СДЕЛАЙТЕ СВОИ УРОКИ ЕЩЁ ЭФФЕКТИВНЕЕ, А ЖИЗНЬ СВОБОДНЕЕ

Благодаря готовым учебным материалам для работы в классе и дистанционно

Скидки до 50 % на комплекты
только до

Готовые ключевые этапы урока всегда будут у вас под рукой

Организационный момент

Проверка знаний

Объяснение материала

Закрепление изученного

Итоги урока

Части речи. 4класс

Нажмите, чтобы узнать подробности

.....................................

Просмотр содержимого документа
«Части речи. 4класс»

Открытый урок родного языка в 4 классе

Тема:





Учитель даргинского языка и литературы

Гаджикурбанова Г.М..







Тема:

«Гъайла бут I ни кагахъни». ( Обобщающий дарс.)




Дарсла мурад : 1. Гъайла бут Я ни кагахъни.

2. Илди дек I арбирахъес буч I анти бурсибарни.

3.Чула пикри бурахъес ва пикрибик I ахъес бурсибарни;

дархьти таманти жавабти лугахъни;



4. Дарган мезла дурсрачи, век I ак я убть мер-мусаличи

диги имц I абарни.



Дарс г I еббурцути ваях I : поэтунала портретуни, карточкаби, буралаби,

тестани, журнал "Лачин", дурх I нанала проектани,

плакат "Дигахъен ва руркъен нешла мез",

проектла доска, проектор.



Дарсла план:

  1. Класс дарсличи х I ядурбарни. (Тема варад аргъахъни).

  2. Фронтальный опрос.

  3. Дек I ардек я поставбачил гъайла бут I ни кагахъни.

  4. Физминутка.

  5. Дарсла итог каъниРефлексия.

  6. Хъули х I янчи бедни.



Дарсла башри. 1. Дарс бех I бихьни, илала тема ва мурад аргъахъни.

Учитель: Салам хIуша дакIибтас Иш нушала дарсличи, ГIурра халаси салам ХIушаб диштIати чатIнас!

УченикуниСалам!

Учитель: Кадиирая. ИшбархIи нушала дарган мезла дарс саби. Нушани делчIунти тикрардирехIе цабара гIядатла ахIенси тяхIярли.

Слайд ХI ябиб Г I ялиевла дугьби.

Учитель: «Нешла мез хIедалуси адам, цIедеш хIедашуси галгагъуна сай». Нушала неш кьяйда нешла мезра дигахъес гIягIнити сари. Иш дарсличир чебиахъехIе нушала пагь.

2. Фронтальный опрос бутличил гъайла я ни тикрардарни.

Учитель: Грамматикала сегъуна раздел бучIулра нушани?

Ученик: Морфология.

Учитель: Се руркъу морфологиялизир? Ученик: Гъайла бутIни. Учитель: Адамтани чула баркьудлуми, кьасани, ва пикруми гъайличил иргъахъули дирар.Гъай биалли дугьбазирад цаладикибти сари. ХIебиалли, дугьби гъайла бутИни сари. Гьарил гъайла бутIала у лебси саби. Илди чули иргъахъуси секIал, хIял, баркьуди, лугIи ва цархIилти лишанти хIясибли декIар-декIарти гъайла бутIначи дуртIути сари. Илдигъунти сари существительное числительное глагол ва ц. Ишдус, дурхIни, илдачил тянишдиубра.

Учитель: Чум гъайла бутIа лера дарган мезлизир? Сегъунти кIел кьукьяличи дуртIули илди? Дурая илди. Урус мезлизир чум сари?

Ученик: 10 гъайла бутIа лер.

Учитель: Гьарил дев - гъайла бут I а сабиУчитель: Дарсла мурад саби. 

1.Гъайла бутИни кагахъни. Илди предложениебазир декIардирес бални. 2.БелчIунси материал гьанбикахъни, ил имцIабиахъни, дебабиахъни; 3.Дарган мезла дурсрачи диги имцIабарни.

Учитель: БелкIеная тетрадунази число ва классла хIянчи.

Мартла вец I ну шураКлассла х I янчиДугьбала диктант.

Учитель: БехIбирхьехIе нушала хIянчи. 

УчительХIушани делкIунти дугьби сегъунти гъайла бутIни сари?

Учитель: Селич гибьурра илди существительное диъни? Ученик: Существительноеби сари. Суалтачибли.

Учитель: Се саби сущ-е? (Гъайла бутIа саби.) Се иргъахъу сущ-ли? (СекIал иргъахъу) Сегъунти суалти кадалтулра илдачи? (Чи? Се?) Сегъунти дирара сущ-би?

УченикДарган мезлизир сущ-би дирар мицIирти ва мицIирти ахIенти. Учитель: Чи? ибси суал сегъунти сущ-чи кабалта?

УченикАдамтачи ва илдала уми иргъахъути сущ-чи Чи ? -ибси суал кабалта. ГIурилти лерилра секIал иргъахъути сущ-бачи Се ? - ибси суал кабалта.

Учитель: Урус мезлизиб секьяйда саби? Чили буру? УченикНа русском языке на одущевленные предметы ставим вопрос Кто? на неодущ. ставим вопрос -Что?

3. Дек I ардек я заданиебачил гъайла бут I ни кагахъниУчитель: БирехIе ишгъуна хIянчи. 

 

Учитель: ХIебиалли, дарган мезлизибра урус мезлизибра нушани чебиулра

декIардеш леб биъни. Суалти цугхIедиркни.

Учитель: ХIеръая ишди предложениебачи. ДелчIеная предложениеби.  Ишди предложениебазир диргех I е прилагательноебиСе саби прлагательное?

1) Дурх I нани гьунила дубла бишт I аси галга убатур. 2) Г Я яхи я цадй я и вашул г я ерая дурх я яни г я инцбал халаси анхъ баргиб. 3) Лерли руили сари, лерли руили сари давлачебти бег I тала ца рурси. 4) Г I ях I си жузли адамла г I якьлу имц I абиру.

5) В неш, в неш дурхъаси, Дунъяличир х я угъуна- Савлили берха Я игъуна- Г Я уры чилилры агарси.

Учитель: ДурхIни, бурая чинад сари ишди предложениеби? Ученикунани дурули сари.

Учитель: Сегъуна произведениелизирад сари ишди тугъи? Чили белкIунси?

Ученик: "Ва, неш, ва неш". Рашид Рашидовли белкIунси саби.

Учитель: Чи сая Рашид Рашидов? Буру нушаб Патиматли.

Ученицани: Рашид Рашидовличила бурули сари. (Проект)

Учитель: Назму селичила саби? Сегъунти произведениеби Р.Рашидовла нушани делчIунра?

Ученик: «ГIебшнила манзил», «Вайна адам», «Гьалмагъла някъ».

Учитель: Сегъуна виэс гIягIниси гьалмагъ? Ученикунани дурули сари. (марси, дигичерси, паргъатси, хIялалси, духуси, гIяхIси.)

Учитель: Чили белкIунси иш назму? Учитель: ХIерая суратличи дурхIни.Чи сая суратлизивси? Даргала бучIнила (литература) дарсличир нуша иличила гъайдикIули калунтири? (Проектуни)

Уч-ни: Рашид Рашидовличила бурули саби.

Учитель: Чум дус дикили ил акIубла? Ученик: 90 дус  Учитель: Се тема ахъбуцили авторли и произведениелизиб?

Ученик: Нешличила Учитель: Пикридарая "Неш" -ибси девлис прилагательноеби? Ученикунани дурули сари. Учитель: ДурабуркIехIе ишгъуна хIянчи. Тетрадунази лукIа.



Учитель: МягIнализир къаршити дугьбас се бикIара? Учитель: Се саби числительное? Сегъунти дирара числительноеби?

УчительИшди багьирабазир ва буралабазир числительноеби даргая.

1) Ц я акьсили ца удииркахъу, делч я унсили-азир. 2) Авал узи бузули, ца узи валхули. 3) Ца абала - шел узи, амма мешути ах I ен. 4) Кьякь ургабли к I ел узи, цали ца чех I ебиу. 5) Авал дуц I дик I ар, к I ел чап I дик I ар, ца силт I бик I ар.  

УчительИшди числительноеби х I урпрачил делк I еная. 6 - урегал, 64-урегц I анну авра, 2000-к I ел азир, 18 -вец I ну гех I ра, 213 -к I идаршлим вец I ну х I ябра.

Учитель: БирехIе ишгъуна хIянчи.Парталичиб леб карточка №1.БирцIахъехIе ил.

   

Учитель: Ца камси бамсриихъехIе.

4. Физминутка.

Учитель: Сегъунти далайла гIягIниахълуми пайдаладарили макьамлизир? УченикЖикьи, дам, дяд. Учитель: Илдачил предложениеби пикридарая. Учитель: БирехIе ишгъуна хIянчи.

 

Учитель: Се дугьби сари ишди? Се саби глагол? Чум замана лера? .... УчительХ I янчи 129. Учитель: Партабачир лер карточкаби №2 касая илди. 

5. РефлексияТестани.

1.Се саби существительноеА) Гъайла бут I а Б) Девла бут I а

2.Се иргъахъу прилагаемелиА) Луг I и Б) Лишан В) Баркьуди

3.Сегъунти суалтас жавабти луга числительноелиА) СегъунтиСегъунаБ) ЧиСеЧихъалиВ) ЧумЧумъибилСецад?

4.Секьяйда дарсдик Я ара глаголтиА) Падежуни х Я ясибли Б) Замана х Я ясибли

5. Существительноела лер А) 3 жинс Б) 5 жинс

Учитель: ХIушани ахтардирая хIушала тестани.Кьиматуни кадатирая. 

Учитель

Учитель : ИшбархIи дарсличиб лебилра ункъли бузи. Лебтасалра нуни шула кьиматуни кадалтулра. "Дарган мез дални-гьарил дарганна чебла саби".  АхIерти дурхIни, хIушанира хъуммартидая дарган мез. ГъайдикIеная нешла мезли. Илди хIедални вегIла игъбарагардеш саби.

6. Хъули х I янчи бедни.



УчительДухужанти! Хъули хIянчи лерилра делчIунти тикрардарес. ГIяхIли калена!