СДЕЛАЙТЕ СВОИ УРОКИ ЕЩЁ ЭФФЕКТИВНЕЕ, А ЖИЗНЬ СВОБОДНЕЕ

Благодаря готовым учебным материалам для работы в классе и дистанционно

Скидки до 50 % на комплекты
только до

Готовые ключевые этапы урока всегда будут у вас под рукой

Организационный момент

Проверка знаний

Объяснение материала

Закрепление изученного

Итоги урока

Рабочая программа по литературному чтению для начальных классов

Нажмите, чтобы узнать подробности

Рабочая программа по родному языку и литературе для начальных классов.

Пояснительная записка. Настоящая рабочая программа разработана на основе государственного стандарта общего образования и Программы основной школы по родному языку для начальных классов городских общеобразовательных учреждений под редакцией издательства НИИ педагогики РД 2009г. и утверждённой Минобразования РД. (Автор и составитель- А.С. Исмаилова).

Программа ориентирована на использование учебников:

1.Учебник: Букварь - учебник для 1 класса городских школ.

Автор: Алиев Б . А.,2005г.

 

2.Учебник: Даргинский язык - учебник для 2 класса городских школ.

Авторы: Ахмедов И. О.,Сулейманов А.А.,Кадибагамаев.,2004г.

 

3.Учебник: Даргинский язык - учебник для 3 класса городских школ.

Авторы: Исмаилова А.С., Гасанова У.У.,2011г.

 

4.Учебники для 4 класса по даргинскому языку и литературе.

Авторы: Сулейманов А.А., Ахмедов И.О.,2011г.

 

По программе и учебному плану школы на изучение предмета «Родной язык и литература» в 1-4 классах отводится 3часа в неделю, всего -по 102ч.

1класс -всего 102 часа, на родной язык -68ч.,родная литература-34ч. 2класс- всего 102 часа, на родной язык -68ч.,родная литература-34ч. 3класс- всего 102 часа, на родной язык -68ч.,родная литература-34ч. 4класс- всего 102 часа, на родной язык -68ч.,родная литература-34ч.

 

Учитель: Умалатова Гулбарият Хасбулаевна.

 

Гьалагъай

Шагьарла школала 1-4-ибти классуназиб бяркъес хIяжатси цаургабла материал ишди темаби хIясибли дарибти плантази каберхахъурси саби. УчIанна гъай гьаладяхI ардикнилис багаладеш пикрилизи касили, гьар учительли илди сунела пикри хIясибли дарсдаресра асубируси саби.

Руркъуси материаллизир гибти правилоби уркIиличир дагьни дурхIначи чебси ахIен. Дарган мезла гIилмула бекIлидиубти бутIначила кам-гьамси багьудира кайсули, дурхIя вархьли гъайикIес бурсиварес багаладиэсти практический хIянчурбачи ишаб имцIали пикри бяхIчииу си саби.

Гьар дарган мезла дарс дугьбала диктантличибад бехIбирхьалли къулайли бирар или гьанбиркур: саби бархьли дурабуркIалли, ил хIянчили кIирка хIурпри дални кайгахъу, дугьбала хазна давлачеббиру; гьар дарсла ахирличиб лугуси хъули хIянчилис предложениеби каргьахъес материал луга (дурхIнала хъулир жузи агни сабабли); сочинение яра изложение лукIухIейс, учIай мягIна иргъути белгиси темала дугьбала запас алкIахъу .... Гьар дарсла ахирличиб хъули хIянчи хъарбиру чумал предложение каргьахъес яра дугьби пикридарахъес. Чебаъла ваяхIлис суратуни таблицаби, икт пайдаладирути сари.

Ахтардила хIянчурбас цаургарла текстани чедаахъибти сари «БелкIла хIянчурбала сборник» бик1уси пособиелизирад (2012 д. Исмаилова А.С.). МугIяллимли илди сунела пикри хIясибли дарсдаресра вируси сай.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПРОГРАММАЛИЧИ БАЯНТИ

ИшхIелла манзилла гIямрули бехIбихьудла школала (I-IV классуни) гьала «Дарган мез» дучIахънила шайчиб тIашбатурси бегIлара мягIничебси масъала – бучIантас мурхьти ва кагибти гIилму ва багьудлуми дедни, илди чула бузерилизир дузахънила шайчирти бурсидешуни ва бажардидешуни акIахъни, гIямруличи бархьси хIер ва адаб-хIяялашал бяркъ бедни саби. Илди масъулти ирзнилизиб, чеалкIуси наслула бяркълис ва багьудилис чIумаси хьулчи кабирхьнилизиб халаси кьадри лебси саби нешла мез дучIахънила. БехIбихьудла классуназир нешла мез руркънила мурадуни ишдигъунти сари:

– бучIанти бархьли гъайбикIахъни ва хатIа агарли лукIахъни;

– бучIанти чули буруси секIал бархьли каргьахъурли хатIа агарли гъайбикIахъесра, лукIахъесра бурсибарни;

– дурхIни гьар шайчибад гьалабяхI арбукни;

– бучIантала мухIлила ва белкIла гъайла шайчирти бурсидешуни гьаладяхI ардукес;

– илди хъярхъли, мягIна иргъули саркъахъили бучIахъес, бархьли гъайбикIахъес ва лукIахъес бурсибарни;

– мезлашал гьалабяхI арбукес, гIямруличи бархьси хIер ва адабхIяялашалси бяркъ бедни;

– дурхIнала гъайла давла имцIабарни;

– мезличила ва саби-алавси дунъяличила бучIантала багьуди гьалабяхI арбукни;

– чула гIямруличи далдикибти мухIлила гъайличил ва белкIличил дурути пикруми каргьахъес бурсибарни;

– тема хIясибли хатIа хIебирули ихтилат гIеббурцес, ихтилатлизир мезлашалси багьуди пайдалабирес бални;

Селрайчибра, бехIбихьудла школали дурхIназир белчIудиличи, бузериличи чебетаибси къайгъи ва хIяракат дяркъес гIягIнити сари.

Программализир делчIахъес чедаахъили сари сари-ургар дархдасунти, ишдигъунти хIябал бутIа:

1. БелкI-белчIличи бурсибарни ва гъай гьаладяхI ардукни.

2. БучIни ва гъай гьаладяхI ардукни.

3. Фонетика, грамматика, вархьли лукIнила кьяйдурти ва гъай гьаладяхI ардукни.

Илди бутIни хIясибли дурадуркIути дурсри дархдалсахъуси бекIлибиубси хьулчи саби гъай гьаладяхI ардукни. Илини биалли нешла мез баркьудилизир руркъякъниличи халаси пикри бяхIчииули саби ва тIалаббирули саби, дурхIни мягIна иргъули бучIахъес, чула пикри бурахъес ва бархьли лукIахъес бурсибарни, дурхIнас мезличила, литератураличила чула гIямруличи лайикьти гьалар-гьаларти багьудлуми кайсахъни, бучIантала мез давлачердирни, жузачи диги акIахъни. ДурхIнала гъайла устадеш гьаладяхI ардукниличил дарх бехIбихьудла школализир нешла мез дучIахънила программабани ишдигъунти мягIничерти масъулти арзни тIалаббирули саби:

– дурхIназир бархьли лукIнила бурсидешлуми акIахъни;

– мухIлила ва гъайла белкIличил чула пикри гьаб-гIергъили каргьнила бурсидешуни акIахъни;

– чула пикри каргьнила шайчирти устадеш гьаладяхI ардукни;

– фонетикала, лексикала, орфографияла, литературный мез ирнила (орфоэпияла), девла цахIнабикла, грамматикализибад (гъайла бутIни, синтаксис ва пунктуация) шайзибад программали ва учебникли белгибарибси багьудлумала кьадар бедни;

– дурхIнас адаб-хIяяла ва жагадешла (эстетикала) гьалар-гьаларти багьудлуми дедни;

– даргала рухIласи культуралашалси бяркъ бедни;

– саби-алавси мер-мусаличила, адамтачила, мицIирагличила, тIабигIятличила ва жамигIятличила дурхIнала багьудлуми чедицIахъни ва гьададяхI ардукни;

– дурхIни бархьли пикрибикIахъес бурсибарни ва илдазир жагабарили, чула пикри бурнила устадеш акIахъни;

– дурхIнала баркьудилизиб сагаси сабси белчIудила санигIят бяркъни ва дарсличиб замана бархьли пайдалабирахъес илди бурсибирни;

– саби бажардибиэсти хIянчурби дурхIнази чула - чузи бирахънила бурсидешуни алкIахъни;

– дурсрачиб, баркьудлумала ва гIямрула опыт лебси хьулчи саблин жузличи дурхIнала иштяхI ва гъира акIахъни;

– цархIилти дурсрачил гIямруличил даимси ва уржибси бархбас биахъни.

– жузачил бируси хIянчиличи бурсибарни;

– бучIантазир нешла мезличи диги адикьни.

Нешла мез дучIахънила бухIнабуцли ва кьяйдуртани имкан луга дурхIнази программала тIалабуначи лайикьти багьудлуми ва бурсидешуни касахъес. Нешла мез руркъути сари, дидактикала бекIтигъунти тIалабуни дузахъули, хаслира гьамадсиличивад вехIихьили ва багьурсиличи хъарихъули. БехIбихьудла классуназир дарган мезла дурсри дирути сари дурхIнала багьудлуми алкIахъниличил дарх илдазир адаб-хIяяла ва бухъя-зегъала гIяхIти къиликъуни руркъули.

БехIбихьудла классуназир нешла мез руркъяхънила тIалабуни ишдигъунти сари:

– бучIути дурхIнази дяркъяхъес гIягIнити сари бучIнила устадеш;

– илди къалабали, мягIна иргъули, тIама гIягIнисиси мерличиб ахъгIяшбирахъули, багьлабирахъули бархьли саркъахъили бучIахъес, гъайбикIахъес ва лукIахъес бурсибарес;

– мезличила ва Дагъиста, даргала поэтуни-писательтала дурхIнас хасдарибти дегIлара саркъибти ва гIягIнити произведениебала баянтачил дурхIни тянишбарес;

– произведениебачибли дурхIназиб адамтачи мицIирагличи, тIабигIятличи, бузериличи ва бузерила адамтачи диги абикьес;

– адамтала гьар-урла ва ишхIелла гIямрулизирад, гIяхIси гIебисахъес, гIибрат кайсахъес, гIямруличи балхIебикибси, адамла хIял-тIабигIятличи лайикьли ахIенсиличи къаршидеш (гьими) алкIахъес;

– бучIанти-алавси дунъяличила багьуди гьалабяхI арбукес;

– дурхIнала бучIнила устадеш, иштяхI ва гъира алкIахъути, адаб-хIяяла къиликъуначила багьуди гьалабяхI арбукес.

Илди лерилра тIалабуни, мурадуни ва масъулти хьулчилизи касили, цахIнадяхъибти сари бехIбихьудла классунас хасдарибти дарган мез ва литература бучIнила ишди программаби. Шагьуртала школаби Дагъиста багьудила ва гIилмула министерстволи кьабулбарибси белчIудила цаибил план хIясибли дузути сари. Ил планнизир чедаахъибти сягIятуни ишкьяйда дуртIу:

БелчIудила план хIясибли, дарган мезлис ва литературалис чебаахъибти сягIятуни ишкьяйда дуртIу:

ЖумягIлизир

Просмотр содержимого документа
«Рабочая программа по литературному чтению для начальных классов»







ДАРГАН МЕЗ ВА ЛИТЕРАТУРА БУЧIНИЛИС ДУЗАХЪУТИ ПРОГРАММАБИ 1-4 КЛАССУНАС





ПРИНЯЛ

Зам. директора по УВР СОШ №3


___________ Гончарова Т.Н.
2017/2018 год.

УТВЕРЖДАЮ

Директор МКОУ СОШ №3

_________ Хасбулатов Х. М.










Рабочая программа по родному языку и литературе для начальных классов.

Пояснительная записка. Настоящая рабочая программа разработана на основе государственного стандарта общего образования и Программы основной школы по родному языку для начальных классов городских общеобразовательных учреждений под редакцией издательства НИИ педагогики РД 2009г. и утверждённой Минобразования РД. (Автор и составитель- А.С. Исмаилова).

Программа ориентирована на использование учебников:

1.Учебник: Букварь - учебник для 1 класса городских школ.

Автор: Алиев Б . А.,2005г.


2.Учебник: Даргинский язык - учебник для 2 класса городских школ.

Авторы: Ахмедов И. О.,Сулейманов А.А.,Кадибагамаев.,2004г.


3.Учебник: Даргинский язык - учебник для 3 класса городских школ.

Авторы: Исмаилова А.С., Гасанова У.У.,2011г.


4.Учебники для 4 класса по даргинскому языку и литературе.

Авторы: Сулейманов А.А., Ахмедов И.О.,2011г.



По программе и учебному плану школы на изучение предмета «Родной язык и литература» в 1-4 классах отводится 3часа в неделю, всего -по 102ч.

1класс -всего 102 часа, на родной язык -68ч.,родная литература-34ч. 2класс- всего 102 часа, на родной язык -68ч.,родная литература-34ч. 3класс- всего 102 часа, на родной язык -68ч.,родная литература-34ч. 4класс- всего 102 часа, на родной язык -68ч.,родная литература-34ч.



Учитель: Умалатова Гулбарият Хасбулаевна.



Гьалагъай

Шагьарла школала 1-4-ибти классуназиб бяркъес хIяжатси цаургабла материал ишди темаби хIясибли дарибти плантази каберхахъурси саби. УчIанна гъай гьаладяхI ардикнилис багаладеш пикрилизи касили, гьар учительли илди сунела пикри хIясибли дарсдаресра асубируси саби.

Руркъуси материаллизир гибти правилоби уркIиличир дагьни дурхIначи чебси ахIен. Дарган мезла гIилмула бекIлидиубти бутIначила кам-гьамси багьудира кайсули, дурхIя вархьли гъайикIес бурсиварес багаладиэсти практический хIянчурбачи ишаб имцIали пикри бяхIчииу си саби.

Гьар дарган мезла дарс дугьбала диктантличибад бехIбирхьалли къулайли бирар или гьанбиркур: саби бархьли дурабуркIалли, ил хIянчили кIирка хIурпри дални кайгахъу, дугьбала хазна давлачеббиру; гьар дарсла ахирличиб лугуси хъули хIянчилис предложениеби каргьахъес материал луга (дурхIнала хъулир жузи агни сабабли); сочинение яра изложение лукIухIейс, учIай мягIна иргъути белгиси темала дугьбала запас алкIахъу .... Гьар дарсла ахирличиб хъули хIянчи хъарбиру чумал предложение каргьахъес яра дугьби пикридарахъес. Чебаъла ваяхIлис суратуни таблицаби, икт пайдаладирути сари.

Ахтардила хIянчурбас цаургарла текстани чедаахъибти сари «БелкIла хIянчурбала сборник» бик1уси пособиелизирад (2012 д. Исмаилова А.С.). МугIяллимли илди сунела пикри хIясибли дарсдаресра вируси сай.













ПРОГРАММАЛИЧИ БАЯНТИ

ИшхIелла манзилла гIямрули бехIбихьудла школала (I-IV классуни) гьала «Дарган мез» дучIахънила шайчиб тIашбатурси бегIлара мягIничебси масъала – бучIантас мурхьти ва кагибти гIилму ва багьудлуми дедни, илди чула бузерилизир дузахънила шайчирти бурсидешуни ва бажардидешуни акIахъни, гIямруличи бархьси хIер ва адаб-хIяялашал бяркъ бедни саби. Илди масъулти ирзнилизиб, чеалкIуси наслула бяркълис ва багьудилис чIумаси хьулчи кабирхьнилизиб халаси кьадри лебси саби нешла мез дучIахънила. БехIбихьудла классуназир нешла мез руркънила мурадуни ишдигъунти сари:

бучIанти бархьли гъайбикIахъни ва хатIа агарли лукIахъни;

бучIанти чули буруси секIал бархьли каргьахъурли хатIа агарли гъайбикIахъесра, лукIахъесра бурсибарни;

дурхIни гьар шайчибад гьалабяхI арбукни;

бучIантала мухIлила ва белкIла гъайла шайчирти бурсидешуни гьаладяхI ардукес;

илди хъярхъли, мягIна иргъули саркъахъили бучIахъес, бархьли гъайбикIахъес ва лукIахъес бурсибарни;

мезлашал гьалабяхI арбукес, гIямруличи бархьси хIер ва адабхIяялашалси бяркъ бедни;

дурхIнала гъайла давла имцIабарни;

мезличила ва саби-алавси дунъяличила бучIантала багьуди гьалабяхI арбукни;

чула гIямруличи далдикибти мухIлила гъайличил ва белкIличил дурути пикруми каргьахъес бурсибарни;

тема хIясибли хатIа хIебирули ихтилат гIеббурцес, ихтилатлизир мезлашалси багьуди пайдалабирес бални;

Селрайчибра, бехIбихьудла школали дурхIназир белчIудиличи, бузериличи чебетаибси къайгъи ва хIяракат дяркъес гIягIнити сари.

Программализир делчIахъес чедаахъили сари сари-ургар дархдасунти, ишдигъунти хIябал бутIа:

1. БелкI-белчIличи бурсибарни ва гъай гьаладяхI ардукни.

2. БучIни ва гъай гьаладяхI ардукни.

3. Фонетика, грамматика, вархьли лукIнила кьяйдурти ва гъай гьаладяхI ардукни.

Илди бутIни хIясибли дурадуркIути дурсри дархдалсахъуси бекIлибиубси хьулчи саби гъай гьаладяхI ардукни. Илини биалли нешла мез баркьудилизир руркъякъниличи халаси пикри бяхIчииули саби ва тIалаббирули саби, дурхIни мягIна иргъули бучIахъес, чула пикри бурахъес ва бархьли лукIахъес бурсибарни, дурхIнас мезличила, литератураличила чула гIямруличи лайикьти гьалар-гьаларти багьудлуми кайсахъни, бучIантала мез давлачердирни, жузачи диги акIахъни. ДурхIнала гъайла устадеш гьаладяхI ардукниличил дарх бехIбихьудла школализир нешла мез дучIахънила программабани ишдигъунти мягIничерти масъулти арзни тIалаббирули саби:

дурхIназир бархьли лукIнила бурсидешлуми акIахъни;

мухIлила ва гъайла белкIличил чула пикри гьаб-гIергъили каргьнила бурсидешуни акIахъни;

чула пикри каргьнила шайчирти устадеш гьаладяхI ардукни;

фонетикала, лексикала, орфографияла, литературный мез ирнила (орфоэпияла), девла цахIнабикла, грамматикализибад (гъайла бутIни, синтаксис ва пунктуация) шайзибад программали ва учебникли белгибарибси багьудлумала кьадар бедни;

дурхIнас адаб-хIяяла ва жагадешла (эстетикала) гьалар-гьаларти багьудлуми дедни;

даргала рухIласи культуралашалси бяркъ бедни;

саби-алавси мер-мусаличила, адамтачила, мицIирагличила, тIабигIятличила ва жамигIятличила дурхIнала багьудлуми чедицIахъни ва гьададяхI ардукни;

дурхIни бархьли пикрибикIахъес бурсибарни ва илдазир жагабарили, чула пикри бурнила устадеш акIахъни;

дурхIнала баркьудилизиб сагаси сабси белчIудила санигIят бяркъни ва дарсличиб замана бархьли пайдалабирахъес илди бурсибирни;

саби бажардибиэсти хIянчурби дурхIнази чула - чузи бирахънила бурсидешуни алкIахъни;

дурсрачиб, баркьудлумала ва гIямрула опыт лебси хьулчи саблин жузличи дурхIнала иштяхI ва гъира акIахъни;

цархIилти дурсрачил гIямруличил даимси ва уржибси бархбас биахъни.

жузачил бируси хIянчиличи бурсибарни;

бучIантазир нешла мезличи диги адикьни.

Нешла мез дучIахънила бухIнабуцли ва кьяйдуртани имкан луга дурхIнази программала тIалабуначи лайикьти багьудлуми ва бурсидешуни касахъес. Нешла мез руркъути сари, дидактикала бекIтигъунти тIалабуни дузахъули, хаслира гьамадсиличивад вехIихьили ва багьурсиличи хъарихъули. БехIбихьудла классуназир дарган мезла дурсри дирути сари дурхIнала багьудлуми алкIахъниличил дарх илдазир адаб-хIяяла ва бухъя-зегъала гIяхIти къиликъуни руркъули.

БехIбихьудла классуназир нешла мез руркъяхънила тIалабуни ишдигъунти сари:

бучIути дурхIнази дяркъяхъес гIягIнити сари бучIнила устадеш;

илди къалабали, мягIна иргъули, тIама гIягIнисиси мерличиб ахъгIяшбирахъули, багьлабирахъули бархьли саркъахъили бучIахъес, гъайбикIахъес ва лукIахъес бурсибарес;

мезличила ва Дагъиста, даргала поэтуни-писательтала дурхIнас хасдарибти дегIлара саркъибти ва гIягIнити произведениебала баянтачил дурхIни тянишбарес;

произведениебачибли дурхIназиб адамтачи мицIирагличи, тIабигIятличи, бузериличи ва бузерила адамтачи диги абикьес;

адамтала гьар-урла ва ишхIелла гIямрулизирад, гIяхIси гIебисахъес, гIибрат кайсахъес, гIямруличи балхIебикибси, адамла хIял-тIабигIятличи лайикьли ахIенсиличи къаршидеш (гьими) алкIахъес;

бучIанти-алавси дунъяличила багьуди гьалабяхI арбукес;

дурхIнала бучIнила устадеш, иштяхI ва гъира алкIахъути, адаб-хIяяла къиликъуначила багьуди гьалабяхI арбукес.

Илди лерилра тIалабуни, мурадуни ва масъулти хьулчилизи касили, цахIнадяхъибти сари бехIбихьудла классунас хасдарибти дарган мез ва литература бучIнила ишди программаби. Шагьуртала школаби Дагъиста багьудила ва гIилмула министерстволи кьабулбарибси белчIудила цаибил план хIясибли дузути сари. Ил планнизир чедаахъибти сягIятуни ишкьяйда дуртIу:

БелчIудила план хIясибли, дарган мезлис ва литературалис чебаахъибти сягIятуни ишкьяйда дуртIу:

Классуни

Дусла духIнар

ЖумягIлизир

сягIятуни

Дарган мезлис

Литерату ралис

I

102

3

68

34

II

102

3

68

34

III

102

3

68

34

IV

102

3

68

34



Иличил дарх программализир гили сари бехIбихьудла классунала дурхIнас дугьбала черкадти багьудлуми ва бурсидешуни ахтардидирнила шайчирти методикалашалти тяхIурти. Школабала программабачи хъарахъили, гьаладирхьути хъарбаркьуни мисалла сари ва илди нушани чучивад чевухъес асухIебирар ибси тIалабличил лугули ахIенра. Гьарил декIарси анцIбукьлизир ишди мисалла маслигIятунази дарсдешуни кадикахъили диэсра дирар, гьаладирхьути тIалабуни цакьадар камдиахъубли яра мурхьдиахъубли.

I – IV классуназир суалти ва хъарбаркьуни хIянчила жураби хIясибли гили сари бучIнилис, лукIнилис ва грамматикалис, гъай гьаладяхI ардукнилис декIар-декIарли. Белгидарили сари бучIниличи, лукIниличи, текст чеббурниличи сегъунти тIалабуни диэс гIягIнитил.

Гьарил класслизир бучIнила ва лукIнила шайчирти багьудлуми ва устадеш ахтардидарес багьандан, хIяжатдиркути текстанира гили сари. Ахтарди дурабуркIусини илди текстани пайдаладаресра вирар, гьайгьайрагу, илдачи мешути цархIилти касесра вирар. ИлхIели ца чIянкIли ца шартI биэс чебиркур – чула кьадар хIясибли ва къияндеш хIясибли, пайдаладирути цархIилти текстани нушани гибтала даражаличир диэсли, сенкIун илди методикала тIалабуначи далдикибтази халдирути сари.


Классуни хIясибли белкIла хIянчурбала кьадар

Класс

БелкIла хIянчурбала жураби

Чузибси дугьбала кьадар

БелкIла хIянчурбала кьадар

I

ЧеблукIни (барсдеш хIебарили). Дугьбала диктант

8 - 10 дев 4 - 6 дев


II

ЧеблукIни (барсдеш хIебарили). Дугьбала диктант

Суалтас жавабти

Диктант

25 - 30

6 - 8

20 - 25

20 - 25




4

III

ЧеблукIни (урдатурти хIурпри лукIули) Дугьбала диктант

Диктант

Суалтас жавабти

Изложение

Сочинение

35 - 40

8 - 10

30 - 35

30 - 35

30 - 40

30 - 35



4


2

2

IV

ЧеблукIни (девла форма барсбирули, уббатурси хIярп яра девла бут Iа имцIа бирули)

Дугьбала диктант

Диктант

Суалтас жавабти

Изложение

Сочинение


50 - 60


10 - 12

40 - 45

40 - 45

40 - 50

40 - 45





4


2

2















ЛИТЕРАТУРА БУЧIНИЛА ПРОГРАММАЛИЧИЛА БАЯНТИ

БехIбихьудла классунас хасбарибси нешла мез дучIнила программа ишхIелла «Багьудила хIекьлизиб» бикIуси Россияла Федерацияла закон хIясибли, багьудила школала масъулти арзес, гьуни чебиахъуси документ саби, суненира бехIбихьудла школа таманбируси дурхIяла, бучIнила шайчирти багьудила даражалачи диэс хIяжатти умцлабала ва тIалабунала цахIнабяхъ кабилзахъуси. IIV ибти классунас хасбарибси нешла мез дучIнила программа даргала литература гьалабяхI башни ва гIямрулизир кадиркути дарсдешуни хIисаблизи касили, балкьаахъурси саби. Программализи дурхIнала гIямруличи лайикьти ва илдани мягIна аргъести произведениеби кадурхули сари, ишар лер халкьла мухIлила пагьмула произведениеби, даргала ва Дагъиста писательтала дурхIнас хасдарибти назмурти ва хабурти. БучIнила дурсрачиб хасси мер бурцули саби дурхIнас адаблашалси бяркъ бедлугнила масъултани. Руркъути произведениебачибли дурхIназир адамтачи, мицIирагличи, тIабигIятличи, бузериличи ва бузерила адамтачи диги адилкьни учительла бегIлара мягIничерти баркьудлумазибад ца саби. ДурхIни гьар шайчибад гьалабяхI арбукнилизиб бучIнила дурсрала халаси кьадри лебси саби. БехIбихьудла классуназиб бучIни дурхIни белкI-белчIличи бурсибируси, илди дагьрилашал ва бяркълашал гьалабяхI аркуси кьяйда саби. БучIниличи бурсибирнила бекIлидиубти масъулти сари:

- бучIнила бекI бархIила бурсидешуни акIахъни, - вархьли гIягIниси къалабадешличил, мягIна иргъули ва саркъахъили текст бучIни; - художественное произведение бархьли иргъни; - дурхIназир адаб-хIяяла къиликъуни хIисабдирахъес бурсидешуни алкIахъни; - текстла чебкад бузахъес бурсибарни; - жузи дучIахъниличи дурхIнала диги акIахъни ва илала хьулчиличиб дурхIни саби-алавси дунъяличила багьудлума бегIбиахъни. Программали белчIахъес чебаахъибси материалла хьулчиличир багьуди кайсахънила шайчирти дахъал масъулти ирзути сари. Ишар делчIахъес чедаахъили сари даргала ва Дагъиста писательтала дурхIнас хасдарибти назмурти ва хабурти, даргала халкьла мухIлила пагьмула произведениеби. БучIнила гьар классла программализи кадурхули сари ишдигъунти бутIни: I. ДелчIес темаби ва уркIиличир дагьес гIягIнити произведениеби. 2. БучIнила багьудлуми ва устадеш. 3. Текстла чебкадси хIянчи ва мухIлила гъай ункъдарни.

БУЧIНИЛА ТЕМАТИКА «БучIни ва гъай гьаладяхI ардукни» бутIа «БелкI-белчIличи бурсибирни» бикIуси темаличил уржили бархбасунси саби, ва ил каргьурси саби белкI-белчIличи бурсибируси манзиллизир дурхIнани касибти багьудлуми ва бурсидешуни пикрилизи касили. Цаибил класслизир бучIнила дурсри дурадуркIути сари белкI-белчIличи бурсибарила гIергъи ва илди даимдирути сари II- IV классуназир. Класслизиб бучIнила тематика каргьурси саби темаби, дусла манзилти ва заманала гьаб-гIергъидеш хIясибли. Илкьяйда бучIнилис чебаахъибси материалли алавдурцули сари дурхIни-алавси хIякьикьатличила багьуди ва бяркъ белшнилашал мягIничерти шалуби, ва, илкьяйдали, илди художественная литератураличил хасти темабала кумекличил тянишбирути саби. Иличибли бехIбихьудла классуназиб художественная литература ва история дучIахъниличи хIядурбирути саби. Художественная литератураличи хасти темаби (Халкьла мухIлила пагьмула произведениеби», «Даргала ва Дагъиста писательти», «Нуша алавси тIабигIятла суратуни»), сарира класслизибси бучIнила программализи кадурхути, классическая литератураличи диги акIахъес имкан луга. Илди чедирти классунала литература руркънилис хьулчилира детарути сари. Илдани жагасиличи ва гIяхIсиличи диги имцIадиру, адаб-хIяяла гIяхIти къиликъуни руркъу, мухIлила гъайла давла гьалабяхI арку. БехIбихьудла классунала бучIнила гьар классла програм-зиб халаси мер бурцули саби даргала лукIанти Р Рашидовла, С.Рабадановла, МяхIяммадрасулла, А.Абубакарла, А. ГIябдулманаповала, ХIябиб ГIялиевла, М.ХIямидовла, Р.Адамадзиевла, А.КьадимяхIяммаевла ва ц. произведениебазир ахъдурцути бузерила ва адаб-хIяяла бяркъ лугути темабани. Илдани дурхIни биштIахIейчибадал бузериличи дигичебтили, гьалмагъдеш дигутили, тIалабкартили бяркъес кумекбиру. Гьарил класслис чедаахъибти произведениеби дурхIнала гIямруличи лайикьтили, адаб-хIяялашал ва жагадешлашал дурхIначи хастили сарливан пикридарили гибти сари. Илди произведениеби биалли классуни хIясибли дагьрилашал, адаб-хIяялашал, мезла устадешлашал ва бяркълашал дурхIни гьалабяхI бикесли каргьурти сари. Цаибил классла «Азбукализирад» белчIудила дусла ахирлизир бучIантани дурхIнас хасдарибти даргала поэтунала писательтала адамтала бузериличила, бузерила адамтачила, адамтала саниг1ятуначила, дурхIнала гIямруличила, баркьудлумачила, хъалибаргличила, узи-уршиличила, Ват1айчила, кумек-х1урматбирниличила, тIабигIятличила, миц1ирагличила, арцантачила, х1ебла байрумтачила диштIати назмурти, хабурти ва багьираби дуч1а.


Ишаб дурхIни тянишбирар текстла анализ бирниличил, илизиб бекIлибиубси декIарбирес, текст мягIналашал бутIначи буртIес, бекI мягIна бухIнабуцибси мер бургес, ца белгиси темала черкад предложениеби цахIнадирхъес.

II класслизир дучIути сари бухIнабуц ва кьадар хIясибли халати ахIенти произведениеби. Ишаб дурхIни тянишбирар литературала произведениела бекIлидиубти журабачил (халкьла буралаби, багьираби, хабурти, назмурти), текстла анализ бирниличил, илизиб бекIлибиубси декIарбирес балниличил, текст мягIналашал бутIначи буртIниличил, бекI мягIна бухIнабуцибси мер бургниличил, текстлис у пикрибирниличил, текстличи план цахIнабирхъниличил, къантIли ва тIинтIли суалтас жавабти лугниличил, кадиркути анцIбукьуни, игит-алавси тIабигIят сипатбирниличил, текстлизир мез жагадирути дугьби (эпитетуни, мешубуцуни, метафораби) дургниличил. Халаси пикри бяхIчииули саби дурхIнала гъай гьаладяхI ардукниличи, чули белчIунси хIясибли яра чебаибси хьулчили буцили, халати ахIенти хабурти цахIнадирхъниличи, халкьла хабурти дурахъниличи, делчIунти чула гъайли дурниличи. Иш класслизир дурхIнани дучIа дусла замунти хIясибли дубурла тIабигIятличила ва илала лишантачила, хIеб, дуцIрум, гIебшни ва яни адамтала бузериличила, баркь-бацличила, хъа ва дугIла мицIирагла, жанивартала гIямруличила, дурхIнала баркьудлумачила, хIязаначила, шадибгьундурачила, хъалибаргла ва дурхIнала гIямруличила, илдала адаб-хIяяличила, шиличила ва шила гIямруличила, вегIла мер-мусаличила назмурти ва хабурти. Ишар дучIути сари халкьла мухIлила пагьмула дегIлара гьамадти произведениебира (хабурти, далуйти, назмурти, багьираби, буралаби). Дусла замунтачил дархдасунти хабурти, назмурти, халкьла хабурти дучIухIели, тIабигIятличи чехIерудиби дузахъути сари ва экскурсияби дурадуркIути сари. III класслизиб дурхIни тянишбирар дусла замунти хIясибли тIабигIятла лишантачила, илди замунтазиб адамтала баркь-бацличила, дурхIнала баркьудлумачила, хъа ва дугIла мицIирагла, жанивартала гIямруличила делкIунти декIар-декIарти произведениебачил (хабуртачил, назмуртачил, багьирабачил, буралабачил). Ил класслизир дучIути сари тIабигIят мяхIкам бирниличила, даргантала минала байрамтачила, адамла адаб-хIяяличила, даршудеш-гьалмагъдешличила произведениебира. III класслизиб дурхIни тянишбирути саби художественный текстла (хабарла, басняла, назмула) хасти лишантачил. ДурхIни бурсибирути саби текст мягIналашал бутIначи буртIахъес, текстла бутIнас уми пикридирахъес, план цахIнабирхъяхъес, къантIли ва тIинтIли суалтас жавабти лугахъес.

IV класслизир дучIути сари художественный ва гIилмула сархибдешуначила произведениеби, сарира дучIухIели дурхIнала сариалавти гIямруличила багьудлуми тIинтIдирути. БучIнила дурсрачиб дурхIнани бала нушала адамтала гьар-урла ва гьаннала баркьудлумачила, даршудеш-гьалмагъдешличила. Иш класслизир дусла замунтачила, халатала ва биштIатала бузериличила, гIямрулизибси вайсидешличила ва гIяхIсиличила, даргантала культураличила, ил алкIахъути пагьмукар адамтачила дурхIнала багьудлуми тIинтIдирар. БучIнила дурсрачиб IV классла дурхIни бурсибиэс гIягIнити саби къиянти ахIенти текстани мягIна иргъули саркъахъили дучIес, дугьбала мягIна баянбирес, синонимти, антонимти дургес ва гъайлизир илди дузахъес, белчIунсиличила вегIла пикри бурес, бяхIяни хIясибли барсбирули текст чеббурес, чула чули текстла план цахIнабирхъес, чебаибси киноличила, белчIунси жузличила хабар бурес, произведениела жура белгибирес. БучIнила гьарилра дарсла ца белгиси тема биэс гIягIниси саби. ЧIянкIли темаби хIясибли бучIнила дурсри дурадуркIнили учительлис илди дурсри ца белгиси мурадличи дяхIчиаибтили детаахъес имкан луга. Дарсла темализиб бучIуси произведениела идея чебиули биэс чебиркур. Тема гьар шайчибад чебетаахъили хIербарес багьандан, дарсличир ца темаличила гъайдикIути чумал текст гьандушесра асубирар. ДурхIнани чула чули аргъес бажардибикести текстани хъули хъардарили делчIахъесра асубирар. Сагаси материал бучIниличи дурхIни хIядурбирни (бехIбихьудла ихтилат, суратуни хIердирни ва ц.) – ил бучIуси материал дурхIнази гьамадли аргъахъес багьандан дурабуркIуси хIянчи саби, илгъуна хIядурдешла хIянчили дарсла темаличи дурхIнала иштяхI алкIахъу, текстла бухIнабуц бархьли ва мурхьли иргъахъу. Эгер текстла тема хIясибли гьамадси ва дурхIнани чула чули аргъесигъуна биалли, бехIбихьудла ихтилат агарли, вархьаначи текст бучIниличи вакIес вирар. Дарсла халасигъуна бутIа (30-40 минут) текст бучIнилис ва илала чебкад бируси хIянчилис харжбирни гIяхIси саби. БучIни къяббердни агарли бархбасунси саби дарган мезла грамматикала темабачилра, программала цархIилти бутIначилра ва бехIбихьудла классуназир дучIахъути цархIилти предметуначилра. Дурсрачир касибти гьала-гьала бучIантала багьудлуми ва бурсидешуни лерилра цархIилти предметунала дурсрачирра дузухъу ва кайгахъу. Илкьяйда, грамматикала ва вархьли лукIнила дурсрачир, тIабигIят балнила, бузериличи бурсибирнила ва ц. дурсрачир касибти багьудлуми ва бурсидешуни бучIнила дурсрачирра пайдаладиру. IV класслизир дурадуркIути бучIнила дурсрани дурхIни хIядурбиру V класслизиб предмет кьяйда бучIахъуси литература бучIниличи.
















БУЧIНИЛА БУРСИДЕШУНИ Текстличил ва каргьурти гъайличил хIянчи БучIнила дурсрачир дурхIназир алкIути сари: бучIнила устадеш– гъайла устадешла бекIлибиубси жура; текстличил ва жузличил узес балнила бурсидешуни; дурхIнала гъайла устадеш гьаладяхI ардукни, ихтилат бузахъес бални. IIIV ибти классунала дурхIнала бучIнила шайчирти гьаларгьаларти бурсидешуни имцIадикIахъес, саркъахъили ва къалабали бучIахъес бурсибирути саби. Илдигъунти сархибдешуни алкIути сари арагIерли произведениеби, илдала бутIни чуйнал дучIниличирли. Цаибил классла дурхIни бурсибирути саби текст биркIанти хIясибли бархьли, мягIна иргъули ва къалабахIебикIули бучIахъес. Урегал дусла дурхIнани тIамри дархьли ирниличи пикри бяхIчииуси саби, ил хIянчи бузахъуси бучIнила дурсрачибцун ахIен. БучIнила дурсрачиб дурхIни бурсибирути саби белчIунсила мягIна хIясибли учительла суалтас жавабти лугахъес, халати ахIенти текстани чердурахъес, суратуначи хъарихъули хабар бурахъес. КIиибил классла дурхIни бурсибирути саби арагIерли дугьби хIясибли текстани дучIахъес. БучIни бируси саби имцIали мягIна иргъусили, бархьсили, саркъибсили ва къалабасили. Текстличил бируси хIянчиличи тIалабуни имцIадирути сари: учительла хъарбаркь хIясибли дурхIнани текстла, произведениела бухIнабуц белгибарес, илабти геройтала баркьудлумас кьимат лугес кумеклидирути дугьби дургес, секIал гъайличибли сипатбарес бурсибирути саби. БелчIудила дусла ахирлис илди бажардибикес чебси саби, гибти суалтас имцIали мурхьли жавабти лугес; цархIилтала кумекличи хъархIехъили, хабарла яра суратунала мягIна бурес. ДурхIнала гъайла устадешличи, дугьби дархьли пайдаладирниличи, дугьбала давла имцIабирниличи, ахъли ва къалабали бучIниличи гьаладирхьути тIалабуни имцIадирути сари. ХIябъибил класслизиб ахирличи биркуси саби, дурхIни арагIебли дугьби хIясибли бучIахъниличи бурсибирнила хIянчи. Ил пикрили мягIна аргъили ва саркъили бучIниличи тIалабунира имцIадирути сари. БучIнила дурсрачиб текстла чебкад бируси хIянчиличи бяхIчииуси пикри имцIабиру: хабар гьаб-гIергъидешличил бурниличи, баркьудлумас сабаб бургес балниличи ва ц. ХIябъибил классла дурхIни бурсибирути саби текстла художественный хасдешуни белгидирахъес, чула гъайлизир буралаби, дугьбала цалабикуни ва дугьби пайдаладирахъес. БучIнила дурсрачиб дурхIни бурсибирути саби литературный мезли гъайбикIахъес. Авъибил класслизиб дурхIни бучIути саби къалабали, бархьли, мягIна иргъули, дугьбадли. БиркIанти хIясибли бучIес хайрибируси ахIен. Илдани, цархIилтала кумек агарли, белчIунси текстла бухIнабуц буру, илдачи биштIаси план цахIнабирхъу, белчIунсила бекIлибиубси мурад декIарбиру, таманни, къантIли ва бутIнадли хабар бурес бала. Саркъахъили бучIнила ва гъайбикIнила бархбасла кумекличибли литературный гъай дални мурхьбирар. ДурхIнала гъай жигарчердирнили, грамматикала кьяйдурти дархьли дузахъули ва дархьли ирули, синонимти антонимти пайдаладирниличибли бучIантани чула дугьбала давла ва гъайла устадеш имцIадирахъу.

Текстла ва художественный произведениела чебкад хIянчи.

ВегIлис хIяжатси жуз чеббиркIес, ил даргала яра Дагъиста, яра цархIилти Россияла поэтунала, писательтала сабил, белгибирес бални. Жузлизи кадерхурти произведениеби (багьираби, буралаби, хабурти далуйти, басняби) дурхIнас хасдарибтил, якьинбирес бални. Жузличил узес бални. Жузла чебкадси хIянчи бирес бални. Халкьла мухIлила пагьму. Художественный ва гIилму-багьудила жуз. Литературала жураби (тянишбарни). Текст. Текст белшни. Тема. БекIлибиубси мягIна. У. План. Абзац. Эпитет. Мешубуц, метафора. Аллегория, фразеологияла оборотуни (дугьбала цалабяхъуни). (Практически тянишбарес). Дарган мезличил дурадухъунти дурхIнас хасдарибти произведениеби (класслизир ва хъулир чузи) дучIахъни; – жузла ахирлизиб гибси оглавлениеличил тянишбиъни, ил хIясибли гIягIниси произведение бургес бурсибиъни; – оглавление хIясибли чус гIягIнити текстани, бутIни дургни; – текстлизибад ца белгиси тема декIарбирес (мицIирагличила, дурхIначила ва ц.) бални; – дурхIнас хасбарибси жуз, журнал, газета чузи бучIахъни; – минутли 65-70 дев ахъли дучIахъули, I00 дев чула чузи дучIахъули, тянишли ахIенси текст бучIахъни; текстлис у лугахъес бурсибарни; – текст бутIначи буртIес бални; – учительла кумекличил гIядатла биштIаси план цахIнабирхъес бални; – план хIясибли текстла бухIнабуц къантIли ва тIинтIли чеббурес бални; – гIягIниси мерличиб тIама багьлабирули (мягIналашалси ударение кабалтули), гIягIниси мерличив тIашилзули, назмурти ва прозала произведениеби саркъахъили дучIес бални; I3-I4 назму ва 3-4 прозаическое произведениела бутIа уркIиличир дагьес гIягIнили биъни аргъни; – уркIиличиб бяркъурси прозаическое произведениела бутIа яра назму саркъахъили, бучIес бални; – бучIуси материалличи гибти хIянчурби ва суалти хIясибли бузес бални (учительла кумекличил).























I КЛАСС Учебно-тематическое планирование

Содержание

Количество часов

1.

Подготовительный период

24ч.

2.

Букварный период

60ч.

3.

Послебукварный период

12ч.

4.

Развитие речи


Итого

100ч.



Дурсрала темаби

СягIятуни

1.

ХIурпри дучIниличи хIядурбируси манзил.

24с.

2.

ХIурпри дучIахъуси (бекIлибиубси манзил).

60с.

3.

ХIурпри делчIи гIергъиси манзил

12с.

4.

Буч1ни ва гъай гьаладяхI ардукни.

4с.


Лерилра

100с.



































II КЛАСС

Учебно-тематическое планирование (родной язык)

Содержание

Кол-во часов

1.

Звуки и буквы

32ч.


1. Алфавит



2. Гласные звуки и буквы



3. Согласные звуки и буквы



4. Двойные согласные буквы



5. Слог.



6. Перенос слогов


2.

Слово

19ч.


1. Слова,отвечающие на вопрос - Кто? Что?



2. Слова,отвечающие на вопрос - Какой? Какие?



3. Слова,отвечающие на вопрос - Что делает? Что делают?



4. Слова,отвечающие на вопрос - Как? Каким образом?


3.

Предложение

13ч.


1. Виды предложений



2. Главные члены предложений



3. Второстепенные члены предложений


4.

Развитие речи

4ч.





Итого

68ч.



Дурсрала темаби

СягIятуни

1.

ТIамри ва хIурпри

32с.


1. Алфавит



2. Абхьибти тIамри ва хIурпри



3. КьяпIти тIамри ва хIурпри



4. КIиркаби хIурпри



5. БиркIанти.



6. БиркIанти чердихни


2.

Дев

19с.


1. Чи? Се? Чихъали? - ибти суалтас жаваб лугути дугьби



2. Сегъуна? Сегъунти?- ибти суалтас жаваб лугути дугьби



3. Се бирули?Се бариба?Се биру?- ибти суалтас жаваб

лугути дугьби



4. Секьяйда? Сен-сен?- ибти суалтас жаваб лугути дугьби


3.

Предложение

13с.


1. Предложениела жураби



2. Предложениела бекI членти



3. КIиибил даражала членти


4.

Гъай гьаладяхI ардукни

4с.





Лерилра

68с.



II КЛАСС

Учебно-тематическое планирование (родная литература)

Содержание

Кол-во часов

1.

Вспомним лето

1ч.

2.

Родные места

2ч.

3.

Осень

3ч.

4.

Что такое хорошо и что такое плохо

2ч.

5.

Мы любим животных

2ч.

6.

Зима

3ч.

7.

Международный женский день

1ч.

8.

Труд красит человека

4ч.

9.

Весна

2ч.

10.

Богатства природы

2ч.

11.

Устное народное творчество

3ч.

12.

Мы за мир и дружбу

3ч.

13.

Развитие речи

2ч.

14.

Внеклассное чтение

4ч.





Итого

34ч.



Дурсрала темаби

СягIятуни

1.

ДуцIрум гьандиркахъехIе

1с.

2.

ВегI акIубти мер-муса

2с.

3.

ГIебшни

3с.

4.

Вайси се саби, гIяхIси се саби?

2с.

5.

Нушаб мицIираг дигахъехIе

2с.

6.

Яни

3с.

7.

Халкьани-ургабси хьунул адамла бархIи

1с.

8.

Бузерили адам жагаиру

4с.

9.

ХIеб

2с.

10.

ТIабигIятла давлуми

2с.

11.

Халкьла пагьму

3с.

12.

Нуша даршудешгIерра

3с.

13.

Гъай гьаладяхI ардукни

2с.

14.

Классла дурабси бучIни

4с.





Лерилра

34с.









III КЛАСС

Учебно-тематическое планирование (родной язык)

Содержание

Кол-во часов

1.

Звуки и буквы

5ч.


1. Гласные звуки и буквы



2. Согласные звуки и буквы


2.

Слово

11ч.


1. Состав слова



2. Однокоренные слова



3. Простые и сложные слова


3.

Части речи ( 21ч.)

(24)

4.

Существительное

6ч.

5.

Прилагательное

6ч.

6.

Числительное

5ч.

7.

Глагол

7ч.

8.

Предложение

6ч.

9.

Члены предложения

10ч.

10.

Развитие речи

4ч.

11.

Контрольные работы

4ч.

12.

Закрепление пройденных тем

4ч.


Итого

68ч.





Дурсрала темаби

СягIятуни

1.

ТIамри ва хIурпри

5с.


1. Абхьибти тIамри ва хIурпри



2. КьяпIти тIамри ва хIурпри


2.

Дев

11с.


1. Девла цахIнабик



2. Тухумти дугьби



3. Учидяхъ дугьби


3.

Гъайла бутIни ( 21с.)

(24)

4.

Существительное

6с.

5.

Прилагательное

6с.

6.

Числительное

5с.

7.

Глагол

7с.

8.

Предложение

7с.

9.

Предложениела членти

10с.

10.

Гъай гьаладяхI ардукни

4с.

11.

Ахтардила хIянчурби

4с.

12.

ДелчIунти кагахъни

4с.


Лерилра

68с.



III КЛАСС

Учебно-тематическое планирование (родная литература)

Содержание

Кол-во часов

1.

Лето и осень

3ч.

2.

Устное народное творчество

4ч.

3.

Охрана природы

4ч.

4.

Жизнь детей и их поступки

3ч.

5.

Труд-радость,богатство и счатье

1ч.

6.

Волшебница зима

3ч.

7.

Герои Родины

3ч.

8.

Качества человека

3ч.

9.

Радостная весна

2ч.

10.

Мир и дружба

2ч.

11.

Развитие речи

2ч.

12.

Внеклассное чтение

4ч.





Итого

34ч.



Дурсрала темаби

СягIятуни

1.

ДуцIрум ва гIебшни

3с.

2.

Халкьла пагьму

4с.

3.

ТIабигIят мяхIкамбарни

4с.

4.

ДурхIнала гIямру ва баркьудлуми

3с.

5.

Бузери - разидеш, давла ва талихI

1с.

6.

СихIрула яни

3с.

7.

ВатIа игитуни

3с.

8.

Адамла чебяхIдешла умцла

3с.

9.

ХIулкIути хIеб

2с.

10.

Даршудеш, гьалмагъдеш-дунъя бузнила хьулчи

2с.

11.

Гъай гьаладяхI ардукни

2с.

12.

Классла дурабси бучIни

4с.





Лерилра

34с.













IV КЛАСС

Учебно-тематическое планирование (родной язык)

Содержание

Кол-во часов

1.

Введение. Повторение

1ч.

2.

Звуки и буквы

2ч.

3.

Слово

2ч.


Части речи ( 24ч.)


4.

Существительное

12ч.

5.

Прилагательное

5ч.

6.

Числительное

5ч.

7.

Местоимение

4ч.

8.

Глагол

14ч.

9.

Предложение

13ч.

10.

Развитие речи

4ч.

11.

Контрольные работы

4ч.

12.

Закрепление пройденных тем

2ч.





Итого

68ч.



Дурсрала темаби

СягIятуни

1.

ДелчIунти тикрардарни

1с.

2.

ТIамри ва хIурпри

2с.

3.

Дев. Девла цахIнабик

2с.


Гъайла бутIни ( 24с.)


4.

Существительное

12с.

5.

Прилагательное

5с.

6.

Числительное

5с.

7.

Местоимение

4с.

8.

Глагол

14с.

9.

Предложение

13с.

10.

Гъай гьаладяхI ардукни

4с.

11.

Ахтардила хIянчурби

4с.

12.

ДелчIунти кагахъни

2с.





Лерилра

68с.











IV КЛАСС

Учебно-тематическое планирование (родная литература)

Содержание

Кол-во часов

1.

Лето и осень

3ч.

2.

Рассказы о детях

3ч.

3.

Охрана природы

1ч.

4.

Что такое хорошо и что такое плохо?

3ч.

5.

Сильная дружба

3ч.

6.

Волшебница зима

4ч.

7.

Устное народное творчество

2ч.

8.

Весна

3ч.

9.

Время мужества

4ч.

10.

Страна гор

1ч.

11.

Культура и искусство

2ч.

12.

Развитие речи

1ч.

13.

Внеклассное чтение

4ч.





Итого

34ч.



Дурсрала темаби

СягIятуни

1.

ДуцIрум ва гIебшни

3с.

2.

Адамла адуцалачебдешла умцла

3с.

3.

ТIабигIят мяхIкамбарни

1с.

4.

Вайси се саби, гIяхIси се саби?

3с.

5.

ЦIакьти гьалмагъдеш

3с.

6.

СихIрула яни

4с.

7.

Халкьла пагьму

2с.

8.

ХIулкIути хIеб

3с.

9.

Гъабзадешла хIялумцIуси манзил

4с.

10.

Дубуртар улка

1с.

11.

Нушала литература ва искуство

2с.

12.

Гъай гьаладяхI ардукни

1с.

13.

Классла дурабси бучIни

4с.





Лерилра

34с.











Скачать

Рекомендуем курсы ПК и ППК для учителей

Вебинар для учителей

Свидетельство об участии БЕСПЛАТНО!