МКОУ «ЛИЦЕЙ МЮРЕГО»
Сочинение
«Мой взгляд на сохранение родного языка»
Написала:
ученица 11-го класса
Исаева Зайнаб
Учитель:
Магомедова Сапият Казимагомедовна
Рахли дила мез жягIял детихъути диалли,
ну ишбархIи вебкIес хIядурлира.
(Расул ХIямзатов)
Нуша алавчарли хIердизахIелли, чедаэс дирулра жура-журала гIяламатуни, адамтани чула гIякьлула ва някъбала кумекличил акIахъубти. Амма бегIлара тамашалати секIал, адамтани акIахъубти-илди мез сари. Илдала бекIлибиубсигъуна хIянчи адамти саби-ургаб гъайбикIнилизиб саби. Мез-тIамрала ва хIурпрала низамагарси кьукья ахIенну, хасси система саби, сабира тIамри-хIурпрачибад бехIбирхьуси ва илдазирад кIинайс предложениеби ва текстуни алкIахъуси. Ил секIал бегI гьалаб багьес чебиркур.
Дунъяличир чумдехI мез лерти вара ибси суал алкIули бирар дила цацахIели. Илдала белгиси кьадар гIялимтани дурусли кабизахъурли ахIен. Наб биалли, илдала лугIи миллатунала лугIиличил цугси саби или, гьанбиркур. ХIязлис ахIенгу «миллатла мез» ибси терминра лебси. Мез жамигIятла гIямруличил дебали дархдасунти сари, ва илди мурталра ца тяхIярличир дуути ахIен. Историялизир, гIилмулизир ва техникализир кадиркути дарсдешуни сабабли мезлизирад урдилзан дуркьдиубти дугьби (архаизмаби) ва ляркьян сагати дугьби (неологизмаби).
Миллатла мезлис цараван «нешла мез» ирули бирар. Гьайгьайрагу, гьар адамлис дунъяличир бегIлара ахIерси адам сари неш. «Нешла мез» или ирухIели, илди мезла гъамдеш ва дурхъадеш гьар адамлис нушаб гIуррара якьинбирули саби. Дила нешла мез дарган мез сари. Мезличила тема наб дебали гъамсира саби. Халаси иштяхIличил гъайрикIули рирус ну дарган мезличил. МягIничебси пай кабихьиб дила бегIтани нешла мезличи дила диги акIнилизи. Неш-дудешли дурути хабуртачи лехIирхъухIели, наб, риштIаси рурсилис, тамашала, уб нуни хIебалуси дунъя гьаргбири, ва дилара някъла кьалам касес ва уркIила хIялани аргъахъес иштяхIдулхъи. Дебали жагати сари нушала дарган мез, урунжван умути, хIеблизир чатIнала макьамтиван зайдикIути. Бахъал даргала писательтала ва поэтунала произведениеби зайдухъахъун илдани. Илди дучIухIели, дила уркIи гьарли-марли пахрули бирцIули бирар. Цараван биэсра хIебирар, сенкIун илдани къугъали каргьурти, чузи мурхьси мягIна бухIнабуцибти, кагибти дугьбачибли нушала дубуртала жагадеш, адамтала умути хIял-тIабигIят, адамдеш, гъабзадеш, даршудеш, гьалмагъдеш черяхIдирули, бучIантала уркIиличи мягIничебси асар бирули саби.
Мез агарли миллатра биэс бируси ахIен. Бархьаначи бурасли, мез детахъалли, чеалкIуси наслула миллатла литератураличил ва историяличил, сарира дебали сари-ургар дархдасунти, сегъунтилра гъамдеш кахIевлан.
Нешла мез руркъниличи халаси пикри бяхIчииули саби школабазиб. Амма, хIейгеси биалра, гIергъити дусмазиб дурхIнала илди дучIниличи гъира камбикIули саби. Илис сабабли бетарули саби илдани художествола литературала произведениеби хIедучIни, имцIасигъуна замана компьютертала гьалаб хIязаназиб буркIули. Илбагьандан дурхIнала белкIла ва ирнила мез челис-че усалдиркули сари. ГIурра бурес дигулра ца гьатIи анцIбукьличила, сабира нешла мез детихънилис сабабли биэс бируси. Гьайгьай, камли ахIен адамти чула шимазибад хIербиэс шагьуртази гечбирути тяхIуртира. Илаб бегIти чула дурхIнази нешла мез дагьахъес яра хъумхIертахъес къайгънабиркьули ахIенну, иличи ургIебли, сабира илдачил урус мезли гъайбикIули саби. Ашкарливан, илдигъунти анцIбукьунани миллатла мезличил, культураличил, халати бегIтани дузахъули калунти гIядатуначил бархбас къябудахъу. Ишар гьандушес дигулра К.Д.Ушинскийла дугьби: «Нешла мез вегI варкьибси нешгъунти сари: илди хIейгни неш хIейгниличил цугси саби»
Нешла мез далес, дигахъес ва илди мяхIкамдирнила шайчиб лайикьси хIянчи дурабуркIес хIяжатси саби гьар адамлис. Ил шайчиб нунира проект гьалабихьес дигулра, сунела мурадли бетаурси чеалкIуси наслула сунела ВатIайчи, историяличи, мезличи диги ва хIурмат имцIадарни, илди мяхIкамдирес гIягIнили биъни аргъахъни. Мурад сархес кумеклидирар, дила пикрили, ишдигъунти балбуцуни:
нешла мезличил дурабулхъуси радиогазета абхьни,
миллатла культурала жумягI дурабуркIни школабазиб,
дурхIни билиотекализи, театрлизи музейтази бикни,
нешла мезла бархIилис багъишла барибси фестиваль ва писательтачил ва поэтуначил гьунибаъниби дурадуркIни.
ДурхIяла гIямруличи хIер ва селичи-биалра диги акIни илис бегIтани бедлугуси бяркълизибад дигахъуси саби. БегIти дурхIнас гIибратли биэс гIягIнити саби. Илбагьандан бегIти саби гьалабли нешла мезличил гъайбикIес хIяжатбиркур хъулиб чула дурхIначил. Иличил барх цархIил миллатла мезличи ва культураличи дурхIнала хIурмат акIахъесра къайгъибирес чебиркур.
Галгала жагадеш дигахъуси саби мякьязибад. Миллатла «мякь» - илди мез сари. Илди мяхIкамдирни – гьарра адамла рухIла культурала чараагарси чебла саби, ва челябкьлализир илди гIуррара чеахъдикIниличи ну рирхулра.