СДЕЛАЙТЕ СВОИ УРОКИ ЕЩЁ ЭФФЕКТИВНЕЕ, А ЖИЗНЬ СВОБОДНЕЕ

Благодаря готовым учебным материалам для работы в классе и дистанционно

Скидки до 50 % на комплекты
только до

Готовые ключевые этапы урока всегда будут у вас под рукой

Организационный момент

Проверка знаний

Объяснение материала

Закрепление изученного

Итоги урока

План-конспект открытого урока по родному языку на тему: "Сложноподчиненное предложение". 9 класс

Нажмите, чтобы узнать подробности

Просмотр содержимого документа
«План-конспект открытого урока по родному языку на тему: "Сложноподчиненное предложение". 9 класс»

Управление образования администрации Дахадаевского района Республики Дагестан МКОУ «Урагинская СОШ».

Дарган мезла гьаргси дарс 9 класслизиб.

Тема: «Чебедниличилси учибяхъ предложениела разбор».





Расулова Патимат Бадрудиновна.




Дарсла тема: Чедедиб предложениебачилси учибяхъ предложениела разбор (обобщение).

Дарсла жура: практическое занятие

Дарсла мурад:

-тема х1ясибли дурх1нала багьудлуми мурхьдарни ва т1инт1дарни, кьяйдуртачи душни ва ахтардидарни;

- орфографиялашал ва пунктуациялашал багьудлуми гьаладях1 ардукни;

-дарсличир дурх1нала творческий , сабицун бузес балнила багьудлуми гьаладях1 ардукни, мезличи диги адикьни.

Масъулти:

-учибяхъ предложениеличила баянти гьаладях1 ардукни;

-чедедиб предложениебала жураби тикрардарес;

-практический х1янчурби дирахъули, предложениебазир чедедиб предложениеби дургахъули ва баяндирахъули, багьуди кагахъес;

-бяркълашалси багьуди бедни ва буч1ниличи гъира ак1ахъни.

- Учибяхъ предложениела синтаксический разбор бирнила тях1яр аргъахъес.

Формируемые компетенции (ОК. ПК.)

ПК 1, ПК 2, ПК 3, ПК 4, ПК 5; ОК 1, ОК 5, ОК 7, ОК 8.

Дарс г1еббурцути ваях1: проектор, экран, компьютер, учебникуни, пособиеби ( Багомедов Р.М. Грамматические разборы на уроках даргинского языка. - Махачкала, 2010; Кьадибях1яммаев А.А., Мусаев М.С., Б. С. Сулейманов Педучилищебас учебник. - Махачкала, 1993).

Бурсибарнила методуни: комбинированный

Дарсла план:

I. Х1ядурдешла х1янчи.

II. Делч1унти гьандикахъни.

III. Дурх1нани багьурси пайдалабарес бални.

IV. Сагаси тема.

V. Дарс кагахъни.

VI. Рефлексия.

VII. Дарсла итог.

VIII.Хъули х1янчи бедни.

Дарсла башри:

I. Х1ядурдешла х1янчи. Гимн даргала. (дарсла мурад ва масъулти дурни)

II.Делч1унти гьандикахъни.

1. колхозникуначил (морфологический разбор)

2. кайкибх1еливан (девла цах1набик х1ясибли разбор)


Бех1бихьудла ихтилат.

- Селичила гъайдик1ули калунра нуша арбякьунси дарсличир?( Аги-кьяйдала чебедиб предложениела жураби: заманала, мерла, мешубурцуси, сабабла, мурадла, шартIла, следствиела)

- Селис дик1ех1е нуша учибяхъ предложение или? (Мяг1нализир ва ирнилизир цаличил ца дархдасунти к1ел яра имц1ати царка предложениебазибад бетаурси предложениелис учибяхъ предложение или бик1ар.)

- Учибяхъ предложениелизи кадурхути царка предложениеби цализи ца сен-сен дилхьули?(Союзуначил яра союзла дугьбачил ва интонацияличил.)

-Союзунар учибяхъ предложениелизи кадурхути царка предложениеби цаличил ца сен-сен дархдикили дирара? (Цалабяхънила гьуйчил ва чебеднила гьуйчил.)

- Союзунар цалабяхъниличилти учидяхъ предложениеби чум журала сари? ( Союзунар цалабяхъниличилти учидяхъ предложениеби 3 журала сари:

  1. Цах1надирхъути –ра-ра, ва, я, я-я союзуначилти.

Масала: Дуц1румра садаиб, аршила х1янчира дех1дихьиб.

Дяднуч1ани я дяд буч1ахъули ах1енри, дамрухъяни я дам бяхъили ах1енри.

  1. Къаршидурцути амма(ваамма, аммаки), -ну, биалли ибти союзуначилти.

Масала: Гъазила илав калес кьас аги, амма ил дудешлиг1ив урухк1улри.

Ну гьар барх1и х1янчила вашулра, х1у биалли шадив вашулри.

  1. Дек1ардирути я-я, я-яра союзуначилти.

Масала: Я х1у набчи вак1и, я ну х1ечи лявкьяс.

Х1уни дудешлизи балахъаду, яра нуни нешлизи буришав?)

- Чебедниличилси учибяхъ предложение сегъунти царка предложениебазибад цалабиркура? (бек1 ва чебедиб предл.)

- Илди секьяйда цализи ца дилгьули дирара? Мисалти. (чедедлугути союзунала кумекличил _-ну, -гу, хьалли, или, сенк1ун(сенах1енну, сенадли), х1ятта, эгер, нагагь. Масала: Дудеш лявкьули сайну, унза абхьая.

Нушала ши ахъти дубуртачиб сабли хьалли, нушачиб буг1ярли х1ебирар.

Ну гъайик1ули сай или, вари, х1у гьиммарк1уд. Ц1уба гъагулти багьлали дубурла г1ела гечдиубх1ели, аргъ г1ячихъбиресбях1иб. (союзла дев))

- Баянна чебедиб предложение сегъуна саби? Мисалти. (Баянна чебедиб предложениели бек1 предложениела сказуемое яра ишарала дев баянбиру.)

- Баянна чебедиб предложениела жураби? (сказуемое баянбирути ва ишарала дев баянбирути. Сказуемое баянбируси чебедиб предложениеличи се? селичи? ибти суалти кадалта. Масала: Нешлис гьанбиркусири, ну ила гьар барх1и вашули сай или.

Бек1 предложениелизирти ишарала местоимениеби ва ишарала наречиеби баяндирули, илди чедирц1ахъули, чедедиб предложениеби дашар. Масала: Чи вахъх1и калалра, илини дахъал дала.)

- Определениела чебедиб предложение сегъуна саби?

(Определениела чебедиб предложениели существительноели яра илала мер буцибси царх1ил девли аргъахъибси бек1 предложениела чиди-биалра членнис определениедеш диру ва сунени сегъуна? чиди? ибти суалтала цалис жаваб луга.

Определениела чебедиб предложение бек1 предложениелизи имц1аливан сайра, сарира, сабира, сунелара, сунечира ибти союзла дугьбачил бархбалсан.)

- Мурт запятаяличил ил дек1арбиру? Дек1арх1ебиру? Мисалти.

(Сунени баянбируси девлис гьалаб бак1ибси определениела чебедиб предложение запятаяличил дек1арбируси ах1ен.

Масала:Ишарад верх1елра шайчи кадухъи сари хъярхъти варачанти, (сегъунти?)сарира халати шурмачил аждагьа кьяйда дургъути.-

Халати шурмачил аждагьа кьяйда дургъути хъярхъти варачанти ишарад верх1елра шайчи кадухъи сари.)

- Аги-кьяйдала чебедиб предложениела жураби сегъунти сари? Мисалти.

(Аги-кьяйдала чебедиб предложениели бек1 предложениелизибси баркьуди сегъунти аги-кьяйдализиб ва секьяйда кабиркулил иргъахъу. Чула мяг1на х1ясибли аги-кьяйдала чедедиб предложениеби чумал журала сари:

Мерла чебедиб предложениели бек1 предложениелизибси баркьуди баянбиру, ил кабиркуси мер чебиахъу ва чина? Чинаб? чинабад? Чинабях1 ? ибти суалтала цалис жаваб луга. Масала: Дудешли кьяш кац1ибих1и, уршили бек1 кабирхьу.

Заманала чебедиб предложениели бек1предложениелизибси баркьуди кабиркуси замана чебиахъу ва мурт? Сецадх1и ? ибти суалтас жваваб луга. Масала:Берх1и г1елабикибх1ели, колхозникунани чула х1янчи бархьбатур.

Арши дикьурх1ели, г1ях1си хъубзарли дуги-х1ери х1едала.

Заманала чебедиб предложение мурталра нукьсанси бирар, сенах1енну илала сказуемое заманала деепричастиели аргъахъили бирар.

Сабабла чебедиб предложениели бек1 предложениелизибси анц1букь се сабабли кабикилил чебиахъу ва сен? Се сабабли? Се багьандан? Ибти суалтас жаваб луга. Масала: Урши ункъли уч1ули или, Хамсият иличила гьаман гаприк1и.

Сабабла чебедиб предложение бек1 предложениелизи -ну, сенк1ун, сенах1енну, сенадли, или ибти союзуначил ва союзуни агарлира билгьа. Цацах1ели багьандан послелоглира билгьа. Масала:Зяг1ипси урши сагъварес багьандан, Г1ямарли дахъал харжани дариб.

Мурадла чебедиб предложениели бек1 предложениелизиб кабиркуси баркьудила мурад иргъахъу ва сунени се кьасли? Се мурадли? Ибти суалтас жаваб луга. Масала: Шагьарлизиб х1янчи гьамадли биркур или, Мурад хъалибаргличил шагьарлизи гечиуб.

Мешубируси чебедиб предложениели бек1 предложениелизиб кабиркуси баркьуди царх1ил сек1айчи мешубиру. Масала: Мирхъи кьац1бикунх1еливан, рурсила ляжи бемдурлири.

Шарт1ла чебедиб предложениели бек1 предложениелизибси баркьуди сегъунти шурт1разиб кабиркулил чебиахъу. Се биалли? Се биалри?ибти суалтас жаваб луга. Шарт1ла чебедиб предложениели бек1 предложениелизи эгер, нагагь, рахли, нагагьладан союзунани билгьа.

Масала: Нагагь дурх1ни ишдуги чарх1ебиалли, жяг1ял савли илдас музадулхъех1е.., нагагь-союз.

Уббурк1уси чебедиб предложение бик1ар бек1 предложениелизибси баркьудилис саби шарт1ли биэс г1яг1нисикъира, х1ебиубси баркьуди бух1набуцибси предложениелис . Уббурк1ути чебедиб предложениеби бек1 предложениебази дилгьа –гу, биалра, хьалли, х1ерх1еили ибти союзунани.

Масала : Нешла хъарбаркьличи х1ерх1еили, Мурад университетлизи к1инайсра чарухъун. х1ерх1еили-союз.

Следствиела (х1ясилла) чебедиб предложениели бек1 предложениелизиб биубси баркьудила асар, результат чебиахъу. Следствиела (х1ясилла) чебедиб предложение бек1 предложениелизи х1ятта, ил багьандан союзунани билгьа .

Масала: Ишбарх1и дила ришт1ал рузи ак1убси барх1и саби, ил багьандан нушачиб лебилра узи-урши цалабикили саби.)


III. Делч1унти кагахъни.

Практический х1янчи.

Х1янчи 1.Предложениеби делк1ахъес , баяндарахъес ва чумал предложениела синтаксический разборти дарахъес.

  1. Тухтурли илизи ишараличибли багьахъур, зяг1ипсилис усес дигули сай или. (багьахъур се?) ( баянна, сказуемое баянбируси)

  2. Нясдеш чинар диалра, илар излумира дирар.( илар чинар?) ( ишарала дев баянбируси)

  3. Мурад шилизивра духуси урши вири, суненира адамтала дебали х1урмат бируси.(сегъуна?)(опред. чеб пр.)

  4. Неш рак1айчи, дурх1ни х1язлибиркьули калун. (сецадх1и?) (заманала)

  5. Г1ежа башнабад, гежбара башар. (чинад?) (мерла)

  6. Сунечиб зела гавлаг лебх1еливан, ил ибкьизурли вашулри.(секьяйда?) (мешубируси)

  7. Ил шилизи автобус х1ебашни багьандан, наб урчиличив укьес чебуркъуб. (се сабабли?) (сабабла)

  8. Раисатла хумардеш черардукьяхъес или, балликьяна рурсби шаддешла хабуртази ахъилри.(се мурадли?)( мурадла)

  9. Чус хъулиб анц1букьалри, зяг1ипти коридорлизи дурабулхъи.(шарт1ла)

  10. Май баз сабаили хьалли , галгуби шинишдиубли ах1енри.(уббурк1уси)

Нешли барибси чуду илцадра бизисири, х1ятта илала т1ем гьаннара цулбазиб лебал.(следствиела)

Тест

1. Ца хьулчиличи белшунси ва таманси ца пикри иргъахъуси предложениелис ….бик1ар.

А. Дугьабиз.

Б. Царка предложение.

В. Диалог.

Г. Учибяхъ предложение.

2. К1ел яра имц1ати царка предложениебазибад бетаурси предложениелис ….бик1ар:

А. Гьарси гъай.

Б. Царка предложение.

В. Учибяхъ предложение.

Г. Дугьабиз.

3. Учибяхъ предложениелизирти царка предлоожениеби цализирад ца имц1али сегъуна ишараличил дек1ардирути?

А. Точкаличил.

Б. Запятаяличил.

В. Точкара запятаяличилра.

Г. Тиреличил.

4. Г1ялимтани мусни-зубри руркъули саби, гьарахъти мер-мусаличир г1ямру лерал багьес багьандан.Иш учибяхъ предложениелизиб чебедиб предложение саби:

А. К1иибил.

Б. Цаибил.

5.Чебедниличилси учибяхъ предложение баргес.

А.Наби яра хъучив вирар, яра анхълизив вирар.

Б.Набчибях1 лябкьуси синка х1ясиббарили, ну сенрил тамашавиубра.

В. Пат1ила къапула гьала аибх1ели, нуни ахъли далайира.

  1. 6. Иш аги-кьяйдала чебедиб предложениела жура белгибарес. Итх1ели гьалав нуни чеибх1еливан, гьанна ну чагъли ах1енра.

  2. А. Заманала

  3. Б. Шарт1ла

  4. В.Мешубируси.

  5. Х1янчи 2. Точкабала мерла г1яг1нити союзуни кадати, предложениеби баяндара ва схемаби дара.

Х1яб биркъес алавбак1иб…., биркъубси мер итсяг1ят шинни биц1иб. (Р.Р.)

Баргили дила кьап1а.., касили дила хъярби…., ну дуц1ли хъули вак1ира. (Л.Толстой)


Х1янчи 3. Алгъай шайчирти бек1 предложениебачи чедатирая балуй шайчирти чедедиб предложениеби. Буралабала мяг1на гьаргбарая. Чедедиб предложениебала жураби белгидарая.

  1. 1.Чили дец1 чех1ебаалра

А. илала неш рагьи

  1. 2.Гидгари чили биг1ялира

Б. къунби урцес х1едирар

  1. 3. Къянби урцули хьалли

В.илини разидешла мяг1на х1ебала.

  1. 4. Хъулиб бахъал хьунул адамти биалли

Г. илини г1ярг1яра билг1я

  1. 5. Рурсиличи сукни укьяйчи

Д. заманаличиб хурег х1ебирар


  1. Чили дец1 чех1ебаалра, илини разидешла мяг1на х1ебала.(ишарала дев баянб.)

  2. Гидгари чили биг1ялира, илини г1ярг1яра билг1я. (ишарала дев баянб.)

  3. Къянби урцули хьалли, къунби урцес х1едирар.(уббурк1уси)

  4. Хъулиб бахъал хьунул адамти биалли, заманаличиб хурег х1ебирар. (шарт1ла)

  5. Рурсиличи сукни укьяйчи, илала неш рагьи.(заманала)

Х1янчи 4. Мяг1на ва цалабик калахъи, ишди урус мезла чебедниличилти учидяхъ предложениеби дарган мезличи шурдатирая.


1.Махмуд вдруг увидел, что перед ним его возлюбленная Муи.

2.Юноша из Кумуха приехал в Айзани, чтобы взглянуть на свою возлюбленную.

3.Тот, кто говорит плохо о другом языке, у нас не считается человеком.

1)Мях1муд шуряхъибх1ели, х1улбала гьалар илини сунела риганай Муи чераиб.(заманала)

2)Сунела риганай чераэс багьандан, гъумекан урши Азайни вак1иб.(сабабла)

3) Эгер урх1ла мезличила вайт1а гъайик1алли, ил нушачив адамлизи велг1уси ах1ен.(шарт1ла)

Х1янчи 4.Творческий диктант. Ишди предложенияби делк1и тамандарая ва чедедибтала жура кабизахъирая.

  • Х1у секъяйда уч1улрил, илкьяйда……

  • Жяг1ял арукьес кьас сабри , рахли …….

  • Адам азадли ва разили х1ериахъес багьандан,…..

  • Деркести ва держести дигарцад лерли хьалли,…………

  • Барх1ехъ нуни унзализи кьут1дяхъибх1ели,………

  • Арадеш биалли,…..

  • Берх1и ахъибмад,………


VI. Рефлексия.

- Ишбарх1ила дарс г1яг1нисирив? Селис?

- Се къиянбухъуна дарсличиб?

- Се гьамадлири?

- Селичи пикри бях1чиаэс г1яг1нили?

- Х1ушаб х1ушани кьиматуни кадатирая.

Белч1унси темала черкад студентунала пикруми.

VII. Дарсла итог.

Суалти-жавабтачилси ихтилат.

Студентуни кьиматлабарни.

VIII. Хъули х1янчи бедни.

Учидяхъ предложениеби дузахъули, х1ела г1ях1си юлдашличила хабар белк1ес.

Точкабала мерла г1яг1нити суффиксуни ( -х1ели, -мад, -ла, - айчи, -адра, -ах1елра, -аслира) чеимц1адарили, чеббелк1еная.

  1. Шанти дявличи дурабухъун…, Къичи-Къалайчира илдала кьукьялизи кайзурсири. (А.-Б.)

  2. Х1у усаун.., ну хъули чарухъунра.

  3. Гьалаб-гьалабси дях1икабирку…, ц1уба ванза, ц1уба хъулчри чедаэс т1яг1ямли бирар. (А.П.Чехов)

  4. Заб т1ашдизур…, сунела г1ядаб баррили, Мурад авлахъкад ва вац1акад къунзухъун.

  5. Дурх1ни хъули чарбухъ…, неш паргъатх1ериуб.


Х1янчи 3.Чедедиб предложениебала жураби белгидарая. Бек1 предложениелизи илди села кумекличил дигьил кабизахъирая.

1.Шала агарси чирагъ сегъуна сабил, г1якьлу агарси бек1ра илгъуна саби. 2.Се-биалра беткахъибсин, Г1ях1мад алавчарли х1ерик1улри. 3.Мухтарли ил кагъар белч1айчи, Расул столоваялизи ветаиб. 4.Дурх1я агарси виалри, тупангра касили партизандеш дираси. 5.Сунезирад шин ках1есахъес кьасли, чинирил г1иниз заябарилри. 6.Бамсриахъес цалабикибих1иб, адамти дургъбачила хабурта бугьулри. 7.Валк1а Х1яжини, сайра бег1ла хьари кайибси, урчи кавцес тугъ бирулри. 8.Диц1или гавлагунира, нуша дарх шилизи датдихьира. 9.Пат1ила къапула гьала аибх1ели, нуни ахъли далайира. 10.Лех1кахъили кайили уадлири, х1ела аги ункъли бири.11.Г1ялимтани мусни-зубри руркъули саби, гьарахъти мер-мусаличир г1ямру лерал багьес багьандан. 12.Х1уша чинадях1 аркьядалра, нушара х1ушаб г1ергъи ляркьех1е.


Х1янчи 1.

К1унт1рала мерличи мяг1на х1ясибли далдиркути союзуни имц1адирули, предложениеби черделк1еная.


1……. Сунечи гьалмагъуни цалабирки, ….. илдани сай чучи т1алабири. 2.Къушлизиб лех1деш сабри, …… поденщикуназивад цалра исули ах1енри.(М.Х.) 3.Ахълибад ванадеш ц1акьбик1улри, дях1ц1илаб …. марка лебалри.(И.Т.) 4.Дирихь …. дяг1ли шалг1ебариб, шанти …. ургубализи арбякьун.

Союзуни: я- яра, амма, биалли, -ра –ра, ва, яра- яра, аммаки, гьачам- гьачам.


К1унт1рала мерличи мяг1на х1ясибли далдиркути союзуни имц1адирули, предложениеби черделк1еная.

1.Дурсри тамандиуб, …. дурх1ни хъулрази чарбиуб. (М-Р.Р.) 2….. х1уни детахъахъес асубирар, ….. чини-биалра царх1илли касес асубирар.(М.Х.) 3.Ц1аличил х1язти дати, …. дяг1личи вирхмаруд. 4…… дяг1 булхъи, ……къузрала т1ама иргъулри.

Союзуни: я- яра, амма, биалли, -ра –ра, ва, яра- яра, аммаки, гьачам- гьачам.


Масала: Урх1ла урчиличи чи мурдайалра, ил чярт дахъил лерих1и чевкалхъан. (бурала) Урх1ла гъамбарили, вег1ла чили гьарахъбаралра, ил пашманх1ейэс г1ямалагарси саби. (бурала)


Первый сборник стихов Рашидова «Дила талихӀ» (Моё счастье) вышел в 1948 году. Затем вышли и другие его сборники: «ТалихӀ сархутачила» (Люди, творящие счастье, 1951), «Назмурти» (Стихи, 1953), «Дила биштӀати гьалмагъунас» (Моим маленьким друзьям, 1954), «ЖибхӀни» (Цыплята, 1956), «Агь, Ирбагьин, Ирбагьин!» (Ах, Ибрагим, Ибрагим!, 1961), «БархӀила тӀем» (Аромат солнца, 1963), «Адамти» (Люди, 1965), «ЧӀакнани пукьни урдалтухӀели» (Когда орлы покидают гнёзда, 1967), «Когда уснули пчёлы» (1968), «Соседи смеются» (1969), «Ранней осени цвета» (1972), «Своя судьба» (1975), «Яснеет день» (1980), «Иней» (1985), «Гьундури ва далуйти» (Дороги и песни). Рашидов переводил на даргинский язык стихи А. С. Пушкина, М. Ю. Лермонтова, В. В. Маяковского.Перевёл стихотварение национальнога поэта Беларуси Янки Купалы «А кто там идёт?». Ряд произведений Рашидова был переведён на русский язык и другие языки народов СССР.Медаль «За трудовое отличие» (1951)

  • Орден Трудового Красного Знамени (1960)

  • Памятная медаль «Великий русский писатель лауреат Нобелевской премии М. А. Шолохов 1905—2005» (2004)

  • Народный поэт Дагестана (1970)

  • Лауреат республиканской премии имени С. Стальского в области детской и юношеской литературы за книгу «Соседи смеются» (1970)

  • Лауреат общественной литературной премии имени О. Батырая (1972)

  • Почётный диплом международной премии Г.-Х. Андерсена за книгу «Хороший день» (1980)

Дубуртазиб рурсбас вавни гьадурцуси г1ядат лебси ах1ен, сенах1енну вавначибра къугъати саби рурсби. Амма хъарахълизиб яни берк1или мазала дурзамтачил дубурла дуки-гьундурачи гечбирути бук1унас гьунибиути шантала някъбазир вавни дирар.

Ишдус х1еблизир биалли вавни чилилра ках1есиб, сенах1енну шира шантира гьачамлис Сурхай вебк1или или марайдешлизиб сабри. Бук1унира хумарлири, х1ятта ил вайси анц1букьлизиб саби г1яйибла бирутиван. Х1ябкьяйличиб бук1унас Насибали хумарси макьамличил далай белч1ун. Ил далай жявлил белк1унсири даргала поэт Сайгидли…


Тухтурли илизи ишараличибли багьахъур, зяг1ипсилис усес дигули сай или.

Нясдеш чинар диалра, илар излумира дирар.

Мурад шилизивра духуси урши вири, суненира адамтала дебали х1урмат бируси.

Неш рак1айчи, дурх1ни х1язлибиркьули калун.

Г1ежа башнабад, гежбара башар.

Сунечиб зела гавлаг лебх1еливан, ил ибкьизурли вашулри.

Ил шилизи автобус х1ебашни багьандан, наб урчиличив укьес чебуркъуб.

Раисатла хумардеш черардукьяхъес или, балликьяна рурсби шаддешла хабуртази ахъилри.

Чус хъулиб анц1букьалри, зяг1ипти коридорлизи дурабулхъи.

Май баз сабаили хьалли , галгуби шинишдиубли ах1енри.

Нешли барибси чуду илцадра бизисири, х1ятта илала т1ем гьаннара цулбазиб лебал.

11