Открытый урок родного языка в 4 классе
Тема:
Учитель даргинского языка и литературы
Гаджикурбанова Г.М..
Тема:
«Гъайла бут I ни кагахъни». ( Обобщающий дарс.)
Дарсла мурад : 1. Гъайла бут Я ни кагахъни.
2. Илди дек I арбирахъес буч I анти бурсибарни.
3.Чула пикри бурахъес ва пикрибик I ахъес бурсибарни;
дархьти таманти жавабти лугахъни;
4. Дарган мезла дурсрачи, век I ак я убть мер-мусаличи
диги имц I абарни.
Дарс г I еббурцути ваях I : поэтунала портретуни, карточкаби, буралаби,
тестани, журнал "Лачин", дурх I нанала проектани,
плакат "Дигахъен ва руркъен нешла мез",
проектла доска, проектор.
Дарсла план:
Класс дарсличи х I ядурбарни. (Тема варад аргъахъни).
Фронтальный опрос.
Дек I ардек я поставбачил гъайла бут I ни кагахъни.
Физминутка.
Дарсла итог каъни. Рефлексия.
Хъули х I янчи бедни.
Дарсла башри. 1. Дарс бех I бихьни, илала тема ва мурад аргъахъни.
Учитель: Салам хIуша дакIибтас Иш нушала дарсличи, ГIурра халаси салам ХIушаб диштIати чатIнас!
Ученикуни: Салам!
Учитель: Кадиирая. ИшбархIи нушала дарган мезла дарс саби. Нушани делчIунти тикрардирехIе цабара гIядатла ахIенси тяхIярли.
Слайд № ХI ябиб Г I ялиевла дугьби.
Учитель: «Нешла мез хIедалуси адам, цIедеш хIедашуси галгагъуна сай». Нушала неш кьяйда нешла мезра дигахъес гIягIнити сари. Иш дарсличир чебиахъехIе нушала пагь.
2. Фронтальный опрос бутличил гъайла я ни тикрардарни.
Учитель: Грамматикала сегъуна раздел бучIулра нушани?
Ученик: Морфология.
Учитель: Се руркъу морфологиялизир? Ученик: Гъайла бутIни. Учитель: Адамтани чула баркьудлуми, кьасани, ва пикруми гъайличил иргъахъули дирар.Гъай биалли дугьбазирад цаладикибти сари. ХIебиалли, дугьби гъайла бутИни сари. Гьарил гъайла бутIала у лебси саби. Илди чули иргъахъуси секIал, хIял, баркьуди, лугIи ва цархIилти лишанти хIясибли декIар-декIарти гъайла бутIначи дуртIути сари. Илдигъунти сари существительное числительное глагол ва ц. Ишдус, дурхIни, илдачил тянишдиубра.
Учитель: Чум гъайла бутIа лера дарган мезлизир? Сегъунти кIел кьукьяличи дуртIули илди? Дурая илди. Урус мезлизир чум сари?
Ученик: 10 гъайла бутIа лер.
Учитель: Гьарил дев - гъайла бут I а саби. Учитель: Дарсла мурад саби.
1.Гъайла бутИни кагахъни. Илди предложениебазир декIардирес бални. 2.БелчIунси материал гьанбикахъни, ил имцIабиахъни, дебабиахъни; 3.Дарган мезла дурсрачи диги имцIабарни.
Учитель: БелкIеная тетрадунази число ва классла хIянчи.
Мартла вец I ну шура. Классла х I янчи. Дугьбала диктант.
Учитель: БехIбирхьехIе нушала хIянчи.
Учитель: ХIушани делкIунти дугьби сегъунти гъайла бутIни сари?
Учитель: Селич гибьурра илди существительное диъни? Ученик: Существительноеби сари. Суалтачибли.
Учитель: Се саби сущ-е? (Гъайла бутIа саби.) Се иргъахъу сущ-ли? (СекIал иргъахъу) Сегъунти суалти кадалтулра илдачи? (Чи? Се?) Сегъунти дирара сущ-би?
Ученик: Дарган мезлизир сущ-би дирар мицIирти ва мицIирти ахIенти. Учитель: Чи? ибси суал сегъунти сущ-чи кабалта?
Ученик: Адамтачи ва илдала уми иргъахъути сущ-чи Чи ? -ибси суал кабалта. ГIурилти лерилра секIал иргъахъути сущ-бачи Се ? - ибси суал кабалта.
Учитель: Урус мезлизиб секьяйда саби? Чили буру? Ученик: На русском языке на одущевленные предметы ставим вопрос Кто? на неодущ. ставим вопрос -Что?
3. Дек I ар – дек я заданиебачил гъайла бут I ни кагахъни. Учитель: БирехIе ишгъуна хIянчи.
Учитель: ХIебиалли, дарган мезлизибра урус мезлизибра нушани чебиулра
декIардеш леб биъни. Суалти цугхIедиркни.
Учитель: ХIеръая ишди предложениебачи. ДелчIеная предложениеби. Ишди предложениебазир диргех I е прилагательноеби. Се саби прлагательное?
1) Дурх I нани гьунила дубла бишт I аси галга убатур. 2) Г Я яхи я цадй я и вашул г я ерая дурх я яни г я инцбал халаси анхъ баргиб. 3) Лерли руили сари, лерли руили сари давлачебти бег I тала ца рурси. 4) Г I ях I си жузли адамла г I якьлу имц I абиру.
5) В неш, в неш дурхъаси, Дунъяличир х я угъуна- Савлили берха Я игъуна- Г Я уры чилилры агарси.
Учитель: ДурхIни, бурая чинад сари ишди предложениеби? Ученикунани дурули сари.
Учитель: Сегъуна произведениелизирад сари ишди тугъи? Чили белкIунси?
Ученик: "Ва, неш, ва неш". Рашид Рашидовли белкIунси саби.
Учитель: Чи сая Рашид Рашидов? Буру нушаб Патиматли.
Ученицани: Рашид Рашидовличила бурули сари. (Проект)
Учитель: Назму селичила саби? Сегъунти произведениеби Р.Рашидовла нушани делчIунра?
Ученик: «ГIебшнила манзил», «Вайна адам», «Гьалмагъла някъ».
Учитель: Сегъуна виэс гIягIниси гьалмагъ? Ученикунани дурули сари. (марси, дигичерси, паргъатси, хIялалси, духуси, гIяхIси.)
Учитель: Чили белкIунси иш назму? Учитель: ХIерая суратличи дурхIни.Чи сая суратлизивси? Даргала бучIнила (литература) дарсличир нуша иличила гъайдикIули калунтири? (Проектуни)
Уч-ни: Рашид Рашидовличила бурули саби.
Учитель: Чум дус дикили ил акIубла? Ученик: 90 дус Учитель: Се тема ахъбуцили авторли и произведениелизиб?
Ученик: Нешличила Учитель: Пикридарая "Неш" -ибси девлис прилагательноеби? Ученикунани дурули сари. Учитель: ДурабуркIехIе ишгъуна хIянчи. Тетрадунази лукIа.
Учитель: МягIнализир къаршити дугьбас се бикIара? Учитель: Се саби числительное? Сегъунти дирара числительноеби?
Учитель: Ишди багьирабазир ва буралабазир числительноеби даргая.
1) Ц я акьсили ца удииркахъу, делч я унсили-азир. 2) Авал узи бузули, ца узи валхули. 3) Ца абала - шел узи, амма мешути ах I ен. 4) Кьякь ургабли к I ел узи, цали ца чех I ебиу. 5) Авал дуц I дик I ар, к I ел чап I дик I ар, ца силт I бик I ар.
Учитель: Ишди числительноеби х I урпрачил делк I еная. 6 - урегал, 64-урегц I анну авра, 2000-к I ел азир, 18 -вец I ну гех I ра, 213 -к I идаршлим вец I ну х I ябра.
Учитель: БирехIе ишгъуна хIянчи.Парталичиб леб карточка №1.БирцIахъехIе ил.
Учитель: Ца камси бамсриихъехIе.
4. Физминутка.
Учитель: Сегъунти далайла гIягIниахълуми пайдаладарили макьамлизир? Ученик: Жикьи, дам, дяд. Учитель: Илдачил предложениеби пикридарая. Учитель: БирехIе ишгъуна хIянчи.
Учитель: Се дугьби сари ишди? Се саби глагол? Чум замана лера? .... Учитель: Х I янчи 129. Учитель: Партабачир лер карточкаби №2 касая илди.
5. Рефлексия. Тестани.
1.Се саби существительное? А) Гъайла бут I а Б) Девла бут I а
2.Се иргъахъу прилагаемели? А) Луг I и Б) Лишан В) Баркьуди
3.Сегъунти суалтас жавабти луга числительноели? А) Сегъунти? Сегъуна? Б) Чи? Се? Чихъали? В) Чум? Чумъибил? Сецад?
4.Секьяйда дарсдик Я ара глаголти? А) Падежуни х Я ясибли Б) Замана х Я ясибли
5. Существительноела лер А) 3 жинс Б) 5 жинс
Учитель: ХIушани ахтардирая хIушала тестани.Кьиматуни кадатирая.
Учитель:
Учитель : ИшбархIи дарсличиб лебилра ункъли бузи. Лебтасалра нуни шула кьиматуни кадалтулра. "Дарган мез дални-гьарил дарганна чебла саби". АхIерти дурхIни, хIушанира хъуммартидая дарган мез. ГъайдикIеная нешла мезли. Илди хIедални вегIла игъбарагардеш саби.
6. Хъули х I янчи бедни.
Учитель: Духужанти! Хъули хIянчи лерилра делчIунти тикрардарес. ГIяхIли калена!