчIунти тикрардирни
УркIиличир дяркъес: Буралаби ва багьираби.
Мунги ГIяхIмад. «ПяхIли буаб иш дунъя...».
ГI. Иминагаев. «Мажалисла мискинтала шикаят».
Гъ-Б. БяхIяндов. «Дубурлантала гIядат».
Р. Рашидов. « Нушала шилизи бугIярдеш бакIиб» (бутIа).
С. ГIябдуллаев, «ДуцIрум».
КЛАССЛА ДУРАР ДЕЛЧIЕС
Даргала халкьла хабурти. З. ГI. МяхIяммадов, Ф. ГIялиева.
Даргала халкьла буралаби. ГI. ГIямаров, М. ХIямидов.
Багьи-багьи. ГI. ГIямаров.
МяхIяммад-Расул. «Бизиси кьацI», «ХIед ну дигахъурав?»,
«ДугIмайабая», «Гежба», «Къача».
С. Рабаданов. «ЦIа дикни», «Узира рузира», «Бетахъибси ганзи»,
«НикIа мушлукья».
Р. Рашидов. «Кайили уэн», «Сагадеш», «Айгъир руркъехIе».
А. Гъази. «Дагъистан».
М. Исаев. «ХIябал кьяшла бегI»
З. Зулпукьаров. «Баркьагар», «Миъбала ясир».
Гъ-Б. БяхIяндов. «Чамкур ва Чарак».
ГI. Абу-Бакар. «Галгала хабар дурхар цIедеш хIясибли, адамла –
баркьудлуми», «Сен хала дудеш ХIябибуллагьлис хивла галга илцад дебали
дигахъуси».
ХI. Наврузов. «Баргбердибси сабур».
ХI. Рабаданов. «ГIямрулиличи гъира».
ХI. ГIялиев. «ГIебшнила лайла».
ГI. МуртазагIялиев. «Биалри дила ахъри».
А. ГIябдулманапова. «КьацIла тIем».
Кь. Мигьрабов. «Муэр мархIебиуб»
М. Кьадиев. «Жита ва ваца», «ЛямцIла шала».
Б. Алибеков. «Пират».
М. БяхIямгIялиев. «Зубрала урши».
М. Атабаев. «ГIебшнила аргъ».
М-З. Аминов. «Бац».
А. Аджиев. «Миршра шушкара».
А. Гъапуров. «ХIеркIра адамра».
Н. Юсупов. «Кьяца», «Дубурланна дурхIни».
С. Бадуев. «ЦIала дубура».
И. ХIусейнов. «Нешла савгъат».
ДАРГАЛА ЛИТЕРАТУРА РУРКЪНИЛА ПЛАН ХIЯСИБЛИ
ДИЭС ХIЯЖАТТИ САРХИБДЕШУНИ
ФГОС-ла тIалабуни ва мурадуни хIясибли даргала литература
бучIутала хасиятлизир диубти сархибдешунази хIясибдарес асубирар, эгер
школа таманиуси дурхIяли аргъили виалли: хIял-тIабигIятла,
метапредметла ва предметла сархибдешуни.
ХIял-тIабигIятла сархибдешуни:
1. Даргала литература вегIла миллатла культурала хазна биъни
аргъни; литературали сунела хасиятличи адаблашал гIяхIси асар бирули
биъни аргъни;
2. Сунела пачаликъличи ва мермусаличи, даргала литератураличи ва
культураличи, историяличи ва гIядатуначи дигичевси ветаъни аргъни.
3. Сунени учIухIели дагьурти багьудлуми жамигIятлис гIягIнили
кьяйда дузахъес балуси, сунени бирусилис сунени жаваб гес вируси
хIурматла адам ветаъни.
4. ХIяжатси мерличиб чула пикри азадли каргьахъурли литературала
мезличил бурес бирни; чуни бурусиличи пикри бяхIчииъни ва илис саби-
бегIси кьимат кабалтни. Словарьти, энциклопедияби, интернет ресурсуни
дузахъес бурсибиъни.
Метапредметныйти сархибдешуни:
Бяркъ бедлугнилашал диубти сархибдешунази хIясибдарес асубирар,
эгер школа таманиуси дурхIяли аргъили виалли:
– бучIусила ва бурусила мягIна дурусли иргъули виалли; даргала
литература школализиб руркънила мягIна балули, декIар-декIарти журала
белкIани гIягIниси тяхIярли делчIес вирули виалли;
– произведениелизибси проблема аргъни, сунела сай вегIси пикри
аргъахъес балули виалли, багьанала гIергъиси бархбас, бучIнила ва лукIнила
формаби далули, стильти ва жанраби хIясибли декIар-декIарти белкIани
дархьли дузахъес вирули валли;
– сунела хIянчи сунени арзили бекIбарес вирули, илис кьимат кабалтес
балули, селичи хIяздулхъулил иргъули, жура-журала мераначирад (СМИ-ла
белкIаназирад, компактдисканазирад, интернетлизирад, жура-журала
словарьтазирад яра справочная литературализирад) багьудлуми кайсес
вирули виалли;
– бакьибсила яра белчIунсила мягIна саркъахъили, сунени иргъахъуси
мягIна хIясибли цархIилти белкIаначил яра аргъибсиличил цугбуцес,
илдазирти мешудешуни яра декIардешуни баяндирес вирули биъни;
– сунес хIяжатси багьуди чеббикIили бурчес, белчIунси яра аргъибси
багьуди хIяжатси мерличиб пайдалабирес балули виалли;
– кабикибси анцIбукьлис, белчIунси, аргъибси яра чебаибси секIайс
сай-вегIси кьимат кабалтес вирули виалли;
– сунени касибти багьудлуми гIямрулизир пайдаладирес вирули
виалли;
Сунени касибти багьудлуми гIямрулизир пайдаладирес вирули виалли;
даргала литературала багьудлуми цархIилти дурсрасра кумекли детарули
диалли.
Предметла сархибдешуни:
Школа таманбирути дурхIнала ишди гIергъити багьудлуми диэс
гIягIнити сари:
I) Чуни аргънила шайчиб:
– чуни делчIунти произведениебала шайчирти шишимъала дални
даргала халкьла ва цархIилти миллатунала халкьла мухIлила пагьмула ва
литературала;
– литературала произведениебазиб манзилтачил бархбас лебни
бучIантани аргъни, илдазиб мурталра гьулчили кавлуси давла баргни ва илди
гьанна сенсен лукIутил бални;
– литературала произведениела анализ барес бални, сегъуна жанр сабил
декIрабарес бални, тема, идея, бекIливиубси герой цархIил произведениебала
геройтачил цугурцес бални;
– произведениелизир сегъунти тяхIурти сюжетла касилил,
композицияби, гъайла мягIна жагали иргъахъути гIягIниахълуми ва идейно–
художественный бухIнабуц иргъни ва гьаргбирни.
– анализ бирухIели даргала литературала гъай жагадирути
гIягIниахълуми, гъай давлачердикIнила гьундури аргъни.
Даргала литературала ва культурала уркIи-хIял жагадикIахъути
гIягIниахълумала шайчирад:
– литературала ва культурала уркIихIял жагадикIадикIахъути
гIягIниахълумачи бурсибарни ва цахIилти миллатла литаературабачил
цугдуцес бурсибиъни;
– школализив учIуси дурхIяли сай-вегIси пикри бурни даргала
литературала произведениебачи ва илдилис кьимат кабатес бални;
– авторли се бурес дигулил сунела произведениелизиб бучIантани
аргъни ва иличила чула пикри бурес бални;
– сунени делчIунти ва сунени делкIунти произведениебала сунени
аргъибил тяхIярли цархIилти гъайличил бурес бални.
2) Бархбасунала баркьудилизиб:
–белчIунси произведениела сегъуна жанр сабил аргъни, саркъахъили
белчIни ва гIягIниси тяхIярли аргъни;
– прозала произведение чеббурес бални, илдала бутIни ва цытатаби
дузахъни, суалтас жавабти лугес бални, ца адамла гъай (монолог) дурес
бални, цархIил адамтачил ихтилат барес бални;
– делчIунти произведениебазибад тематикаличил дархдасунти
изложениеби ва сочинениеби лукIес балниличи бучIанти бурсибиъни, хъули
хIянчи яра класслизибси хIянчи, белчIунси текстличила белкIес бурсибиъни,
чуницун рефератуни лукIес бурсибиъни.
3) Жагадеш дигахънила шайзибад:
–литературала гъайла искусствола мягIна иргъни, эстетикала шайзибад
произведениела мягIна аргъни ва илала тIягIям аргъни;
27
– даргала литературала произведениела бекIливиубси бутIакьянчила
образ бетарахъухIели, авторли дузахъути литературала эстетикала гъайла
мягIна иргъни.
5–9 классунала даргала литература руркънила курс бетарули саби 5–7
классуназиб кадибти анцIбукьунала ва тематический принципуни хIясибли,
8–9 классуназиб историяла кадикибти анц1букьунала гьабг1ергъидеш
х1ясибли.
Даргала литература руркънила план хiясибли диэс хiяжатти
предметла сархибдешуни
5 класс
Предметла сархибдешуни:
– программализи кадерхурти произведениеби дяркъни, илди делчIни ва
илди сегъунти журала дирутил аргъни;
– се сабсил фольклор, сегъунти жанраби дирутил халкьла мухIлила
произведениебала, сегъунти журала дирутил халкьла хабурти;
– шуибил класслизир руркъути произведениебала ва автортала уми;
– руркъуси произведениебазирти баркьудлумачила бурес, геройличила
ва илала баркьудлумачила бурес балули биэс гIягIнили саби;
– бучIути дурхIнани литературала произведениелизир къаршидиркути
монологличила, диологличила, литературный геройличила,
цугбурцниличила, олицетворениеличила ва эпитетличила балули биэс
гIягIнили саби;
– литературала ва халкьла хабуртала ургабси декIардеш балули биэс
гIягIнили саби;
– программализир уркIиличир дагьахъес чедаахъибти текстуни дагьес
гIягIнибиркур ва илдала мягIна балули биэс гIягIнибиркур.
Преметуни-ургарти бархбасуни: Дарган мез предметличил бархбас
чебаахъес бални, хабар предложениеличла бурни, сипатбирни ва иличила
пикри бурес бални. БиштIаси план белкIи иличил ихтилат барес бални ва ил
28
план хIясибли сочинение, хабар ва чула пикри бурес бални.
Художественный, гIилмула журала текстличила бурес бални.
– бучIантани фольклор се сабил аргъни, халкьла мухIлила
пагьмуличила чула пикри ва сегъунти жанраби дирутил аргъни;
– шуибил класслизиб бучIантани литературала произведениелизир
чедаахъибти проблемабала мягIни аргъни, иличила чула пикри бурни, сен
илкьяйда биэс гIягIнисил иргъни, илди белкIла ва гъайла дархдасуни
чедаахъес бални;
– бучIантани саби бегIси хIянчи дурабуркIни ва илис кьимат кабалтес
бални;
– бучIантани декIар-декIарти мераначибад аргъибси секIал чула
хIянчилизиб бузахъес бални;
– руркъути произведениебала геройтас кьимат бедлугес бални;
–руркъуси произведениелизир мешубуцуни, эпитетуни,
олицетворениеби дургес ва илдала кьадри баргес бални.
ДАРГАЛА ЛИТЕРАТУРАЛА ДУРСРАЛА ТЕМАТИКАЛА ПЛАН
5 класс
Чедаахъибти сягIятуни – 34 с.
Текстуни дучIнилис– 26с.
Гъай гьаладяхI ардукни– 4с.
Классла дурабси хIянчи – 2с.
Дусла дух1нар делч1унти тикрардарни – 2 с
Блок | Тема | Сяг1я-туни | БучIантани дурсрачир дарес гIягIнити хIянчила бекIлидиубти жураби |
Халкьла мухIлила пагьму | Гьалагъай. Даргала литература, белчIудила предмет саблин руркъни, адамла гIямрулизиб литературала мер.Художественный литератураличила цаибси багьуди.Литературала гъайла санигIят Фольклорличибад литератураличи. Даргала ва Дагъиста фольклорличила къантIсибаян. ВатIайчи хасси лишан. Дагъистан Республикала: герб, байрахъ ва гимн Халкьла мухIлила пагьму. Халкьла мухIлила пагьмуличила ва белкIла литератураличила гьалаб- гьалабси багьуди. Фольклорличила баян. Даргала ва Дагъиста халкьла мухIлила пагьмуличила багьуди. Фольклорла произведениябазиб дунъяла давла сипатбирни. Фольклорла произведениебала декIар- декIарти жураби: хабурти, буралаби, багьираби, хIязани ва царх1илти | 1 | Художественный итератураличила цаибси багьуди. Даргала литература, белчIудила предметкьяйда, руркъни, адамла гIямрулизиб литературала мер. Литературала гъайла санигIят саблин кабизахъурси биъни бални ва адамли литературала чебкад хIянчи бирули биъни аргъес. БучIантани чула гIямрулизиб художественное произведениела кьадри. Интернетлизиб гIягIниси секIал баргес бални. Фольклорла журала произведениебачи хасти лишанти декIардарес бални. Фольклорный текст се сабил аргъни. Фольклорла геройти ва фольклорлизир дузахъути мезла тяхIяр-кьяйда декIардирес бални Миллатла рухIла кьиматуни, тIабигIятла кьяйдурти, жагадешуни мяхIкамли дихIули ва сунела сагати имкантачил илди тIинтIдирули диъни аргъни. Халкьла мухIлила пагьмула ва белкIла литературала бархбасуни белгидарили, баяндирес. Произведениебазир фольклорличи хасти лишанти белгидарили, декIардирес. Фольклорный текст или селис бикIарал багьес. Даргала поэзияла, прозала ва халкьла мухIлила делчIунти произведениебала мезлашалти хасдешуни билгидарили, баяндирес. Даргала халкьла багьирабала буралабала, хабуртала жураби ва хасдешуни белгидирес |
|
Хабурти. Халкьла хабурти акIни, илди, гIерисули, наслулизирад наслулизи дашни. Хабуртазир эркинти гIямруличи, къиянси хIянчи гьамадбарниличи,зулмукарти, давлачебти агарабарибси дунъяличи,бархьагардешличибад бархьдеш чедибиркниличи халаси умут ва бирхауди чедаахъни. Хабарла бекIлибиубти бутIакьянчиби. Хабурти чула жураби хIясибли декIарти диъни: бекIахъудила, мицIирагличила, сихIрула. Гьарилра журала хабуртала кьукьяла произведениелизир кадиркути анцIбукьунала гьабгIергъидеш ва бархбас чедаахъни. БекIахъудила. «Рурсила гIякьлу». Хабарла бухIнабуц. Мискин рурсила гIякьлу чебяхIбарни. Илала адамдешличила ва гъайла устадешличила, гIякьлула чебяхIдешличила дурхIнани аргъни. Хабарла хасдешуни. МицIирагличила. «Бухъна житала тавба». Хабарла бухIнабуц. Илала бутIакьянчиби: жита, вацни. МицIирагличибли хасси даражала адамти, илдала хIял- тIабигIят чедаахъни. Мискин адамтас хIушани зарал бирулра или, житали вацни къирдарни. Хабарла бекI мягIна. Хабарла каргьни. Хасдешуни. СихIрула. «Урхьула урчи». Халати узбала ва виштIаси узила баркьудлуми, илдала бухъя-зегъа ва къиликъуни. ВиштIаси узила асилдеш ва гъабзадеш. Бархьдешличи халкьла хьул, вайдешличибад гIяхIдеш чедибиркниличи умут чебаахъни. БалкIдешли танбихIбарили чебаахъни( ВалкIа Шагь) Литературала теория. Хабар. Хабуртала жураби. Постоянныйти эпитетуни. Гиперболаби. | 1 | Халкьла хабурти чула жураби хIясибли декIардирес бални. Халкьла хабурти, илдала жураби (сихIрула, мицIирагличила, баркьудила) декIардирес, илдала хасдешуни белгидирес. Гьарилра журала хабуртала кьукьяла произведениелизир кадиркути анцIбукьунала гьабгIергъидеш ва бархбас чедаахъес бални. Фольклорла геройти ва фольклорлизир дузахъути мезла тяхIяр-кьяйда белгидирес. Саркъахъили белчIес бални. БутIакьянчиби хIясбли бучIес бални. Халкьла хабурти гьаб-убла белкI-белчI агарси замана пагьмучебти адамтани акIахъубти диъни аргъес. Чула жанр хIясибли ва жура хIясибли халкьла мухIлила пагьмула произведениеби декIардирес бални. БелчIунси хабар аргъили чеббурес бални. СихIрула хабарличила багьуди. МицIирагличила хабурти. Илди сегъунти дирутил чуни аргъни ва чеббурни. Халкьла хабурти акIни, илди, гIерисули, наслулизирад наслулизи дашни. Хабуртазир эркинти гIямруличи, къиянси хIянчи гьамадбарниличи, зулмукарти, давлачебти агарабарибси дунъяличи, бархьагардешличибад бархьдеш чедибиркниличи халаси умут ва бирхауди чедаахъес бални. Хабарла бекIлибиубти бутIакьянчиби. СихIрула хабуртала якьинти лишанти (хIули кьяпIбарайчи дунъя хIяйна алавбируси сихIрула ярчи, ниъла кIав, мурхьила пяхIул ва ц.) Ил журала хабуртала хасдешуни (сихIрула секIал дирни, тамашала, диэс хIедиэстигъунти анцIбукьуни кадиркни, анцIбукьуни хIяйна тикрардирни), хабарла каргьни белгибирес. |
| Буралаби. Илдазиб имцIаливан чехибси мягIна бухIнабурцу. Азгъиндеш далтIни, ламусхIяя агардеш, хIянчи гапбирни, гIяхIна хIянчизар гапиру. Багьираби. Багьирабазиб гIягIниси секIал бархьли бурхIебурили, ахIергъести лишантачил гьанбуршни. Багьираличила ва буралаличила баян | 1 | Буралабала бухIнабуц, бекIлидиубти темаби дални. Халкьла бузери, адамтала хIял- тIабигIят ва къиликъуни белгидарни. Адамтала уряхIти къиликъуни далтIни, давлачебти пужбирни белгибирни. Илдачила чула пикри бурес бални. Буралабазир халкьла пасихIдеш чедаахъни. Буралабазибси гьарси ва чехибси мягIна аргъни, мезла саркъибдеш ва зайдикIудеш чедаахъни. Багьирабазир халкьла бугаси гIякьлу, секIал пикрибирнилизир устадеш чедаахъни. Багьирабала хасдешуни белгидарни. Буралаби ва багьираби декIардирес бални. Гъайли секIал сипатбирес бални. Багьираби, диштIати хабурти цаладирхъес балули биэс гIягIнибиркур. Буралаби ва багьираби гIягIнибикибси мерличир дузахъес бални. Фольклорла ва литературала произведениеби декIардирес, багьираби ва буралаби дузахъни |
Литературала хабурти. | Литературала хабурти. Литературала хабуртазир халкьла хабуртазирад касибти ва гIерасибти лишанти. Халкьла мухIлила пагьмуличила ва белкIла литератураличила гьалаб-гьалабси багьуди МахIяммад-Расул. Хабар «Бяжук хухула бебкIа». МахIяммад-Расулла гIямруличила къантIси баян. Литературала хабар. Игитунала хIял-тIабигIят. Адабдешла масъала. Саркъахъили бучIнила хIянчи. | 1 | Литературала хабуртазир халкьла хабуртазирад касибти ва гIерасибти лишанти чедаэс бални.Писательла ва халкьла хабуртала декIардеш ва мешудеш селизиб сабил аргъахъни. Литературала хабурти писательтани лукIни, илдала автор левси виъни аргъни. Литературала хабурти лукIули, писатель халкьла хабуртачи хъарихъули виъни чебаахъес бални. Саркъахъили белчIес бални. Литературала ва фольклорла хабурти декIардулхъути хасдешуни чедаахъес бални. НасихIят декIарбарес бални. Произведениеличи суалти пикридарес бални. |
Расул БяхIяммадов. Хабар «Кьасумра синкара». Писательла ва халкьла хабуртала декIардеш ва мешудеш. Игитунала хIял- тIабигIят. Хабар «Къиргъу» | | Саркъахъили белчIес бални. Текст чеббурни. НасихIят декIарбарес бални. Произведениеличи суалти пикридарес бални. Тема ва бекIлибиубси пикри аргъни. Словарьличил хIянчи бирни. |
| Муса МахIяммадов. Хабар «Хала нешла кьани». Бархьдешличи кьабулли разибикIни – бекIлибиубси идея. Игитунала хIял-тIабигIят. Адабдешла масъала. Саркъахъили бучIнила хIянчи | 1 | Саркъахъили белчIес бални. Текст чеббурес, насихIят декIарбарес бални. Произведениеличи суалти пикридарес бални. Тема ва бекIлибиубси пикри баянбарни. Словарьличил бируси хIянчи. Писательла ва халкьла хабуртала декIардеш ва мешудеш селизиб сабил аргъни. |
| Классла дураб бучIни. МахIяммад-Расул. Хабурти. «Бизиси кьацI», «ХIед ну дигахъурав?», «Къача», «Лебилра адамтас ванали биахъес». Чула-чуни хIянчи бирни. Литературала хабуртазир халкьла хабуртазирад касибти ва гIерасибти лишанти | 1 | Саркъахъили белчIес бални. Литературала ва фольклорла хабурти декIардулхъути хасдешуни чедаахъес бални. Библиотекала каталогличил бузес, гIилмула даража хIясибли жузи лугIилизи касес бални. Интернетлизиб чус гIягIниси баргес бални |
Сочинение. Тема «Наб г1ях1бизурси хабар» | 1 | Хабурти цаладирхъес ва суратуни хIясибли сочинение лукIес бурсибиъни. МухIлила ва белкIла гъайличил тIинтIси жавабцалабяхъес бални. ДелчIунти хабурти хIясибли къантIли ва саркъахъили чула пикри аргъахъес бални. Интернетлизиб чус гIягIниси баргес бални. |
I9- ибил даршдусла литература | Кьочхурлан СягIид. ГIямрула гьуни. Назмурти «Чат1а» «Далайа далайчи» | 1 | Авторли сунела гIямру чедаахъни. Тема ва бекIлибиубси пикри чебаахъни. Саркъахъили бучIес назму ва прозализибад декIарбирес бални. Анализ бирес бални. |
| Мунги ГIяхIмад. ГIямрула гьуни. Назму «ПяхIли буаб иш дунья» | 1 | Саркъахъили бучIес назму ва прозализибад декIарбирес бални. Тема ва бекIлибиубси пикри чебаахъни. Анализ бирес бални. |
Гъай гьаладяхI ардукни. Сочинение-пикриикIни «Наб бигахъути игитуни» | 1 | Произведениелизибти игитунас кьимат лугес бурсибиъни. Интернетлизиб чус гIягIниси баргес бални. Чуни белчIунсилис кьимат бедлугес бални. Писательтала произведениеби хIясибли презентация хIядурбарес бални. |
20- ибил даршдусла литература | Сайгид ГIябдуллаев. ГIямрула гьуни. Назму «ДуцIрум». | 1 | Тема ва бекIлибиубси пикри аргъни. Саркъахъили бучIни. ДуцIрумла замана сипатбарни аргъни. Гъай жагадирути гIягIниахълумала кьадри баргес бални |
Зульпукар Зульпукаров. ГIямрула гьуни. Хабар «Хьунул адам пикрирухъун» | 1 | Произведениелизир чедаахъибти проблемабала мягIни аргъни, иличила чула пикри бурни, илди белкIла ва гъайла дархдасуни чедаахъес бални. Геройличила ва илала баркьудлумачила бурес бални. |
Рашид Рашидов. ГIямрула гьуни. Хабар «Далайчила бебкIа». Назму «Хъяганагличила далай». Граждан дургъбала тема. Литературала теория. Образличила багьуди Назму «Дила улкала жагьти» Назму «Нушала шилизи бугIярдеш бак1иб» Литературала теория. Олицетворение ва метафора. | 2 | Саркъахъили хабар бучIес бални. Иш хабарлизиб даргала машгьурси далайчи Сукъур Кьурба гIямруличила бурули биъни аргъес. Анализ бирес бални. КъантIли чедетаибти суалти кадалтес бални. ГIяякьакьализиб кабикибси дергъ поэтли назмулизиб чебаахъни. Илар жигарла бутIакьяндеш дарибси игит уршила образ. Назмулизир эпитетуни ва метафораби. Чуни дяркъурти лирикала произведениебазир мез хъугъадирути гIягIниахълуми даргес ва илди пайдаладарес бални бучIантани. Тема ва бекIлибиубси пикри чебаахъни. Саркъахъили бучIес назму ва прозализибад декIарбирес бални. Анализ бирес бални. КъантIли чедетаибти суалти кадатни. Гъай жагадиахъес дузахъути гIягIниахълуми декIардарес бални |
| М. Х1ямидов. Назму «НикIа аршикьянаби». ВатIанна ЧеряхIти дургъбала тема | 1 | Саркъахъили белчIес бални Назмулизиб ВатIа ЧебяхIси дергъла тема ахъбуцни. БиштIати дурхIнани улкаличи къиян бакIибси замана халатала мерани дуцни. Илдала хIянчи дурхIнани дузахънила ва фронтлис кумекбирнила тема белгибирни. Произведениелизир чедаахъибти проблемабала мягIна аргъни, иличила чула пикри бурни, сен илкьяйда биэс гIягIнисил, аргъни |
ГI. Абу-Бакар. «УмцIусини бургу». Тема ва бекIлибиубси пикри. Игитунала хIял- тIабигIят. Адабдешла масъала. Саркъахъили бучIнила хIянчи Литературала теория Драмаличила багьуди | 2 | Драмаличила цаибси багьуди. Пьесала бутIакьянчиби. Илаб ахъбуцибси тема. Авторли синкби ва бецI сипатдирнилизиб аллегория пайдалабирни, илдачи адамтала хIял-тIабигIят хасдирни. Пьесаличиб басняличи мешудешличила бурни. Саркъахъили белчIес бални. Текст чеббурни. НасихIят декIарбарес бални. Произведениеличи суалти пикридарес бални.Тема ва бекIлибиубси пикри аргъни. Словарьличил бируси хIянчи. |
| С. Рабаданов. Назму «Дила неш» Басняби «Ахъдеш дигуси чIичIала», «Гапчи пушягI». БутIакьянчибала хIял- тIабигIят. Умцла ва рифма. Литературала теория. Басня. Аллегория ва насихIят. | 2 | Тема ва бекIлибиубси пикри аргъни. Саркъахъили бучIни. Произведениелизир чедаахъибти проблемабала мягIна аргъни. Басняличила бугьуди. Илизиб диалог пайдалабирни. БутIакьянчиби хIясибли саркъахъили бучIни. АлавдикIути гъайличил пикри буруси лирикала-эпосла жинслизи кабурхуси, суненира насихIят гIеббуруси произведение сабни басня аргъни. Баснябазир гIямрула суалти (уктемдеш, пIягъидеш ва ц.) ирзни. Бяркъ беднилашалси илдала кьадри. Баснябала художестволашалти хасдешуни (аллегория, диалог, насихIят) |
Гъай гьаладяхI ардукни. Проект. БиштIаси - сочинение «Дила неш» | 1 | БучIантани саби бегIси хIянчи дурабуркIни ва илис кьимат кабалтес бални. Словарьти, энциклопедияби, интернет ресурсуни дузахъес бални |
ХIябиб Наврузов. ГIямрула гьуни. Хабар «Дила мукьара». | 1 | Произведениелизир чедаахъибти проблемабала мягIни аргъни, иличила чула пикри бурни, илди белкIла ва гъайла дархдасуни чедаахъес бални. Геройличила ва илала баркьудлумачила бурес бални |
Расул БяхIяммадов. Хабар «Къиргъу» | 1 | Саркъахъили белчIес бални. Текст чеббурни. НасихIят декIарбарес бални. Произведениеличи суалти пикридарес бални. Тема ва бекIлибиубси пикри аргъни. Словарьличил хIянчи бирни. |
| ХIябиб ГIялиев. ГIямрула гьуни. Назму «ДуцIрумла бархIехъуни». | 1 | Произведениелизибси проблема аргъни, иличила чула пикри бурни. Тема ва бекIлибиубси пикри аргъни. Саркъахъили бучIни. Дусла сегъуна замана сипатбирулил аргъни. Произведениелизир мешубуцуни, эпитетуни, даргес ва илдала кьадри баргес бални |
Гъазимбег БяхIяндов. ГIямрула гьуни. Назму «Дубурлантала гIядат». | 1 | Саркъахъили бучIни. Руркъути произведениебала игитунас кьимат бедлугни. Произведениелизир мешубуцуни, эпитетуни, даргес ва илдала кьадри баргес бални. |
Амир Гъази. ГIямрула гьуни. Баллада «Нешличила баллада». Лирикала-эпосла жинс. Поэтикала формаличил белкIунси хабар Литературала теория. Баллада. Сюжетла бегI, халаси ахIенси лирикала-эпосла произведение. | 1 | Балладаличила багьуди. Адамла уркIила хIял, чархла гьав, пикруми гьаргдирути, сипатдирути ва цархIилтасра гьаладирхьути лирикала жураби дални. Тема ва бекIлибиубси пикри аргъни. Словарьличил бируси хIянчи |
Гъай гьаладяхI ардукни. Проект «ВатIанна ЧебяхIси дергъла игит» | 1 | Словарьти, энциклопедияби, интернет ресурсуни дузахъес бални. БучIантани саби бегIси хIянчи дурабуркIни ва илис кьимат кабалтес бални |
ГъазимяхIяммад Юсупов. ГIямрула гьуни. Хабар «Телевизор». Литературала теория. Автор-повествователь | 1 | Саркъахъили бучIни. Руркъуси произведениела игитунас кьимат бедлугни. Тема ва бекIлибиубси пикри аргъни. Текст чеббурес бални. Словарьличил бируси хIянчи. |
Классла дураб бучIни. М. ХIямидов «Кьяшми цIуба урчи-тяй». Чула-чуни бируси хIянчи. Текстличилси хIянчи: черделкIес мешубуцуни ва эпитетуни. | 1 | Текстличил хIянчи барес бални. Анализ барес бални. Мешубуцуни, эпитетуни, даргес ва илдала кьадри баргес бални. |
А. ГIябдулманапова. ГIямрула гьуни. Назму «ГIебшни» | | Саркъахъили бучIни. Дусла сегъуна замана сипатбирулил аргъни. Произведениелизир мешубуцуни, эпитетуни, даргес ва илдала кьадри баргес бални |
XX-ибил даршдусла Дагъиста литература | ХIямзат ЦIадаса. ГIямрула гьуни. Басня «Пилра Имиалара». | 1 | Басняличила бугьуди. Саркъахъили хабар бучIес бални. ИмцIаливан назму тяхIярли белкIунси халаси ахIенси, насихIят гIеббуруси, дукелцIи духIнаси произведение биъни бални. Анализ барес бални. Словарьличил хIянчи бирни. |
| А. Джафаров. Повесть «Дуклумар гъармука» Литературала теория. Повестьличила багьуди. | 1 | Повестьличила багьуди. Саркъахъили бучIни. Анализ барес бални.Произведениелизир чедаахъибти проблемабала мягIна аргъни |
| М-С. Яхъяев. ГIямрула гьуни. Бурала «Салават» | 1 | Хабарличила багьуди. Хабарлизиб граждан дургъбала тема ахъбуцни. Илала бухIнабуц. Бяркъурси произведениелизир мягIничерти бутIни декIардарес бални. Сюжет, каргьнила хасдешуни, образуни. Саркъахъили белчIес бални |
Н. Юсупов. Баллада «ХIелуси солдатличила баллада». | 1 | Саркъахъили белчIес бални. Произведениеличи суалти пикридарес бални Балладаличила багьуди. ВатIа ЧебяхIси дергълизиб алхунти бургъантачибли цалабяхъибси образ. . Анализ барес бални. |
Дусла ахтардила хIянчи | 1 | Тестанас жавабти гес бални. |
ДелчIунти тикрардарни. | 1 | Касибти багьудлуми гIямрулизир дузахъес бални. Анализ бирнила бехIбихьудла багьуди. |
Поурочное планирование
№ п/п | Дарсла тема | Сяг1ятунала кьадар | Дата | Ахтардила жураби ЭОР |
Лерилра | ахт-ла х1янчурби | Практ-ий х1янчурби |
1 | Гьалагъай. «Бухъна житала тавба» «Урхьула урчи» | 1 | 0 | 0 | | Ихтилат |
2 | «Рурсила г1якьлу» «Даршал т1ерхьа» | 1 | 0 | 0 | | Устный опрос |
3 | Буралаби багьираби | 1 | 0 | 0 | | Ихтилат |
4 | Литературала хабурти М-Р. Расулов «Бяжук хухула бебк1а» Р. БяхIяммадов. «Кьасумра синкара». | 1 | 1 | 0 | | https://multiurok.ru/rodnoyyazik/ онлайн-тест |
5 | М. МяхIяммадов. Хабар «Хала нешла кьани». | 1 | 0 | 0 | | Устный опрос |
6 | Классла дураб бучIни. М-Расул. Хабурти. | 1 | 0 | 0 | | Ихтилат |
7 | Сочинение. Тема «Наб г1ях1бизурси хабар» | 1 | 1 | 0 | | Белк1ла х1янчи |
8 | Кочхюрлан СягIид. ГIямрула гьуни. Назмурти «Чат1а» «Далайа далайчи» | 1 | 0 | 0 | | Устный опрос |
9 | Мунги ГIяхIмад. ГIямрула гьуни. Назму «ПяхIли буаб иш дунъя» | 1 | 1 | 0 | | Ихтилат |
10 | Сайгид ГIябдуллаев. ГIямрула гьуни. «ДуцIрум». | 1 | 0 | 0 | | https://multiurok.ru/rodnoyyazik (презентация) Урк1иличиб бални ахтардибарни |
11 | Зульпукар Зульпукаров. ГIямрула гьуни. «Хьунул адам пикрирухъун» | 1 | 0 | 0 | | Устный опрос |
12 | Рашид Рашидов. ГIямрула гьуни. «Далайчила бебкIа». «Хъяганагличила далай» | 1 | 0 | 0 | | Устный опрос |
13 | Назму «Дила улкала жагьти» Назму «Нушала шилизи бугIярдеш бак1иб» | 1 | 1 | 0 | | Урк1иличиб бални ахтардибарни |
14 | М. Х1ямидов. Назму «НикIа аршикьянаби». | 1 | 0 | 0 | | https://padlet.com/sapiatm00/lm35b6aj754oh0gl (видеоролик) |
15 | ГI. Абу-Бакар. «УмцIусини бургу». | 1 | 0 | 0 | | Ихтилат |
16 | «УмцIусини бургу». Литературала теория Драмаличила багьуди | 1 | 0 | 0 | | Устный опрос |
17 | С. Рабаданов. Назму «Дила неш» | 1 | 0 | 0 | | Ихтилат |
18 | «Ахъдеш дигуси чIичIала», «Гапчи пушягI». | 1 | 0 | 0 | | Урк1иличиб бални ахтардибарни |
19 | Проект. БиштIаси - сочинение «Дила неш» | 1 | 0 | 1 | | Проектла х1янчи |
20 | ХIябиб Наврузов. «Дила мукьара». | 1 | 0 | 0 | | Устный опрос |
21 | Расул БяхIяммадов. «Къиргъу» Муса Мях1яммадов «Хала нешла кьани» | 1 | 0 | 0 | | Ихтилат |
22 | ХIябиб ГIялиев. «ДуцIрумла бархIехъуни». | 1 | 0 | 0 | | Устный опрос |
23 | Гъазимбег БяхIяндов. «Дубурлантала гIядат». | 1 | 0 | 0 | | Урк1иличиб бални ахтардибарни |
24 | Амир Гъази. «Нешличила баллада». Литературала теория. Баллада. | 1 | 0 | 0 | | Ихтилат |
25 | Проект «ВатIанна ЧебяхIси дергъла игит» | 1 | 0 | 1 | | Проектла х1янчи |
26 | ГъазимяхIяммад Юсупов. «Телевизор». Литературала теория. Автор-повествователь | 1 | 0 | 0 | | https://app.genial.ly/dashboard онлайн-тест |
27 | Классла дураб бучIни. М. ХIямидов «Кьяшми цIуба урчи-тяй». Аминат ГIябдулманапова. ГIямрула гьуни. «ГIебшни» | 1 | 0 | 0 | | Ихтилат |
28 | ХIямзат ЦIадаса. ГIямрула гьуни. Басня «Пилра Имиалара». «Маймунра Г1ях1мадра» | 1 | 0 | 0 | | Урк1иличиб бални ахтардибарни |
29 | А. Джафаров «Дуклумар гъармука». Литературала теория. Повестьличила багьуди. | 1 | 0 | 0 | | Устный опрос |
30 | М-С. Ях1ъяев «Салават» | 1 | 0 | 0 | | Ихтилат |
31 | Сочинение-пикриикIни «Наб г1ях1бизурти игитуни» | 1 | 1 | 1 | | Белк1ла х1янчи |
32 | Н. Юсупов. Баллада «ХIелуси солдатличила баллада». | 1 | 0 | 0 | | Ихтилат |
33 | Дусла ахтардила хIянчи | 1 | 1 | 1 | | https://wordwall.net/ru/resource/31092825 онлайн-тест |
34 | Делч1унти тикрардарни | 1 | 1 | 0 | | Устный опрос |
Урк1иличир дагьес х1яжатти произведениебала список:
Х1.Ц1. «Пилра имиалара» (бут1а)
С.Рабаданов «Гапчи пушяг1»
Г.Бях1яндов «Дубурлантала г1ядат»
Р.Рашидов «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» (бут1а)
С.Г1ябдуллаев «Дуц1рум»
Учениклис белч1удила материалти:
М.Р.Бях1яммадова, З.Г1 Мях1яммадов «Даргала литература» Москва Просвещение 2021 д
Учительлис методический материалти:
М.Р.Бях1яммадова, З.Г1 Мях1яммадов
«Даргала литература 5 класс» Москва Просвещение 2021 д.
2. К.Султанов «Гьар миллатла поэтуни»
3. «Тестани 5-9- ибти классунас»
ЭОР
https://wordwall.net/ru/resource/31092825
https://padlet.com/sapiatm00/lm35b6aj754oh0gl
https://app.genial.ly/dashboard
https://sboard.online/cabinet
https://multiurok.ru/rodnoyyazik
39