СДЕЛАЙТЕ СВОИ УРОКИ ЕЩЁ ЭФФЕКТИВНЕЕ, А ЖИЗНЬ СВОБОДНЕЕ

Благодаря готовым учебным материалам для работы в классе и дистанционно

Скидки до 50 % на комплекты
только до

Готовые ключевые этапы урока всегда будут у вас под рукой

Организационный момент

Проверка знаний

Объяснение материала

Закрепление изученного

Итоги урока

Разработка мероприятия по теме "Берегите матерей"

Нажмите, чтобы узнать подробности

Важную роль в воспитательной работе играют проведение мероприятий. Данная разработка поможет учителю провести прекрасное мероприятие на тему "Берегите матерей". 

Просмотр содержимого документа
«Разработка мероприятия по теме "Берегите матерей"»

Неш! Сегъуна жагасил ил дев! БерхIи агарли,вавни хIедухъар; дигай агарли, талихI хIебирар; хьунул адам агарли, дигай хIедирар; неш агарли, я поэт хIейрар, я игит хIейрар.

Лебилра бакIибти ахIерти ва дурхъати нешанас, дигути хала нешанас хасбирулра иш балбуц.

ХIязлис ахIенри, урибси мугIяллим Сухомлинский викIуси: «ДурхIяла цабаралра тIул изесбиалли, нешла уркIи изесбиръур»,- или. Нешличив дурхъаси, дурхIяличи уркIи изуси адам дунъяличивра левси ахIен.

  1. Ванаси гьала атхIебла бархIи Къазли сунела диштIати жибхIни шадир дураиб. Илини сунела дурхIнази бегI гьалаб халаси дунъя чебиахъулри. Ил шиниша авлахъ дебали жагасири. Къазла дурхIни дебали разилири.

  2. Илдани нешличила хъумкартур ва авлахъкад тIутIудиуб. УркIи паргъатли ва ряхIятлихIели, гIямру талихIчерхIели, неш имцIали хъумкартурли калули рирар. КьакьабакIибси БятIли илди жидирулри, амма дурхIнани нешла тIама иргъули ахIенри.

  3. Хапли гъагулти чедакIиб, халати забла кIунтIри ванзаличи чегиб. Къазла дурхIнала илцад жагаси дунъяличила пикри барсбиуб. ИлхIели гьанбикиб илдас чула неш. Итмадан лерилра дурхIнас неш гIягIнибикиб, чула диштIати бургира ахъдуцили, нешличи дуцIдухъун.

  4. Ил замана хъябхъяли урзесбииб. Къазла дурхIни нешличи хIилхIи детаиб. Илини илди сунела дукай кIапIдарили дигIяндариб. Арцайс дуклуми гIягIнити сари гьала-гьала дурхIни кIапIдирес, гIур биалли – урцес. Иличила гьарил нешли балуси саби.

  5. Дуклумала удиб ваналири ва урехиагарлири. ДиштIати дурхIнала бекIлизира хIебакIиб нешла дукалала кIел шали лерни: бухIнаб берубли ва ванали, дурала шайчиб биалли, шинкIали ва бугIярли.

  6. ЖибхIнани дуклумала дура шайчир дахъал тIама-гьама иргъулри. Илди разилири: дураб илцад кахлихIели, нешла дукайуб илдас ваналири.

  7. Къукъу-рямкьяр черардякьун. ЖибхIнас сагали авлахъличи дурадухъес дигулри, амма нешла дуклуми ахъдуцес ахъри аги. ЖибхIни авлахъличи дурадухъахъес буйрухъдикIулри.

  8. ГIур нешли багьлали дуклуми ахъдуциб. ЖибхIни кьарличи дурадухъун. Илдани нешла дяхъибти дуклуми чедаиб. Илала пяхIли къябдиублири. Къаз вайтIа гьигьбикIулри. Дуклуми тIинтIдарес дигули хьалли, илини бирули ахIенри. ДурхIнани ил чебиулри, амма жагали абухъунси берхIили, шиниша вава-кьарли, дучIути мирхъили илдала бекIлизи «Се биубли, неш» или, хьарбаэс пикри хIебакиб.

  9. БегIла биштIаси гъамбиубли хьарбаиб: «Неш, се бетаурли? Сен хIела дуклуми дяхъили?» - или. Къазли илис гIяшли жаваб чарбатур: «Селра ахIен, дила ахIерси». ЖибхIни гIурра авлахъкад тIинтIдиуб.

- Иш хабарли нуша пикридулхъахъулра нешаначила, гъамтачила. Нешцун ахен дурхначила пикририкуси, дурхнира нешличила пикрибикес гягнили саби.

«Неш» ибси дев дурхъаси дев саби. Ил дев саби дурхяли бег гьалаб ируси, ил дев саби дахъал мезаначиб, ца мягна иргъахъули, зайбикуси.

ГIякьлу гIеббуруси хабар.

Акес ца бархи гьалаб, дурхяли Аллагьлизи хьарбаили саби:

- Нуни балули ахенра, се бирусил иш дунъяличиб.

Аллагьли жаваб чарбатур:

- Хед нуни хурулгян пешкешбирис, ил мурталра хела мякьлаб бирар.

- Нуни илала мез хедаласли .

- Илини ху сунела мезличи бурсиирури. Лерилра балагьуназивад ху мяхкамвирури.

- Хечи мурт чарулхъусира ну?

- Хела хурулгяй хези иличила буру.

- Чи бикара дила хурулгяйс?

- Чи бикалра декардеш агара. Ху илис НЕШ викуд.



_Сен неш хурулгяйчил цугрурцуси? (нешли кумекбиру, уцахъура, бархьси гьуйчи кадилзахъара, мяхкамдирура, гямрукад дикура)

Назму.

Дурхяра нешра къябхебердилицализи ца бигьунти саби. Дурхяличи бег гьалаб бек гяшбурцуси нешли саби. Нешлис сай дурхя бег гьалав дукарургуси. Ил багьандан биэсра асубирар, дурхяли бег гьалаб «неш» ибси дев ируси.

Дурхяла хасиятуни сегъунти диалра, нешла иличи диги камхедирар. Дурхя сегъуна виалра, нешлис ил ахерси сай. Дунъяличив дурхя левни – ил саби нешла талих. Нешла малхямси уркилар дурхяличирти диги хедилшан. Иличив дурхъаси адам дунъяличивра агара.



Нешла хулбазиб ва илала тамализиб нушани малхямдеш чебиулра.

Къиянти суалти ирзахъес, бархьси насихят, гякьлу буру нешли.

Нешла уркилизиб нуша мяхкамдарес къайгъи халаси бирар.

Масхара бурили, уркби шаддирахъу нушала нешли.



Инсценировка. «Неш»

Автор: Неш хянчиларад рамсурли, хумарли чаррухъун ва шичи аррякьун. (бадрумала декдешли ил къямризахъурли сари. Илис унра Хамис цугриркули сари)

Хамис: -Вайбухъирулри, дила унра, хуни Мяхяммад. Ил пачаван халавиули сай. Урцул хес илис зарядка дарнигъуна саби, хуни биалли илизи селра бирахъули ахенри. Урцул ва шин илис кьадин хуни дихулри. (школализивад Мяхяммад тяхикули чарулхъули сай)

Хамис: (Мяхяммадлизи) Мяхкамхерирулри хуни, Мяхяммад, хела неш. Неш ца саригу рируси.

Мяхяммад: (дукаркули) Нунира балулра ца рирни неш. Се рируси наб цархил?

(Ил хъули ациб. Неш рамсурли карирули сари, канализи рергурли сари)

Мяхяммад: (портфель лайбикули саби ва жуз асили, уталичи жагали кайрули сай)

- Ху хъулиррив? Ил гяхси саби!

Неш: -Бугярли леб кьалли. Печь абикьалри, гяхси ахенрира?

Мяхяммад: (хъутурикули, нешличи херхейкули)

- Абикьен. Гьала-гьала наб беркеси биха!

(неш, декли аризурли, кухнялизи аркьули сари)

Неш: (кьям хили) – Ма, укен. Дила биалли иштях агара. (хъуцруми гъяждарили)

Зягиприкибсигъунара ну.

Мяхяммад: (жузличирад хулби черхейсули) Карихьен гьати.

Неш: (каприубли карилхьули сари) Хяка чекабуша, гъари, набчи.

(Мяхяммадли ута вянкьбухъахъи алзули сай, селра хеили нешла тилади бирули сай)

Неш: (тахьли) Дила урши, шала бишахъадри. Хулби дахъ изулигу.

(уршили жузличирад хулби урисули ахен) (хъехрикули , гянцли) Мяхяммад!

Мяхяммад: Ташризигу, неш, ташризи. Беглара гяхси мерличив къябиулра

Автор: Гергъила бархи неш хянчила херякьун. Ил декли хъехрикулри, сунечи сари гясирикулри. Бархехъ Мяхяммад разили хъули чариуб. Хъа гьалабад скораяла машина арбякьун. Мяхяммад урухиуб. Ил хъули къалабали ациб, хъулиб биалли дармунтала гяг лебри.

Хамис: -Багьлали, багьлали.

Неш: -Мяхяммад вакиб. Вахеная, гъари, ил.

Хамис: -Кьакьамарикуд, дила ахерси, карихьен. Валхехе, хябра жагали валхехе. (Мяхяммадлизи кьяркьли) Ваши!

Мяхяммад: (нешличивях дуцухъи) -Неш!

Хамис: -Абдалиублирив ху? Дуравад вакили виадли, вяргили виадли. Вашен кухнялизи!

Мяхяммад: - Неш арарирару?

Хамис: -Арариэсра асубирар …

(мухли абхьили, урши висивиэс хядурли сай)

- Селичи мухли ибхьулри? Тухтур живарес ахенну, шиналра хедедири ургуд хуни нешлис ишбархи. Гяхсину, кайи гьанна, кьацли укен. Тяхуагили саби нешлис. Хуни ил мяхкамрируси виадри, илкьяйда бируси ахенри. Лерилра хъулирти хянчи нешличи хъаркадарилри хуни.

Автор: -Мяхяммадлис бурес дигулри, гьаннала гергъи лерилра сунени дирис или, амма биса ташаэс хейуб. Келра някъли дях капдарили, нешла хъули вебшиб.



- Неш мурталра херси сари дурхначирад дашути хабуртачи. Ил кьакьарикур илдачи: илди биштали биаб, халали биаб. Хаслира, илдачибад бахъхи кагъар агара биалли.



Мяхкамрарая неш, мяхкамрарая

Малхямси девличил, малхям някъбачил

Вари, дигиличил капруцая ил.

Мякьлар диреная даим иличил.




Скачать

Рекомендуем курсы ПК и ППК для учителей

Вебинар для учителей

Свидетельство об участии БЕСПЛАТНО!