МИНИСТЕРСТВО ОБРАЗОВАНИЯ И НАУКИ РЕСПУБЛИКИ ДАГЕСТАН
МУНИЦИПАЛЬНОЕ КАЗЕННОЕ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЕ УЧРЕЖДЕНИЕ
«ДРУЖБИНСКАЯ СРЕДНЯЯ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНАЯ ШКОЛА»
Открытый урок
по даргинской литературе в 11 классе
на тему
« Дагъиста поэтунала ва писательтала
произведениебазиб игитла образ».
ПРОВЕЛА:учительницы даргинского языка
и литературы Бахмудовой Патимат Магомедовны
2017 год
Тема: « Дагъиста поэтунала ва писательтала произведениебазиб игитла образ».
Мурад: 1.Произведениебазиб ахъбуцибси тема, бек1 мяг1на аргъни якьинбарни; 2. Дурх1назиб патриотический бяркълашалти элементуни мурхьдарни; 3. Ват1айчи диги имц1абиахъести тях1урти далдуцни.
Чебаъла ваях1: тестани, дек1ар-дек1арти слайданачил барибси презентация, Советский Союзла игитунала суратуни, видеороликуни.
Дарс дурабурк1нила кьяйда ва илала башри.
Учитель: Салам, дурх1ни, кайирая. Ишбарх1и ну рак1илра х1ушачи дагъиста литературала г1ядатла ах1енси тях1ярла дарс барес.
Х1ушаб иш дарс г1ях1бизахъес нунира къайгъибирис, х1ушанира наб кумекбарили дигахъира. Эпиграфла мерличиб 1 - слайд.
Цитата: «Нешла мез х1едалуси адам,
Ц1едеш х1едашуси галгагъуна сай.» (X1. Пялиев).
- слайд чебиахъулра ва «Нешла мез» бик1уси назму буч1улра.
Сунела нешла мезла Дарган мез х1едалути
Авараагар инсан, Даргантала ца г1язаб,
Ц1уръа- мискин сай рух1ла Лебалгу ц1акьбик1ули
Даршал дусла дуг1рухъван. Нушачиб, юлдаш, гьачам ... .
(Р. Мях1яммадов).
3- слайд. (Дух1бачил х1янчи).
Учитель: Дурх1ни, ишбарх1ила дарсличир къаршидиркур ишдигъунти х1ергъести дугьби. (дуч1улра).
Х1ергъести дугьби: 1. Дуг1рухъ - (изгнанник) - дурала мераначив х1ерирули калунси адам. 2. Къургъи - (журавли) - къургъ(цал.)
Х1ера, ишаб бурибси кьяйдали, гьарил адамлис дунъяличир бег1лара гъамтили детарути сари нешла мез, мезла культура ва илдала история. Вег1ла нешла мез далниличирли ва илди дигахъниличирли бех1бирхьуси саби алк1ес Ват1айчи дигира.
- Селизиб дак1убулхъули гьат1и Ват1айчи диги?
Дурх1я: Ват1айчи къиян бак1ибх1ели, царх1ил тях1ярли буралли, дургъби дех1 Дихьибх1ели.
Учитель: Ах1ерти дурх1ни, х1ушани историяла дурсрачи дашух1ели багьурси саби, сецад дахъал дургъби чедаэс чебуркъибсирил нушала улкала адамтас. Ванзурбачи гъаргъти, урк1ец1иагарти дургъби адилкьанти хабарагарли дахъал х1ядурдешуначил чебулхъутири нушала даршуси улкала халкьличи. Илх1ели нушала улкала адамти душмайчи къаршиси дявлизи аркьутири.
- слайд. (1941-1945д. Ват1а Чебях1си дергъ бех1бирхьниличила багьахъни. Левитанна т1ама.)
Учитель: Илгъуна кахси хабарли урк1бухъахъунти халкьлизибад, кьаркьа ахъри лебтигъунти мурул адамти, датурли чула х1янчира, датурли дигути хъалибаргунира, Ват1ан багьандан душма х1ярх1убала уди аркьутири. Илди дургъбази аркьути бургъанти-ургаб лебтири бахъал поэтуни ва писательти.
- слайд. Ват1а Чебях1си дергъла дусмазив някълизир ярагъличил фашист гъармукабачи къаршили ургъули калунси писатель.
А. Р. Рашидов.
Б. С. Рабаданов.
В. С. Г1ябдуллаев.
Г. Г1. Абу-Бакар.
Дурх!я: Ил писатель С. Г1ябдуллаев сай.
Учитель: Гьари ахтардибирех1е х1ела жаваб.
Учитель: Дагъиста г1ур чи писательтани ва поэтунани бут1акьяндеш дарибтири Ват1анна Чебях1си дергълизир?
Дурх1я: Нушани балех1е поэтуни- бургъанти: Г1. Иминагаев, X. Авшалумов, Багьаудин ва Муталиб Митаровхъали., Ю. Хаппалаев, Кь. Меджидов ва ц.
Учитель: Илди поэтунани ва писательтани дургъби чунира чедаъни багьандан, дявила авлахъличир кадикибти анц1букьуни гъарац1деш агарли чердурули сари чула произведениебазир. Душмантачибси халкьла гьими сипатбирули саби. «Илдас чеббиц1ес сеннира г1яг1ниси саби,» - ибси пикри гьарил ургъанна урк1илизи абиц1ули саби. Илгъунали бетарули саби гьанна х1ушази сунечила гьанбушахъес дигуси произведение.
- слайд. Иш бут1а касибси произведение: Гьанналис кабушилра
Немец шуц1анну цара;
Марьям, xledpa кабуршис
Г1урра шуц1анну цара!
С. Г1ябдуллаев. «Фронтовикла далай».
Б. Ф. Г1ялиева. «Вец1ну гexlpa эсти х1еб».
В. Р. Х1ямзатов. «Халал узичила гъай».
Г. К. Темирбулатова. «Дигайличила бурила».
Дурх.'я: Ил бут!аС. Г1ябдуллаевла «Фронтовикла далай» саби.
Учитель: Гьари ахтардибирех!е х!ела жаваб.
Х1еръая г!ергъиси слайдличи.
- слайд.
Г1ябдуллаевла «Фронтовикла далай» произведениела жура.
А. Назму
Б. Хабар
Повесть
Поэма
Дурх1я: С. Г1ябдуллаевла произведение «Фронтовикла далай» поэма саби.
Учитель: Гьари ахтардибирех!е х!ела жаваб. Иш лиро-эпический журала поэма саби. Сегъуна произведениелис поэма или бик1ара?
Дурх1я: Поэма или бик1ар назму тях1ярли белк1унси, назмулизибичиб имц1аси заманала анц1букьуни чедаахъибси литературала произведениелис.
Учитель: Гьаригу , дурх1ни, ил поэмаличила нуша гъайдухъи г1ергъи бурех1е, се саби иш поэмала бек1либиубси мяг1на?
Дурх1я: «Фронтовикла далай» поэмала бек1либиубси мяг1на саби: Дергълизивад 3 базлис отпуск гили хъули вак1ибси ургъай, сунела ах1ерси Мариямра, сай х1ерируси юртра ц1али дигубли даргили, душмайчи халаси гьимили виц!ни ва илис сеннира чеббиц1ес хъя барни.
Учитель: Дурх1ни, rlyp сегьунти далути х1ушани ил машгьурси ургъан, писатель, г1ялим ва педагог С. Г1ябдуллаевла дургъбас хасдарибти произведениеби?
Дурх1я: Хабар «Мусахъай», очерк «Вислаличирад Одерличи», очерк «Моздокла мякьлаб», очеркунала жуз «Ват1ан багьандан» ва царх1илти.
Учитель: Нуша даргантала «Миллатла пахру» - ли сайси, жагьилтас г1ибратли сайси, г1якьлучевси С. Г1ябдуллаевла гьарилра произведениели, хасси мер буцили саби литературализиб.
Дургъбала темали халаси мер буцибсири табасарантала поэт Муталиб Митаровла произведениебазиб. Сунела халаси узи Багьаудинра сайра илди дургъбала бургъантили калунтири. Муталиб кьалли дургъбира чедаили чарухъунсири, Багьаудин биалли гъабзадешла бебк1али илав алхунсири.
8 - слайд.
М. Митаровла произведение дек1арбара:
А. «Дубурлан рурси».
Б. «Вец1ну гexlpa эсти х1еб».
В. «Чугурличила бурала».
Г. «Миъ».
Дурх1я: М. Митаровла произведение саби «Чугурличила бурала».
Учитель: Гьари ахтардибирех1е х1.ела жаваб.
Гьайгьайра, ил «Чугурличила бурала» саби.
Поэмала бек1 игитлис чи бик1усири ва села устари ил?
Дурх1я: Поэмала бек1 игитлис Хаджитай бик1усири. Ил чугурла устари.
Учитель: Ил произведениелизир чугурла къябдиубти гими поэтли селичил цугдурцули?
Дурх1я: Бургъантала жагьли къябдиубти г1ямруличил, илдала т1ут1удиубти г1ях1ти хьуланачил цугдуцилри.
Учитель: Дурх1ни, Советский манзилла урусла литературала чиди произведениеличил цугбуцес вирара «Чугурличила бурала» поэма.
Дурх1я: А. Т. Твардовскийла «Василий Тёркин»-ничил.
Учитель: Илди кахти дургъбани улкала лерилра мер-мусала адамти ц1умбухъахъунтири. Гьари, пикридухъеная ва гьанбикахъая, Ц1удара урхьула дубличиб бетурхуси дергъличила гъайбик1уси се произведениерил ва чиларил ил.
Ученик: Ц1удара урхьула дубличиб бетурхуси дергъличила бурулри Ф. Алиевала
«Вец1ну rexlpa эсти х1еб» бик1уси поэмализиб.
Учитель: Кьабуллира х1ела жавабличил, баркалла. Сунела произведениелизиб поэтессани бархибси иш дунъяла замана х1яя умуси адамла образличибли сунеласун художественный тях1ярли арзили сари.поэма мез жагадирахъути г1яг1ниахълумачил г1еббурцули саби. Сегьунти даладая х1ушани мез жагадирахъути г1яг1ниахълуми?
Дурх1я: Далех1е, олицетворениеби, метафораби,эпитетуни. «...Игьдибар бихьа, урхьу, Дила дубурланничи, ...»(олицетворение) «...Лебилра халал Ват1ан Дугьабилзули саби Ца у бурили - Ургъан...»
(метафора)
Учитель: Дурх1ни, Ф. Алиевала ит произведениела бек1 геройлис чи бик1ара, чум дусла урши сая ит ва сегьунти илала къиликъуначила багьуррая произведение буч 1ух1ели?
Дурх1я: Бек1 геройлис Г1ях1мад бик1ар, ц1удара х1улбира сайра, г1ях1гъабза урши сай, илала 18 дусла г1ямрула гьуни ва хьулани дургъбани т1ут1удирули сари.
Учитель: Г1ях1мад сегъуна гьунарличивли дек1арухъуна?
Дурх1я: Сунела кьаркьай душма иртуси пулемёт гьалабариб ва бархкьябас гьуни абхьиб.
Учитель: Г1ях1мадла игитси баркьудили х1ушази чи гьаниркахъули?
Дурх1я: Урус игит А. Матросов.
Учитель: Ил Г1ях1мадла гьарли-марси сурат чебаахъили, х1уша иличил гъамли тянишдиахъес ва илала бебк1аагарси гьунарличила баянти дурес дигулра.
9 - слайд.
(Г1. Г1ябдулмажидовла сурат ва иличила баянти).
Учитель: Ну шала дубуртар Ват1ан, Дагьистан, машгьурбарибти ил
Г1. Пябдулмажидовгъунти rlyppa бахъал урк1и ч1умати, ях1 «шанда» багьадурти лебтири. Илдигъунтазибад 1-3 гьат1и г1ях1гъабзала бебк1али алхунти Советский Союзла игитунили бетаурти бургъантачил тянишдирех1е.
- слайд.
(В. Эмировла сурат ва иличила баянти).
Учитель: Дагъистанлантазивад бег1ла гьалаб игитла у сархиб моряк-подводник
М. Х1яжиевли.
- слайд.
(М. Х1яжиевла сурат ва иличила баянти).
Учитель: Игитунала луг1илизив левси сай Ханпаша Нурадиловра.
- слайд. (X. Нурадиловла сурат ва иличила баянти).
Учитель: Уршби, х1ушачицун дек1арли дугьарилзулра. Илдигъунти урехиагарти, Ват1ан берцахъес багьандан чула жагьти г1ямру ва ах1ерти жан мяшт1х1едарили, игитла гьунарти дарили Дагьистан машгьурбарибти уршбала гьунартачила х1ушала пикри сегьунал багьес дигахъира кьалли наб.
Дурх1я: Илди бургъанти дагьистанланти биъниличи нушани урк1и-урк1илабад пахрубирулра, илди нушаб г1ибратуни саби.
Учитель: Х1ушаб, ах1ерти, чемабуркъаб илди кахти дургъби чедаэс, амма чебуркъалли х1ушара г1елумх1едилзниличи ну рирхулра.
(Ват1ан балтахъантала байрамличил мубарак).
Биубу нушала шимазибад, х1ушала тухумлизибад илди дургъбази бякьунти?
Дурх1я: Илди х1ябилра бахъал лебтири:... .
Учитель: Игитуни хъумх1ертахъес нушаб се бикьрумили детарули?
Дурх1я: Игитунас хасдарибти памятникуни лер, кьакьуртас уми дедили сари, цацадех1ти шагьуртасра.
Учитель: Мурт бубк1ара илди гъубзнала бебк1аагардеш, се бетарибара илди х1ебиалри? (проблемный суал).
Дурх1я: Илдала гьунарти гьеч бебк1аагарти сари, илди х1ебубк1ар адамтани илдачила гьанбуршули лебай, даимлис нушала урк1базиб кавлан. Баркалла биаб чус, нушаб г1ях1ти г1ямру дак1ахъес чула жан дедибтас.
Учитель: Х1ушаб сегъунтилра буралаби гьандикибу ишбарх1ила нушала дарсличи далдикести?
Дурх1я: Г1ях1гъабза гьачам убк1ар, вайгъабза - даршна.
2. Г1ях1гъабза - шила пахру, вайгъабза - шила ц1ахдеш.
Учитель: Дагьиста чиди поэтли илди игитуни къургъачил цугбуциба?
Дурх1я: Расул Х1ямзатовли.
Учитель: Бархьси саби.
13 - слайд, (къургъас деза. Видеоролик.)
(дарган мезличил белк1унси назму «Къургъи» саркъахъили белч1ни).
Дурх1ни, дургъбазибад чарх1ебухъунтала х1урматбарили, лех1дешла манзил дураберк1ес адизахъес тиладибирулра.
Баркалла, кадиирая.
Учитель: Илцад дахъх1и духъяндит1унти дургъби rlyp х1едиуб диалра, мер-мераначир дургъби чуйнара тикрардиуб.
1979-ибил дуслизир дургъби диубтири Афганистаннизир. Илди дургъбазивад чарх1евхъун Ф. Г1ялиевала уршира.
Учитель: Биубу нушала шилизиб Афганистанна дергълизир бут1акьяндеш дарибти уршби?
Дурх1я: Гъазимях1яммад Сяг1идов, ....
Учитель: 1999-ибил дуслизибра биубсири илгъуна анц1букь Дагьистайзиб.
Шамиль Басаевла вайнукьябала кьукья Дагъиста шимази бух1набухъунсири.
Вайнукьяби къайгъилизибри шила шанти сабиг1еббиахъес . Илзамана 19 дусла урши Х1. Курахмаевли душма някълизибси ярагъ хъямбарибсири ва вайнукьяби къирбиресвях1ибсири. Вайнукьябани кавшибси Курахмаевлис Россияла игитла у бедибсири.
Х1ушани бални х1ясибли, 2012-ибил дусличибад нушала районна вац1ализибти вайнукьябазибад берцуди баргахъес къарауйчи кабатурли дявила солдатуни леб.
Учитель: Ишбарх1ила дарсличир нушани дахъал дявила анц1букьуначила гьанбушира. Х1ушала пикрили иш дарсла тема сегъуна сабри?
Дурх1я:Дагъиста писательтала ва поэтунала произведениебазиб игитла образ
Учитель: Чи игитуначила гъайдик1ули калунра нуша?
Г1ях1дизуру х1ушаб илдачила баянти?
Дурх1я: ....
Учитель: Селичи бурсидарра х1уша иш дарсличир дурибти гъайли?
Дурх1я: Нуша бурсидарра илди бургъантала кьадри балахъес, Ват1ан дигахъахъес, нушаб душманни ветаурсилис чеббирц1ахъес.
(дурх1нас баркалла багьахъни, г1ях1ти жавабти гибти дурх1ни гапбарни.)
Г1ях1ли калена!