Министерство образования и науки Республики Дагестан
Муниципальное казённое общеобразовательное учреждение
«Баршамайская СОШ им. Качмасова А.Р.»
Разработка открытого урока
«Страницы жизни и творчества А.Гази»
Составитель:
учитель родного языка и литературы
МКОУ «Баршамайская СОШ им.Качмасова А.Р.»
Рамазанова Х.Б.
Баршамай 2016
Дарсла тема : «Амир Гъазила гIямрула ва творчествола бяхIяни».
Дарсла мурад:
Поэтла гIямруличил ва творчестволичил бучIанти тянишбарни;
илдала чула пикри бурес бални чеахъбирни;
дурхIнала мухIлила гъай гIаладяхI аркни
Бяркъла мурад:
адамтачи хIурмат ва бархбас руркъни.
Дарсла жура : сагаси дарс иргъахъни ВатIайчи ,вегIла мезличи ва поэтла творчестволичи диги акIахъни; цархIилти миллатунала
Дурсрала ургабси бархбас : географияличил,историяличил ва г1ямруличил.
Чебаъла гIягIниахъала: жузала выставка, проектор, компьютер, презентация, кроссворд.
Формирование универсальных учебных действий.
Познавательные УУД:
Личностные УУД:
Регулятивные УУД:
• Контролировать и оценивать свою деятельность на уроке.
Коммуникативные УУД:
• Формирование умения сотрудничать с учениками и учителем в решении учебных задач.
• Развивать умение четко формулировать и доказывать собственное мнение, вести
учебный диалог, строить развернутые высказывания.
Дарсла башри
1.Орг.момент.
- Салам, дурхlни!
б) БакIибтачила баян.
Хъули хIянчи ахтардибарни : Х1ябиб яг1ялиевла «Кьац1личилла бурала
»бик1уси поэма.
Лебил классла бучIантази ишдигъунти суалти хьардаэс.
Учитель: Мурт акIубсиХ1ябиб Г1ялиев?
ДурхIя:Х1ябиб Г1ялиев акIубси сай 1940 дуслизив
Учитель: Чиди районна шилизив акIубси поэт?
ДурхIя: Х1ябиб Г1ялиев акIубси сай Сергокъалала районна Х1урхъила шилизив.
Учитель: Сен- сен учIусири Х1ябиб Г1ялиев ва белчIуди чинаб даимбариба?
ДурхIя: Школализив ил дебали ункъли учIусири. Дагъиста пачалихъла университет тамандариб.Илала повестуни ва ргъамти( романти)х1екьдеш ункъли балниличирли умцлабарниличирли дек1ардулхъули сари.
Учитель: Чинав узули калуна?
ДурхIя: сунела шилизив мугIялимли узули калун, гIур Мях1ячкъалализив жузала издательстволизив ,радиолизив редакторлира узули калун.
Учитель:Гьари сегъуна произведениеличила гъайдик1ули калунра нуша арбякьунси дарсличир?
ДурхIя: «Кьац1личила бурала» бик1уси поэмаличила.
Учитель:1 Поэтли кьац1 сен бег1лара дурхъази сек1айзи халбирулив?
2.К1ац1ла т1ем селичил цугбурцули?
3.Х1ушала пикри х1ясибли ,к1ац1 сен илцад чихъли кьиматла бирусив?
Б) Бурахъес лебтазилра поэмалаичила къант1си бек1 мяг1на
ll. Сагаси дарс иргъахъни.
Учительла ихтилат:
Учитель: Гьари, дурхIни, гьанбикахъая 1940 ибти дусмазив акIубти даргала поэттуну ва писательти.
ДурхIя: 1940 ибил дуслизив акIубти саби ХIябиб ГIялиев, ГъазимяхIяммад Юсупов, ГъазимбекI БяхIяндов.
Учитель: ИшбархIи дурхIни нуша тянишдирехIе Амир Гъазичил. Бархьаначи илала у – ГъазимяхIяммадов Амир Раджабович – псевдоним (Амир Гъази).
Тема, идея, мурад дурес.
б) КъантIли Амир Гъазила гIямруличила бурни. Ну акIубси Дахадаевла районна Зубанчила
шилизив, хъубзарла хъалибарглизив ак1убси сай.


в) Зубанчила верхIел дусла школа, Сергокьалала педучилище, Москвализиб М. Горькийла уличилси Литературный институт тамандариб.
Дила дудешличил варх Амирли школала таманбарибсири ва г1ергъити белч1удила дусми барх къунзкабик1ули дерк1ибтири.Илди бег1ла уржибти юлдашуни бири.Гьанбиркур наб, ишбарх1и кьяйда,
сен дила дудешличил варх нушачил ихтилат вик1ил.Х1ябра г1ях1си разиси адам вири Амир Гъази.
г) Сай акIубси шилизив учительли, «Ленинна байрахъ» газетализив корреспондентли узули калун.
д) Амирла поэзиялизир бахъла уркIиличибси сунеласун бурес ва сипатбарес балнилизиб пагьму, устадеш ва цIакь лер.
е) Илала цаибил назмуртала жуз «Бириз» 1966 дуслизиб дурабухъун. Дахъал сари дурадухъунти жузи: «Дила урхьу», «Кьисматла кьяркьдеш», «Чебла», «Адамли калес».
Х1ера ишбарх1ила дарсличир нуша гъайдик1ех1е илала жузачила ва илала произведениебачила.
1987 ибил дуслизиб Москвализиб «Советунала Россия» издательстволизиб дурабухъунси «ГIиниз бучIули саби» бикIуси жузлис республикала Сулейман Стальскийла уличилси премия бедиб.
ХIера «КьацI» бикIуси поэмализиб селичила бурулил.
Агь севан хIерикIира
Ну низбала шангличи,
Гушбиубси житаван
ЦIуцIиили ца шайчи!
Ахъбири гавла гулум
Наб кепдеш чедихули
БигIи, бишIаси уркIи
Шанглизи арбухили.
Гушли, шутри ижули,
Вашира шанглис алав,
Низбачибра бизиси
Бирусив, марли, пулав?
Нушани балулра назмулизибад гIямрула дякь кьиянси биъни: гаши, дягIи сари чинаралра (1942-1946 дусмазир).
Илала дудеш… Илала дудеш жявли вебкlибсири, амма Амир Гъазили дудеш цалра барх1и ил хъумхlертур.
Лехlдизирая гьари, сегъунти хlяланачил белкlи илини дудешлис назму:
(ученицани бучlа)
Агара дила дудеш,
Сураталра агара…
Ну илини ванзалис
Уббатурси галгара.

Се иргъулрая илди дугьбазиб хlушани? (децl, дудеш агрила кьутlкьудеш)
Сен илала дудешла сураталра агарсири? (40 –ибти дусми, дургъбала замана фотоаппаратуни камли сарри лерти).
Неш – Агъаева Ханум…
.Урхьула Дергъла флотлизиб къуллукъбариб, гlур «Лачин» журналла редакторли узули калун.
Гlергъиси бяхl - илала жузачила саби. Амир Гъазила цаибти назмурти дурадухъун 1958 ибил дуслизир «Лачин» газетализир. Цаибси жуз «Бириз» бикlуси 1966 ибил дуслизиб дурабухъун. Баладаяв се сабил бириз? Илала гlергъи поэтла гъалцад жуз дурадухъун. Делчlеная, гьари, се дикlутирил. «Дубуртас марти уршби», «Кьисматла кьяркьдеш», «Хlяя», «Уркlилизиб дунъя», «Дигайла арцан», «Гlямрула чlала», «Авкlапlи», Дила урхьу»,
«Даим гьунчив». (лерти чедиахъулра). Илала кlел прозала жузра дурадухъун «Адамли калес» ва «Чебла» дикlути.
«Кьисматла кьяркьдеш» бикlуси жузлис илис республикала премия бедибсири, 1987 ибил дуслизиб Москвализиб дурабухъунси «Гlиниз бучlули саби» бикlуси жузлис биалли С. Стальскийла уличилси премия бедибсири.
Гlергъиси бяхl селичила сабил багьес дирудая, илини чинаб къуллукъбарибсирил гьанбикахъадалли. (слайд) Урхьуличила. (слайд) . Амир Гъази Дагъиста поэтуназивад цаибси сай сунела творчестволизиб урхьула тема чеббикlибси, мурхьли ва тlинтlли гьаргбарибси. Илис Балтила урхьу дебали дигахъусири, гlур илди диги нушала урхьуличира (сегъуна?) шурдухъунтири. Илди дигила ахирбакl сари «Дила урхьу» бикlуси, сабира 1968 ибил дуслизиб дурабухъунси ва «Кьисматла кьяркьдеш» бикlуси, 1973 ибил дуслизиб дурабухъунси жузи.
- Чи вирара урхьулис дила викlес? Урхьу дебали дигахъуси адамцун.

Гlергъиси бяхl се бикlусил хlушани багьурли дигулра наб. Лехlдизирая гlергъити тугъачи :
Дагъистан – хlебла далай,
Миллатунала зурхlяб,
Хlечи, гlямру – жан лерай,
Талихlла берхlи рурхlяб!
- Селичила саби иш назму? (Дагъистайчила, ватlайчила) (слайд)

-Секьяйда иргъулрая хlушани миллатунала зурхlяб ибти дугьби? (Зурхlяблизир рангани кьяйда Дагъистайзир миллатунира дархдаси сари). Цархlилти миллатунира вегlгъунти саби, черяхlти яра уряхlти миллатуни дирути ахlен, илдала хlурмат бирес чебиркур. Селичирли декlардулхъути миллатуни? Мезличирли.
Талихlцун бири – хlезив
Кьарла чlиъли акlнира,
Ургубализив гьела
Ца кьякьли чевакlнира.

- Секьяйда гъайикlули поэт сунела ватlайчила? Пахрубирулив илини ватlайчи? Сегъунти дугьбачил иргъахъули ил? (талихlцун бири) Сегъунти дугьби пайдаладарес вирара адамли сунела ватайчи диги чедаахъес багьандан? (дурхъаси, ахlерси…)
Ца гьатlи илала назмула бутlа белчlес дигулра. (дурхlнани бучlа) 
Нуни бахъхlи уркlила
Мурхьдешлизиб бихули,
Леб ца далай – кьисматла
Хlябкьяйтикад архули.
Ил далай – хlечи дигай
Мардируси мугьурван,
Даимлис уркlилизи
Кабяхъилра, неш – Ватlан.
Иш назмуличил поэтли бурули сай, сунес ватlан дигахъниличила, илини ватlан нешличил ццугбурцули саби. Секьяйда иргъулрая хlушани ватlан дигахъни ибси?
Ватlан дигахъни- иличи пахрубирни, илала законти дузахъни, илала вацlурби, авлахъуни, иисторияла памятникуни ахlерадарни, ватlайсра илабти халкьлисра вайси биубли
хlейгахъни ибси саби. Ватlа Чебяхlси дергълизиб бургъули калунти, алхунти, гьунарти ссархибти – илди ватlан дигнила мисалти сари.
- Бурая гьари ,се сабил хlушала ватlан. (дурхlнала жавабти).
Гlергъиси бяхl багьес багьандан, лехlдизирая иш назмуличи:
Ну – адамра, иличиб
Хlебалас у дурхъаси,
Хlурхъ ахlенну, зубари
Агара илван ахъси. (слайд)
Ил тема саби адамдешличила, яхl –ламусличила. Се ибси адамдеш ибси ? Адам ахlен ит ччис иру? Се биубли хьалли адамли калес гlягlнили биъни балахъули сай иш назмулизиб ппоэтли.
Сегъунти мезла гlягlниахълуми лера иш назмулизир? (Дурхъаси у – эпитет, умуси у –ээпитет, у бицес, исес – метафораби, зубаричиб ахъси у -гипербола).
Хала дудешунала
ГIядатуни дуркьмайаб.
Дудешунала амру
ДурхIнани дурадеркIаб.
Селичи гьирбирули поэтли адамти?
Гlергъиси бяхl – ил тилмаж виъниличила саби. (слайд) Илини дарган мезличи М. Ю. ЛЛермонтовла, Н. А. Некрасовла , М. Джалильла, С. Стальскийла, Хl. Цlадасала ва ццархlилти поэтунала назмурти шурдатур. Сунела назмурти урус мезличи Юрий Кузнецов ббикlуси поэтли (слайд) имцlаливан шурдалтутири. («Посох»)
Амир Гъази хабарагарли, уркlи тlашбизурли, 2000 ибси дуслизив вебкlиб. (слайд) Ил уубкlухlели мякьлар ралрикибсири Дагъиста халкьла поэтесса А. Гlябдулманапова. (слайд)
ггIур илини поэтлис багъишлабарибси назму белкlун. (слайд)
Музабухъун хlечира
Кьисматла кьяркьдеш кахси,
Чуйнара сунечила
Хlуни назму белкlунси.
22011 ибил дуслизиб, Мяхlячкъалализиб дураиб илала «Ну арякьи ахlенра» бикlуси жуз. Сай акlубси шилизибси школали Амир Гъазила у бихули саби.
Кагахъни.
Хlяз дураберкlни.
-ХIушани гIяхил аргъирал нуни дурибти ,сен-сен лехIихъули дуирал ахтардибарес ббагьандан ишгъуна дарсла кагахъни дурабурехIе. ХIушала партабачир леб кроссворд ,ил ббицIахъес чебиркур хIушаб.
1)Амир Гъази акIубси шила у ?
2)Амир Гъазила нешла у ?
Се бикIуси журналла редакторли узули калуна Амир Гъази ?
Илала цаибси жузла у ?
Се сабри илис дебали дигуси ?
Сегъуна урхьуличиб илини къуллукъбарибсири ?
Амир Гъази поэт ,писатель ва …?
«Дурхъаси у»- сегъуна худ. мезла гIягIниахъала саби ?
з | у | б | а | н | ч | и |
2) х | а | н | у | м | |
3 3) л | а | ч | и | н | |
| 4) б | и | р | и | з | |
55) у | р | хь | у | |
66) б | а | л | т | и | л | а |
| 7) т | и | л | м | а | ж |
8 8 ) э | п | и | т | е | т | |
Сагати дугьбачил хIянчи:
Тилмаж-белкI шурбалтан,переводчик.
Псевдоним- поэтла литературный у.
Бириз- тополь
Къуллукъбариб- служил.
Рефлексия.
- Дурхlни, хlушаб дарс гlяхlбизуру? Се гlяхlбизура?
- Се багьуррая хlушани иш дарсличиб?
- Сегъунти хlялани акlахъуба хlушазир Амир Гъазила творчестволи?
Дарсла итог.
Гапбарес, гIяхIил бажардибикибти дурхIнас «5» кьиматуни кадатес.
ХIергъибси аргъахъес. БучIантала суалтас жавабти дедни.
Хъули х1янчи.
Касили х1ушаб бег1ла г1ях1билзуси Амирла произведениеличила бурес.
10